Pređi na sadržaj

Samoubistvo od strane policajca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Samoubistvo od strane policajca, takođe poznato kao samoubistvo uz pomoć policije,[1] je metoda samoubistva u kojoj se samoubilačka osoba namerno ponaša na preteći način, sa namerom da provocira smrtonosni odgovor službenika javne bezbednosti ili organa za sprovođenje zakona[2] da okončaju sopstveni život.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Postoje dve široke kategorije „samoubistva od strane policajca“. Prvi je kada je neko počinio zločin i policija ga proganja i kada ta osoba odluči da bi radije umrla nego da bude uhapšena. Ovi ljudi možda inače nisu samoubilački, ali jednostavno mogu odlučiti da život nije vredan življenja ako su zatvoreni i tako će isprovocirati policiju da ih ubije. Druga verzija uključuje ljude koji su već ranije razmišljali o samoubistvu i koja su odluče da isprovociraju organe za sprovođenje zakona da ih ubiju. Ove osobe mogu počiniti krivično delo sa specifičnom namerom da izazovu odgovor organa za sprovođenje zakona.

Ideja o samoubistvu na ovaj način zasnovana je na obučenim procedurama službenika za sprovođenje zakona, konkretno na politici upotrebe smrtonosne sile. U jurisdikcijama u kojima su službenici lako sposobni da primene smrtonosnu silu, često tako što su opremljeni vatrenim oružjem, obično postoje određene okolnosti u kojima će oni predvidljivo upotrebiti smrtonosnu silu protiv pretnje sebi ili drugima. Ovaj oblik samoubistva funkcioniše tako što iskorišćava ovu uvežbanu reakciju. Najčešći scenario je uperivanje vatrenog oružja u policajca ili nedužnu osobu, od čega bi se očekivalo da službenik bude isprovociran da puca na njih. Postoje mnoge varijante: na primer, napad nožem ili drugim ručnim oružjem, pokušaj da se pregazi službenik ili druga osoba automobilom, ili pokušaj da se aktivira stvarna ili pretpostavljena eksplozivna naprava.

Ovaj koncept zavisi od stanja duha osobe i njene želje da okonča svoj život, što može biti jako teško utvrditi posle smrti.[3] Neki slučajevi su očigledni, kao što je usmeravanje nenapunjenog ili nefunkcionalnog pištolja, kao što je igračka, vazdušni pištolj, ersoft pištolj ili starter pištolj, u policajce ili prisustvo oproštajnog pisma. Neki osumnjičeni drsko najavljuju svoju nameru da umru pre nego što počnu da deluju; međutim, mnoge slučajeve može biti teže utvrditi, jer će neki osumnjičeni sa željom da umru zapravo ispaljivati bojevu municiju i čak ubijati ljude pre nego što se sami ubiju. Mnogi programi obuke za sprovođenje zakona dodali su odeljke koji se posebno bave rešavanjem ovih situacija ako policajci sumnjaju da ih subjekt pokušava navesti na upotrebu smrtonosne sile.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istoričari su identifikovali ili nagađali da se mnogi savremeni slučajevi koji prethode formalnom priznavanju ovog fenomena poklapaju sa šablonom koji je sada poznat kao samoubistvo od strane policajca. Prema autorima Marku Lindziju i Dejvidu Lesteru, Hjuston Mekoj, jedan od dvojice policajaca iz Ostinske policije koji su pucali i ubili Čarlsa Vitmana, verovao je da je Vitman mogao da upuca njega i kolegu policajca Ramira Martineza, ali „on je čekao na njih da ga ubiju“.[4] Smrt Mala Evansa 1976. godine, menadžera puta, pomoćnika i prijatelja benda Bitlsa, koji je uperio vazdušni pištolj u policiju i odbio da ga spusti, teoretizirana je kao mogući primer ovog fenomena.[5] Neki istoričari veruju da je Đuzepe Zangara, čovek koji je ubio gradonačelnika Čikaga Antona Cermaka u mogućem pokušaju ubistva tadašnjeg novoizabranog predsednika Frenklina D. Ruzvelta, možda pokušavao da izazove samoubistvo od strane policajca.[6] Alek Minasijan, počinilac napada sa kombijem u Torontu 2018. godine, tvrdio je da je probao izvršiti samoubistvo od strane policajca kada ga je policija uhapsila nakon njegovog napada, tražeći da bude ubijen i tvrdeći da je bio naoružan pištoljem, što se ispostavilo kao lažna izjava.[7]

Prepoznavanje i istraživanje[uredi | uredi izvor]

