Пређи на садржај

Олтар (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Олтар
Сазвежђе
Олтар
Латинско имеAra
СкраћеницаAra[1]
ГенитивArae[1]
Симболизујеолтар на коме су грчки богови положили заклетву пред борбу са титанима
Ректасцензија17
Деклинација-54[2]
Површина237 sq. deg. (63)
Најсјајнија звездабета Олтара (2,85m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +25° и −90°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у јулу.

Олтар (лат. Ara) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. По грчкој митологији сазвежђе Олтар представља први олтар, који су киклопи саградили боговима и на коме су затим богови положили заклетву пред борбу са титанима. По другој верзији, у питању је олтар на коме је Ликаон жртвовао свог унука Никтима кога је потом послужио Зевсу. Зевс је, згрожен Ликаоновим поступком, убио муњом Ликаона и његових педесет синова, а на небо поставио олтар и Ликаона у облику сазвежђа Вук.

Отворено звездано јато NGC 6193 и емисионо-рефлексиона маглина NGC 6188
Збијено звездано јато NGC 6397

Најсјајнија звезда овог сазвежђа је бета Олтара, џин или суперџин К класе магнитуде 2,95, 603 светлосне године удаљен од Сунца. Алфа Олтара има магнитуду 2,95 и ради се о спектроскопској двојној звезди.

Гама Олтара је још једна двојна звезда, примарна компонента је плавобели суперџин B класе, а око њега ротира патуљак А класе.

Ми Олтара (HD 160691) је жута звезда за коју се верује да има четворочлани планетарни систем, од тога су три планете Јупитеровог типа.

Објекти дубоког неба

[уреди | уреди извор]

У Олтару се налази неколико значајних објеката дубоког неба — отворена јата NGC 6193 и NGC 6208, светло глобуларно јато NGC 6397 које је видљиво и голим оком при добрим посматраћким условима, као и емисионо-рефлексиона маглина NGC 6188.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Ridpath & Tirion 2001, стр. 82–83.
  2. ^ „Ara, constellation boundary”. The Constellations. Приступљено 14. 2. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]