Berenikina kosa (sazvežđe)

Berenikina kosa
Sazvežđe
	Spisak zvezda u sazvežđu Berenikina kosa
Latinsko ime	Coma Berenices
Skraćenica	Com
Genitiv	Comae Berenices
Simbolizuje	kosu Berenike druge
Rektascenzija	12.76
Deklinacija	+21.83
Površina	386 sq. deg. (42)
Najsjajnija zvezda	β Com (4.26m)
Meteorski rojevi	Kome berenicidi
Susedna; sazvežđa	Devica; Veliki medved; Lovački psi; Volar; Lav;
	Vidljivo u rasponu +90° i −70°.; U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u maju.

Berenikina kosa ili Coma Berenices, skraćeno Com., je jedno od 88 poznatih sazvežđa. Nalazi se u blizini sazvežđa Lava, a ranije je i bilo uključeno u sazvežđe Lava. Najsjajnija zvezda ovog sazvežđa je β–Comae Berenices. Ime ovog sazvežđa potiče od imena egipatske kraljice Berenike II, koja je žrtvovala svoju dugu kosu.^[2] Ovo sazvežđe se sastoji od mnogo bliskih zvezda, i bilo je poznato još od antičkih vremena. Ovo sazvežđe se originalno pojavilo na zvezdanom globusu Kaspara Vopela 1536. godine.

Istorija i mitologija

Berenikina kosa još je u vreme stare Grčke bila prepoznata kao asterizam.^[3] Eratosten ju je nazivao „Arijadnina kosa” i „Berenikina kosa”.^[4]^[5] Ptolomej nazivao ju je „Pramen” (kose), međutim nije je svrstao među svojih 48 sazvežđa,^[6] već ju je zamišljao kao Lavov rep. Ovaj je asterizam dugo zamišljan kao čuperak na kraju Lavovog repa ili kao deo sazvežđa Device.

Tokom 16. veka pojavilo se nekoliko karti koje su ovaj deo neba prikazivale kao zasebno sazvežđe. Tiho Brahe, kome se najčešće pripisuju zasluge za uvođenje ovog sazvežđa, naveo je 1602. u svom zvezdanom katalogu Berenikinu kosu kao zasebno sazvežđe. Johan Bajer u Uranometriji 1603. takođe crta Berenikinu kosu kao zasebno sazvežđe.

Iako se sazvežđe u atlasima pojavilo relativno kasno, ono nosi ime iz legende. Kraljica Berenika II od Egipta bila je žena Ptolemeja III Euergeta (246. p. n. e. - 221. p. n. e., kralja pod kojim je Aleksandrija postala važno kulturno središte. Oko 243. p. n. e. kralj je krenuo na opasan pohod protiv Sirijaca, koji su ubili njegovu sestru. Berenika se zaklela Afroditi da će žrtvovati svoju nadaleko poznatu dugu kosu, na koju je bila jako ponosna, ako se njen muž sigurno vrati kući. Ptolomej III se vratio,^[5] te je Berenika odrezala svoju kosu i položila je na Afroditin oltar.

Do sledećeg jutra kosa je nestala. Da bi udovoljio besnom kralju i kraljici (i spasio živote sveštenika u hramu), dvorski astronom Konon objavio je da je kosa toliko oduševila Afroditu da ju je ova postavila na nebo.

Berenikina kosa je uz Štit jedino sazvežđe koje je dobilo ime prema istorijskoj ličnosti.

Tabela zvezda sa Bajerovim i Flemstidovim oznakama

U tabeli su sve zvezde u sazvežđu koje imaju Bajerovu ili Flamstidovu oznaku.

