Pređi na sadržaj

Samigina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Samigina je demon opisan u demonološkim grimorijima poput Manjeg ključa kralja Solomona (četvrti demon Ars Goecije, gde su ga Krouli i Maters oslovili kao Samiginu) i Vejerove Pseudomonarhije Demonum u kojoj nosi ime Gamigin i predstavlja 46. demona.

Oba dela ga opisuju kao markiza koji prvobitno ima izgled malog konja pre nego se transformiše u čoveka hrapavog glasa. U Manjem ključu kralja Solomona, Samigina izučava slobodne veštine i daje izveštaje o dušama koje su umrle grešne.[1]

Prema Tomasu Rudu, Samigina se suprotstavlja anđelu Šemhamforaša, Jehuji.[2] Pseudomonarhia Demonum, Rudova varijanta Ars Goecije i Pakleni rečnik zalaze u više detalja od Manjeg ključa kralja Solomona, u kojima Samigina prisiljava duše onih koji su se udavili u nebeskim telima da odgovoraju na pitanja, dok Vejer i de Plansi tvrde da Samigina isto to može i sa onima čije su duše u čistilištima (koja se nazivaju Kartagra).[3] [4] [5]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lemegeton Clavicula Salomonis: The Lesser Key of Solomon, Detailing the Ceremonial Art of Commanding Spirits Both Good and Evil; ed. Joseph H. Peterson; Weiser Books, Maine; 2001. p.7-10
  2. ^ Rudd, ed. Skinner & Rankine, p.366-376
  3. ^ Pseudomonarchia Daemonum (Liber officiorum spirituum); Johann Weyer, ed. Joseph Peterson; 2000. Available online at Esoteric Archives. par 40-49
  4. ^ The Goetia of Dr Rudd; Thomas Rudd, Ed. Stephen Skinner & David Rankine; 2007, Golden Hoard Press. p.100-109
  5. ^ Dictionnaire infernal: ou Répertoire universel des êtres, des personnages, Jacques Collin de Plancy, 1853, available on Google Books, p.230-239