Fenomen je opisan u novinskim izveštajima iz 1981.[8] i naučnim časopisima od 1985.[8] Fraza se pojavljuje u naslovima vesti prvi put 1987.[9] Fraza je postala uobičajena tek početkom 2000-ih. Čini se da je fraza nastala u Sjedinjenim Državama, ali se takođe pojavila u Velikoj Britaniji, gde je porota prvi put utvrdila da je neko umro samoubistvom od strane policajca 2003.[10]

Neka od prvih istraživanja o samoubistvu od strane policajca je izvršio narednik Rik Parent iz Policijske uprave Delta. Parentovo istraživanje ukazuje da je, od 843 pucnjava sa policijom, oko 50% bilo ubistvo izazvano žrtvom. Policija je definisala ubistvo izazvano žrtvom kao „incident u kojem pojedinac želi samouništenje, pa se upušta u situacije opasne po život i kriminalno ponašanje kako bi primorao službenike za sprovođenje zakona da ih ubiju”.[11]

Prvi službeno označen slučaj „Samoubistvo od strane policajca“ u engleskoj pravnoj istoriji bila je presuda koju je 9. maja 2003. doneo velečasni doktor Vilijam Dolman[12] dok je bio londonski islednik između 1993. i 2007.[13] Presuda je, kao uzrok smrti, od tada deo engleskog prava.

Studija iz 2009. u Sjedinjenim Američkim Državama, od 268 ljudi koji su umrli od samoubistva od strane policajca otkrila je sledeće:[14]

  • 95% su bili muškarci i 5% žene
  • srednja starost za muškarce je bila 35 godina
  • 41% muškaraca bili su belci, 26% Hispanoamerikanci i 16% Afroamerikanci
  • 37% muškaraca bili su slobodni
  • 29% muškaraca je imalo decu
  • 54% muškaraca je bilo nezaposleno
  • 29% muškaraca nije imalo stanovanje
  • 62% muškaraca je imalo potvrđenu ili verovatnu istoriju problema mentalnog zdravlja
  • 80% muškaraca je bilo naoružano – od toga je 60% posedovalo vatreno oružje (od čega je 86% bilo napunjeno), a 26% je posedovalo noževe
  • 19% je lažno ili simulirano posedovanje oružja
  • 87% pojedinaca je govorilo o samoubistvu pre i/ili tokom incidenta
  • 36% je bilo pod dejstvom alkohola.

Primeri[uredi | uredi izvor]