Ime	Bajer	Flemstid	oznaka promenjive	ostale oznake	Ra.	Dec.	Prividni sjaj
		1			12h 01m 44.3s	+22° 05′ 40″	6.59
		2		Σ1596, ADS 8406	12h 04m 16.6s	+21° 27′ 33″	5.87
		3			12h 10m 31.6s	+16° 48′ 33″	6.39
		4			12h 11m 51.2s	+25° 52′ 13″	5.66
		5			12h 12m 09.3s	+20° 32′ 31″	5.57
		6			12h 16m 00.2s	+14° 53′ 56″	5.10
		7			12h 16m 20.5s	+23° 56′ 43″	4.95
		8			12h 19m 19.1s	+23° 02′ 05″	6.27
		9			12h 19m 29.6s	+28° 09′ 25″	6.33
		10			12h 19m 50.6s	+28° 27′ 52″	6.69
		11		ADS 8521	12h 20m 43.0s	+17° 47′ 34″	4.74
		12		ADS 8530	12h 22m 30.3s	+25° 50′ 46″	4.81 (dvojna: 4.78, 8.6)
		13	GN		12h 24m 18.5s	+26° 05′ 55″	5.18v
		14			12h 26m 24.1s	+27° 16′ 06″	4.95
	γ	15			12h 26m 56.3s	+28° 16′ 06″	4.36
		16			12h 26m 59.3s	+26° 49′ 32″	5.00
		17	AI	ADS 8568	12h 28m 54.7s	+25° 54′ 46″	5.29v (dvojna: 5.29, 6.63)
		18			12h 29m 26.9s	+24° 06′ 32″	5.48
		20			12h 29m 43.2s	+20° 53′ 46″	5.69
		21	UU		12h 31m 00.6s	+24° 34′ 02″	5.46v
		22			12h 33m 34.2s	+24° 16′ 59″	6.29
		23			12h 34m 51.1s	+22° 37′ 45″	4.81
		24		Σ1657, ADS 8600	12h 35m 07.0s	+18° 22′ 38″	4.79 (dvojna: 5.03, 6.57)
		25			12h 36m 58.3s	+17° 05′ 22″	5.68
		26			12h 39m 07.3s	+21° 03′ 45″	5.46
		27			12h 46m 38.7s	+16° 34′ 39″	5.12
		28			12h 48m 14.3s	+13° 33′ 11″	6.56
		29			12h 48m 54.2s	+14° 07′ 21″	5.70
		30		ADS 8674	12h 49m 17.4s	+27° 33′ 08″	5.78
		31			12h 51m 41.9s	+27° 32′ 26″	4.94
		32			12h 52m 12.3s	+17° 04′ 26″	6.32
		33			12h 52m 22.9s	+17° 06′ 30″	6.94
		35		Σ1687, ADS 8695	12h 53m 17.8s	+21° 14′ 42″	4.90
		36			12h 58m 55.4s	+17° 24′ 34″	4.78
		37		ADS 8731	13h 00m 16.5s	+30° 47′ 06″	4.90
		38			13h 01m 09.6s	+17° 07′ 23″	5.96
		39			13h 06m 21.2s	+21° 09′ 12″	5.99
		40	FS		13h 06m 22.6s	+22° 36′ 58″	5.60v
		41			13h 07m 10.7s	+27° 37′ 29″	4.80 (dvojna: 4.32, 5.22)
Dijadema, Al Dafirah	α	42		Σ1728, ADS 8804	13h 09m 59.3s	+17° 31′ 46″	4.32
	β	43			13h 11m 52.4s	+27° 52′ 41″	4.26

Svojstva

U ovom sazvežđu nalazi se severni galaktički pol (Ra 12h 51.42m, dec 27° 07.8′, epoha J2000.0).

Sazvežđe nema zvezda sjajnijih od 4. magnitude, te je teško uočljivo iz gradova. Zvezda β Koma Berenika je najsjajnija s prividnim sjajem od 4,26. Apsolutnim sjajem tek je nešto sjajnija od Sunca, te dobro dočarava kako bi naše Sunce izgledalo s udaljenosti od 27 svetlosnih godina.

Druga po sjaju je α Koma Berenika (Dijadema), čiji je sjaj 4,2. Ovo je jedina zvezda s imenom u sazvežđu i predstavlja dragulj u Berenikinoj kruni. Dijadema je binarna zvezda čije su komponente podjednakog sjaja, a orbitalna ravan ovog para zvezda nagnuta je prema doglednici samo 0.1°.

Jedina preostala zvezda sjajnija od magnitude 4,7 jeste γ, koja sjaji magnitudom 4,36.

