Sakson Gramatik
Sakson Gramatik | |
|---|---|
 Prva stranica rukopisa sa autogramom Dela Danaca, Saksona Gramatika, Kraljevska danska biblioteka | |
| Datum rođenja | 1150 |
| Mesto rođenja | Seland |
| Datum smrti | 1220, 1206 |
Sakson Gramatik (oko 1150 – oko 1220[1]) bio je danski hroničar, autor dela na latinskom jeziku „Dela Danaca” (lat. Gesta Danorum) u 16 tomova, u kojima su izložene najstarije skandinavske sage.[2]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Malo se zna o ličnosti Saksona Gramatika, a sve reference na njega van njegovog dela su sumnjive. Verovatno je poticao iz vojnog plemstva i rođen je sredinom 12. veka na ostrvu Zeland, ali nije utvrđeno da li je imao sveštenički ili monaški čin. U sačuvanom dokumentu iz Lunda pominje se izvesni arhiđakon Saksonac, koji je preminuo davne 1190. godine, što ne dozvoljava da se on poistoveti sa hroničarem, koji je svoje delo završio tek početkom 13. veka.
Saksonov sofisticirani stil latinskog jezika, kao i njegovo poznavanje antičkih autora, uključujući Salustija, Cicerona, Tita Livija, Vergilija, Valerija Maksima, Marcijana Kapela i Boetija, sugeriše da je crkveno ili klasično obrazovanje stekao van Danske — najverovatnije u Francuskoj, možda u Parizu, u Remsu ili u Orleanu[3].
Prvi pomen Saksona nalazi se u „Kratkoj istoriji danskih kraljeva”, koju je napisao njegov savremenik – nećak lundskog nadbiskupa Eskila Svena Agesena (1145–1199), koji ga na rimski način naziva svojim „saputnikom, što omogućava da se sugeriše da je u mladosti mogao da služi sa ovim poslednjim u kraljevskom hirdu. Sam Sakson u svojim „Delima Danaca” izveštava da su mu otac i deda služili u vojsci kralja Valdemara I, dok je on sam, „po drevnom naslednom zakonu”, bio u službi njegovog sina, Valdemara II.
Od 1178. do 1201. Sakson je bio sekretar episkopa Absalona (Avesaloma), poznate crkvene ličnosti u Danskoj, bio je njegov poverenik i učestvovao u mnogim njegovim kampanjama i događajima. U svom testamentu, Avesalom mu oprašta mali dug od dva i po rigdalera i pola marke srebra, a takođe mu naređuje da vrati dve knjige u biblioteku benediktinskog manastira Sorio.
Izjava prvih izdavača Saksonovog dela u 16. veku, prema kojoj je on služio kao prorektor u Roskildu, sada je priznata kao pogrešna. Verovatnije je da je bio kanonik kaptola katedrale Svetog Lavrentija u Lundu, a možda i predavao u crkvenoj školi koja je delovala pri njemu, noseći titulu majstora (lat. magister).
Za života, prema anonimnoj „Zelandskoj hronici” iz ranog 14. veka, Sakson je nosio nadimak Visok, ili „Dugačak”, ali je prvo dobio počasnu titulu „Gramatika”. pojavljuje se samo u knjizi sastavljenoj oko 1343. anonimna „Jutlandska hronika“ kao priznanje za njegovu učenost i stilsku veštinu.
„Dela Danaca”
[uredi | uredi izvor]Saksonovo obimno delo, ispunjeno legendama i mitovima, ne uvek činjenično i hronološki tačno, sastoji se od šesnaest knjiga i obuhvata period od vremena Hamblijevih sinova Dana i Angula, legendarnih predaka Danaca i Uglova, do 1187. godine. Prema Svenu Agesenu, početak radova na njemu datira iz 1185. godine, ali uputstva sadržana u njegovom tekstu sugerišu da do 1208. godine još nije bila završena.
Prve četiri knjige posvećene su događajima pre Hristovog rođenja, sledeće četiri knjige - eri Rimskog carstva i drevnih germanskih plemena, knjige od 9. do 10. - vremenima ujedinjenja i hristijanizacije Danske, a poslednja sedam, od 10 do 16 - period od Haralda Bluetotha do vladavine Knuta VI, sa primarnom pažnjom na događaje u Lundu i postupke lokalnih episkopa. Pretpostavlja se da je poslednjih osam knjiga napisano pre prvih osam, pošto se da bi potkrepio hronologiju života i vladavine svetih kraljeva Knuta VI i Valdemara I Velikog, autor se oslanja na Avesaloma, koji je umro 1201. još pre završetka rada na letopisu.
Izvori za poslednje knjige „Dela Danaca”, pored gore pomenutog Agesenovog dela, mogli bi poslužiti kao „Anali Valdemara” sastavljeni u kraljevskoj kancelariji u Roskildu, anali manastira Kolbac, koji se čuvaju od 1130-ih u kapitulu katedrale Svetog Lovre u Lundu i doveden do 1181. godine, kao i Roskildska hronika iz sredine 12. veka i Lundski nekrolog. Prilikom rada na prvim knjigama, koje su po sadržaju slične „Zemljinom krugu“ Snorija Sturlusona, prema rečima samog autora, korišćene su danske legende koje su prenosile tradiciju koja se u velikoj meri razlikovala od islandskih kraljevskih saga, kao i dela skaldske poezije i materijalnih spomenika, uključujući i runske natpise na kamenju[4].
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Deutinger, Roman (2013). „Graeme Dunphy (Ed.), Encyclopedia of the Medieval Chronicle. Vol. 1: A–I. Vol. 2: J–Z. Leiden/Boston, Brill 2010 Dunphy Graeme Encyclopedia of the Medieval Chronicle. Vol. 1: A–I. Vol. 2: J–Z. 2010 Brill Leiden/Boston € 399,–”. Historische Zeitschrift. 296 (1): 173. ISSN 0018-2613. doi:10.1524/hzhz.2013.0033.
- ^ Haye, Thomas (2020), Saxo Grammaticus, J.B. Metzler, str. 1—1, ISBN 978-3-476-05728-0, Pristupljeno 2024-02-28
- ^ Howland, A.C. (1913). „The Catholic Encyclopedia. Vols. XIII (pp. xv, 800) and XIV (pp. xv, 800). Price, $6.00 each. New York: Robert Appleton Company, 1912”. The ANNALS of the American Academy of Political and Social Science. 46 (1): 206—208. ISSN 0002-7162. doi:10.1177/000271621304600140.
- ^ Martínez-Pizarro, Joaquín (1981). „Saxo Grammaticus: Komposition och världsbild i Gesta Danorum. Kurt Johannesson”. Speculum. 56 (2): 398—401. ISSN 0038-7134. doi:10.2307/2846965.