  • U masakru u Aramoani, pucnjavi koja se dogodila 13. novembra 1990. na Novom Zelandu, policija je ubila osumnjičenog dok je izlazio iz kuće pucajući iz kuka i vičući "Ubijte me!"[15]
  • Dana 5. maja 2005, Pegi Džo Talas, pljačkaš banke, učestvovala je u pucnjavi dok je bila naoružana pištoljem igračkom.[16]
  • U decembru 2008. godine, 15-godišnjeg Tajlera Kasidija su upucala i ubila tri policajca Viktorije nakon što im je zapretio sa dva velika noža i naredio im da ga upucaju.[17]
  • Tokom marta 2011. godine, čileanskog biznismena i organizovanog kriminala Itala Nolija je policija upucala i ubila nakon što je ubio dvojicu istražnih policijskih detektiva i ranio još petoricu. On je supruzi i sinu ranije izjavio da veruje da bi smrt u policijskoj pucnjavi bila "dostojanstvena" i da se "neće vratiti u zatvor".[18]
  • Majron Mej, 31-godišnji muškarac koji je verovao da je bio žrtva tajnog elektronskog uznemiravanja vlade na liniji tajnih programa američke vlade Em-Kej Ultra i KOINTELPRO iz doba Hladnog rata, umro je 20. novembra 2014. godine nakon što je svoje namere snimio na kasetu.[19]
  • Dana 4. januara 2015, 32-godišnji muškarac iz San Franciska, Metju Hofman, izveo je sukob sa policijom na parkingu stanice SFPD. Kada je mahnuo pištoljem, dvojica policajaca su ga pucala ukupno tri puta. Ostavio je poruku policajcima na svom mobilnom telefonu, rekavši: „Niste učinili ništa loše. Okončali ste život čoveka koji je bio prevelika kukavica da to sam uradi... Provocirao sam te. Ugrozio sam ti život kao i živote onih oko mene“.[20]
  • U junu 2015. godine, 21-godišnji Trepjer Hamons, poznati gangster sa istorijom kršenja oružja, objavio je na Fejsbuku svoju nameru da umre samoubistvom od strane policajca, istog dana kada je protiv njega prijavljen seksualni prestup. Pozvao je 9-1-1 i prijavio da je video čoveka kako se neuredno ponaša sa pištoljem. Zatim je više puta pucao u policajca koji je odgovarao, smrtno ga ranivši. Sledeći policajac koji je stigao na lice mesta je upucao Hamonsa. I Hamons i ranjeni policajac su kasnije umrli u bolnici.[21]
  • Dana 22. oktobra 2015, Anton Lundin Piterson, počinilac uboda nožem u školi Trollhetn, napisao je poruku svom onlajn prijatelju sat vremena pre napada, u kojoj kaže: „Nadam se da ti jebeni policajci ciljaju pravo, jer ja zaista ne želim da preživim moje divljanje.". Takođe je napisao da je očekivao da će biti mrtav za jedan ili dva sata i da je mrzeo sebe. Piterson je imao istoriju mentalne bolesti, a knjiga o napadu sa intervjuima mnogih ljudi oko njega navodi da je "tokom perioda pre napada, kolebao se između nekoliko opcija; da traži stručnu pomoć, da se ubije „normalno“ ili da napadne ljude oko sebe da bi poginuo.“[22]
  • Dana 28. maja 2017., čovek u Misisipiju osumnjičen za ubistvo sedam članova svoje porodice i policajca rekao je novinaru da je pucanjem na policiju „Moja namera bila samoubistvo od strane policajca. Nisam sposoban da živim. Ne posle onoga što sam uradio."[23]
  • Dana 15. septembra 2017, 15-godišnji dečak iz Virdžinije, Ruben Urbina, pozvao je policiju i dva puta je upucan nakon što je policajcu zapretio pajserom. Nakon što je pozvao hitnu pomoć, pretio je bombom, taocima, noževima i puškama, od kojih ništa nije bilo stvarno. „Pozvao sam policiju“, „da me ubiju“.[24]
  • Američka glumica Vanesa Markez je 30. avgusta 2018. molila policajce da je ubiju dok je uperila repliku pištolja u njih. Policajci nisu znali da je pištolj replika, što je rezultiralo njenom smrću.[25][26]

U književnoj fikciji[uredi | uredi izvor]

U romanu Ubiti pticu rugalicu, Tom Robinson, očajni crnac koji je zatvoren zbog silovanja koje nije počinio, pogođen je 17 puta i ubijen dok je pokušavao da pobegne iz zatvora pred zatvorskim čuvarima.[27]