U sazvežđu je preko 200 promenjivih zvezda, ali malo ih je svetlih. FK Koma Berenika, kojoj se sjaj menja između 8.14m i 8.33m tokom perioda od 2,4 dana, prototip je promenjivih zvezda klase FK Koma. Za ove zvezde se veruje da im je promena sjaja uzrokovana velikim hladnim mrljama na površini zvezde.

FK Koma Berenika je polupravilna promenjiva zvezda čiji se sjaj menja između 5.3m i 6.1m u periodu od 58 dana. R Koma Berenika je Mira promenjiva zvezda s promenom sjaja između 7.1m i 14.6m u periodu od 363 dana.

Objekti dubokog svemira

Iako Berenikina kosa nije veliko sazvežđe, u njemu je 8 Mesjeovih objekata. Sazvežđe je vrlo bogato galaksijama, prvenstveno na južnom delu, gde se nalazi severni deo galaktičkog jata Devica. U sazvežđu je i nekoliko kuglastih jata. Kako je ovo sazvežđe maksimalno moguće udaljeno od galaktičkog ekvatora, količina svemirske prašine koja ometa pogled u ovaj deo svemira je minimalna. Velika udaljenost od galaktičkog ekvatora ujedno znači i nedostatak otvorenih jata te difuznih i planetnih maglina. Jedino otvoreno jato u sazvežđu je otvoreno jato Berenikina kosa, koji dominira severnim delom sazvežđa.

Jato Berenikina kosa

Jato Berenikina kosa nije uvršten ni u Mesjerov katalog ni u NGC, već u Melot katalog otvorenih jata, kao Melot 111 (Mel 111). Ovo jato je velio i raspršen, a zvezde su sjajne između 5m i 10m. Ovo jato je relativno blizu (279 sg), zbog čega se na našem nebu proteže preko punih 5°. Sjajna zvezda severno od jata je γ Koma Berenik.

Galaksije

U sazvežđu se nalazi velik broj galaksija, uključujući čak 7 Mesjierovih objekata.

Galaktičko jato Devica

U ovom sazvežđu nalazi se severni deo galaktičkog jata Devica, udaljenog oko 60 miliona svetlosnih godina.

M88 (NGC 4501) jeste spiralna galaksija s više krakova, čija je ravnina diska odmaknuta oko 30° od doglednice.

M91 (NGC 4548) takođe je spiralna galaksija.

M100 je spiralna galaksija koju gledano „odozgo”. Duga je oko 7' i to je čini galaksijom s najvećim prividnim prečnikom u jatu Virgo. Njen prividni sjaj iznosi 9.4m, a udaljena je oko 56 miliona sg. Njen stvarni prečnik iznosi 120.000 sg, što znači da je M100 i po stvarnim dimenzijama među najvećim galaksijama u skupu. Fotografije ove galaksije otkrivaju svetlo jezgro, dva izražena i niz sekundarnih krakova, te nekoliko traka prašine.

M85, lećasta galaksija na samom severnom rubu skupa, jedna je od najsjajnijih galaksija u skupu.

M98 (NGC 4192) je sjajna, izdužena spiralna galaksija koja nam je okrenuta svojim rubom. Ima malo jezgro i velike spiralne krakove slabog sjaja.

M99 (NGC 4254), oko 1.5° JI od M98, jeste sjajna, okrugla spiralna galaksija, okrenuta diskom prema nama.

Galaktičko jato Koma

Galaktičko jato Koma nalazi se severno od jata Devica. Ovo je jato mnogo dalje od nas i nalazi se na udaljenosti od 230 do 300 miliona sg. Skup je prilično velik, sadrži oko 1.000 velikih galaksija te, najverovatnije, do 30.000 manjih. Fric Cviki istražio je ovo područje 1957. te pronašao čak 29.951 galaksiju sjajniju od magnitude 19.0m. Iako su neke od ovih galaksija verovatno daleko iza skupa Koma, ukupan broj galaksija u jatu mora biti vrlo velik. Zbog velike udaljenosti jata, većina galaksija vidljiva je samo pomoću velikih teleskopa. Najsjajniji članovi skupa su NGC 4889 i NGC 4874, obe oko 13. magnitude, dok je većina ostalih galaksija slabija od 15. magnitude. NGC 4889 je velika eliptična galaksija.

Ostale galaksije

M64 (NGC 4826), zbog karakteristične tamne trake prašine koja skriva deo svetlog jezgra, poznata je kao galaksija Crno oko. Relativno je blizu (oko 24 miliona sg). Nedavna istraživanja otkrila su da se međuzvezdani gas u spoljnim delovima galaksije okreće u suprotnom smeru u odnosu na unutrašnje delove galaksije, zbog čega se sumnja da je u poslednjih milijardu godina došlo do barem jednog sudara i spajanja neke satelitske galaksije s M64.

NGC 4565 spiralna je galaksija okrenuta svojim rubom zbog čega nosi naziv Igla. Na našem nebu dugačka je 16", što je čini najvećom (po ugaonim dimenzijama) galaksijom od svih koje su nam okrenute rubom. Vrlo je tanka i krasi je tamna traka svemirske prašine.

Kvazari

Kvazar PG1247+26° jeste najsjajniji kvazar u ovom sazvežđu. Takođe, objekt W Comae, za koji se u početku smatralo da je promenjiva zvezda, zapravo je objekt tipa BL Guštera. Najčešće sjaji magnitudom od oko 16.5m, mada ponekad mu sjaj naraste i do 12. magnitude.

Kuglasta jata

M53 (NGC 5024) je kuglasto jato koje je 1775. otkrio Johan Elert Bode, a u februaru 1777. nezavisno ga je otkrio i Šarl Mesje. Sjaj mu je magnitude 7.7m, te je vidljiv i pomoću dvogleda. Udaljen je oko 65.000 sg, a apsolutni sjaj mu je oko 200.000 puta jači od Sunca.

Samo 1° dalje nalazi se NGC 5053, kuglasto jato koje je mnogo manje gusto i s mnogo raspršenijom jezgrom. Njegov ukupni apsolutni sjaj iznosi oko 16.000 Sunca, što ga svrstava u kuglasta jata najslabijeg sjaja. Prividni sjaj jata je 9.9m. Otkrio ga je Vilhelm Heršel 1784.

NGC 4147 je jato nešto slabijeg sjaja (10.2m), te dosta manje (4.4').

Reference

^ ^a ^b „Coma Berenices, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 27. 2. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Coma Berenices”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014.
^ Pasachoff, Jay M. (2006). Stars and Planets. Boston, Massachusetts: Houghton Mifflin.
^ Gaius Julius Hyginus. „2.24”. Astronomica.
^ ^a ^b Barentine, John C. (2016). Uncharted Constellations: Asterisms, Single-Source and Rebrands. Springer. str. 17. ISBN 978-3-319-27619-9.
^ Ley, Willy (decembar 1963). „The Names of the Constellations”. For Your Information. Galaxy Science Fiction. str. 90—99. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura

Burnham, Robert Jr. (1966). Burnham's Celestial Handbook: An Observer's Guide to the Universe Beyond the Solar System, v.2. General Publishing Company, Ltd., Toronto. ISBN 0-486-23567-X.
The Deep Photographic Guide to the Constellations: Coma Berenices

Spoljašnje veze

The Deep Photographic Guide to the Constellations: Coma Berenices
The clickable Coma Berenices
Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Coma Berenices”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.

[boundary-1] „Coma Berenices, constellation boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 27. 2. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] „Coma Berenices”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014.

[pasachoff-3] Pasachoff, Jay M. (2006). Stars and Planets. Boston, Massachusetts: Houghton Mifflin.

[4] Gaius Julius Hyginus. „2.24”. Astronomica.

[Barentine-5] Barentine, John C. (2016). Uncharted Constellations: Asterisms, Single-Source and Rebrands. Springer. str. 17. ISBN 978-3-319-27619-9.

[ley196312-6] Ley, Willy (decembar 1963). „The Names of the Constellations”. For Your Information. Galaxy Science Fiction. str. 90—99. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]