U romanu Autsajderi, Dalas Vinston, maloletni prestupnik, uperio je nenapunjen pištolj u policajce sa namerom da ga upucaju; nakon toga je ubijen.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hutson, H. R.; Anglin, D.; Yarbrough, J.; Hardaway, K.; Russell, M.; Strote, J.; Canter, M.; Blum, B. (12. 12. 1998). „Suicide by cop”. Annals of Emergency Medicine. 32 (6): 665—669. PMID 9832661. doi:10.1016/s0196-0644(98)70064-2 — preko PubMed. 
  2. ^ Stincelli, Rebecca A. (2004). Suicide by police: victims from both sides of the badge. Folsom, Calif: Interviews & Interrogations Institute. ISBN 0-9749987-0-2. 
  3. ^ Pinizzotto, Anthony J.; Davis, Edward F.; Miller III, Charles E. (February 2005). "Suicide by Cop." FBI Law Enforcement Bulletin. 74 (2):8–20
  4. ^ Lester, David; Linsday, Markpage=45 (2004). Suicide by Cop: Committing Suicide by Provoking Police to Shoot You. Baywood Publishing Company. ISBN 978-0-89503-290-4. Arhivirano iz originala 14. 6. 2020. g. Pristupljeno 2010-06-22. 
  5. ^ „FindArticles.com | CBSi”. findarticles.com. Arhivirano iz originala 14. 3. 2020. g. Pristupljeno 2019-07-03. 
  6. ^ „Giuseppe Zangara”. Executedtoday.com. 22. 3. 1933. Arhivirano iz originala 28. 9. 2020. g. Pristupljeno 9. 1. 2010. 
  7. ^ „Toronto police officer hailed as hero for arresting suspect without firing shot”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2018-04-24. Arhivirano iz originala 26. 3. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-26. 
  8. ^ a b Zandt, Clinton R. "Suicide by Cop Arhivirano 25 april 2012 na sajtu Wayback Machine." National Center for the Analysis of Violent Crime.
  9. ^ CBC News, "Suicide by cop, a growing phenomenon?" Arhivirano 2 jun 2013 na sajtu Wayback Machine. 27 February 2013. For example: "Apparent Suicide By Cop on LIRR," Newsday, 11 April 1987.
  10. ^ Allison, Rebecca (10. 5. 2003). „UK's first 'suicide by cop' ruling”. The Guardian. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 16. 12. 2016. 
  11. ^ Parent, Richard 2004. "Aspects of Police Use of Deadly Force In North America – The Phenomenon of Victim-Precipitated Homicide," Ph.D. thesis, Simon Fraser University.
  12. ^ Allison, Rebecca (10. 5. 2003). „UK's first 'suicide by cop' ruling”. The Guardian. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 16. 12. 2016. Allison, Rebecca (10 May 2003). "UK's first 'suicide by cop' ruling". The Guardian. Archived from the original on 22 October 2019. Retrieved 16 December 2016.
  13. ^ "Suicide by cop" coroner retires Arhivirano 2009-01-25 na sajtu Wayback Machine, a brief bio of Dolman, December 2007.
  14. ^ Mohandie, Kris; Meloy, J. Reid; Collins, Peter I. (mart 2009). „Suicide by Cop Among Officer-Involved Shooting Cases”. Journal of Forensic Sciences (na jeziku: engleski). 54 (2): 456—462. PMID 19220654. doi:10.1111/j.1556-4029.2008.00981.x. Arhivirano iz originala 30. 4. 2022. g. Pristupljeno 12. 9. 2020. 
  15. ^ „World Notes New Zealand”. Time. 24. 6. 2001. Arhivirano iz originala 20. 9. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2015. 
  16. ^ Skip Hollandsworth (novembar 2005), „The Last Ride of Cowboy Bob”, Texas Monthly 
  17. ^ „Tyler Cassidy's death 'suicide by cop', coroner told”. CourierMail. Arhivirano iz originala 30. 4. 2022. g. Pristupljeno 2016-03-15. 
  18. ^ „Mi vida como un Nolli”. Revista Qué Pasa. 2014-03-20. Pristupljeno 2023-10-04. 
  19. ^ McPhate, Mike (10. 6. 2016). „United States of Paranoia: They See Gangs of Stalkers”. The New York Times. Arhivirano iz originala 13. 6. 2020. g. Pristupljeno 3. 3. 2017. 
  20. ^ „The Untold Motives behind Suicide-by-Cop”. Officer.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2. 9. 2017. g. Pristupljeno 2017-05-26. 
  21. ^ Brumfield, Ben (21. 6. 2015). „Police: Cincinnati man calls 911 on self, kills responding officer”. CNN. Arhivirano iz originala 25. 11. 2020. g. Pristupljeno 2. 3. 2016. 
  22. ^ Röstlund, Lisa (2017-09-27). „Mördarens sista meddelande: 'Jag fucking hatar mig själv'”. Dagens Nyheter (na jeziku: švedski). Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 2018-09-14. 
  23. ^ „Exclusive: Suspect confesses to C-L reporter; 8 dead, including deputy”. The Clarion Ledger. Arhivirano iz originala 30. 4. 2022. g. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  24. ^ „The teen couldn't bear life anymore. So he called police with a chilling threat. - Washington Post”. The Washington Post. 2023-03-30. Arhivirano iz originala 30. 3. 2023. g. Pristupljeno 2023-07-17. 
  25. ^ Lacey, Jackie (25. 2. 2020). „Officer Involved Shooting of Vanessa Marquez South Pasadena Police Department” (PDF). District Attorney County of Los Angeles (na jeziku: engleski). Arhivirano (PDF) iz originala 4. 4. 2023. g. Pristupljeno 14. 12. 2023. 
  26. ^ Lacey, Jackie (5. 2. 2020). „Los Angeles County District Attorney's Office Report”. District Attorney County of Los Angeles (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 4. 2023. g. Pristupljeno 14. 12. 2023. 
  27. ^ Temple, Kathryn (proleće 2014). „What's Old Is New Again: William Blackstone's Theory of Happiness Comes to America”. The Eighteenth Century: Theory and Interpretation. 55 (1): 129—134. ISSN 1935-0201. doi:10.1353/ecy.2014.0006. Pristupljeno 26. 7. 2022. „Tom Robinson, the black man falsely charged with rape, commits what some call 'suicide by cop,' attempting to escape from prison under circumstances that assure his death. p. 131” 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Самоубиство_од_стране_полицајца&oldid=27543402”