Samjuel Reševski

Semjuel Reševski
Samjuel Reševski sa 8 godina
Lični podaci
Datum rođenja	(1911-11-26)26. novembar 1911.
Mesto rođenja	Ozorkov, Poljska
Datum smrti	4. april 1992.
Mesto smrti	Njujork, SAD

Samjuel Reševski (polj. Samuel Herman Rzeszewski; Ozorkov, 26. novembar 1911 — Njujork, 4. april 1992) je bio američki šahovski velemajstor. Po nacionalnosti, bio je poljski Jevrejin. Smatran je šahovskim čudom (vunderkindom) i velemajstorom koji je prenerazio svet svojim podvigom kada je kao dečak dominirao američkim šahom, nastavivši da dominira blizu četiri decenije.

Šahovski uspesi u mladosti

	a	b	c	d	e	f	g	h
8									8
7									7
6									6
5									5
4									4
3									3
2									2
1									1
	a	b	c	d	e	f	g	h

Varijanta Reševskog u Nimcoindijskoj odbrani

Rođen je 26. novembra 1911. u Ozorkovu, Poljska (mesto u blizini Lođa). Njegova majka i otac su jedno vreme bili trgovci rubljem u obližnjem Lođu u Poljskoj. Po veri, bio je ortodoksni Jevrejin. Pre nego što je počeo da uči šah, dečak je naučen odanosti svojoj veri koju nikada nije napuštao, i iz verskih razloga nije igrao šah za vreme sabata (subotom).

Kao dečak se veoma interesovao za šah. Otac Šmulke (koji je bio vrlo dobar amaterski šahista), svom petogodišnjem Samjuelu pokazao je prve poteze. Nekoliko nedelja kasnije, dečak je prekinuo jednu od partija sa ocem i pokazao mu gde je odigrao loš potez!

Svoj prvi uspeh je imao na turniru u Beču, 1918. godine, gde je bio šesti. Posle Pola Marfija koji je bljesnuo sredinom 19. veka takav unikat u Americi pojavio se još samo jednom - bio je to velemajstor Samjuel Reševski koji je u osmoj godini, kada je sa plavim kovrdžama u mornarskom odelcetu fascinirao sve ljubitelje šaha u Evropi, igrajući sa velikim uspehom simultanke sa 45 do 75 protivnika i egzibicione mečeve, da bi se sledeće godine sa roditeljima obreo u Americi (1920).

Nekoliko dana kasnije sreće Frenka Maršala, vladajućeg šampiona Amerike, koji mu je pokazao svoja tri šahovska problema. Dečak ih je odgonetnuo za 3 minuta i 25 sekundi. Maršal mu je dodelio zlatnu medalju američkog šahovskog establišmenta.

Dve nedelje pre svog jedanaestog rođendana na debiju na turnirima, porazio je Davida Janovskog, francuskog šampiona. „Osećam se kao da trčim kući, tako sam srećan“, rekao je dečak.

Studije i titule šampiona SAD

1922. godine privremeno prekida svoju čudovišnu šahovsku karijeru i ostavlja šah. Završava srednju školu u Detroitu a zatim i studije na Univerzitetu engl. Chicago School of Business na kom studira knjigovodstvo.

Vratio se šahu posle diplomiranja 1933. i već sledeće godine pobeđuje Kapablanku bivšeg svetskog prvaka.

Na svom prvom učešću na šampionatu SAD, 1936. godine, osvojio je titulu šampiona. Reševski brani titulu 1938, 1940. i 1942. godine. Ne učestvuje na turniru 1944, ali vraća titulu 1946. godine. Pobeđuje još dva puta, 1969. i 1971. godine.

Neuspeh u borbi za titulu šampiona sveta

1948. godine je među prvih pet šahista na svetu. Na turniru u Amsterdamu igra kako bi se odredio Aljehinov naslednik (Aljehin je umro 1946. godine kao neporaženi šampion sveta u šahu). Reševski se plasirao na četvrtom mestu zajedno sa Paulom Keresom, iza Vasilija Smislova koji je bio drugi i pobednika Mihaila Botvinika, novog prvaka sveta u šahu.

Tada oglašava da odlazi u šahovsku penziju, ali se uskoro vraća aktivnom igranju. U seriji mečeva pobeđuje Miguela Najdorfa, argentinskog velemajstora i rođenog Poljaka. Tada je proglašen za „šampiona slobodnog sveta“.

1955. godine pobeđuje Botvinika. Ova pobeda ga je pretvorila u heroja u Sovjetskom Savezu i bio predstavljen Nikiti Hruščovu, predsedniku Sovjetskog Saveza.

S obzirom na rano šahovsko sazrevanje i velike uspehe u karijeri, pretpostavljalo se da će jednoga dana Reševski postati svetski šampion u šahu. Međutim, nikada to nije ostvario. Vremenom, njegova igra je bledela, ali ipak je pokazivao iskrice briljantnosti. 1981. godine (u svojoj 69-oj) je bio finalista među Amerikancima u pokušaju da se kvalifikuje za mečeve šampionata sveta. A u 1984. godini (u svojoj 72-oj), deli prvo mesto na međunarodnom turniru u Rejkjaviku, što je bio njegov poslednji značajan uspeh u šahovskoj karijeri.

Zalazak šahovske karijere

Od momenta kada je Fišer počeo sa svojim uzletom, Reševski je bio zaboravljen od američke publike, koja nije imala mesta za više od jednog šahovskog junaka u isto vreme. Igrao je sa promenljivim uspehom na većim međunarodnim turnirima što ga je usmerilo ka svojoj profesiji: radio je kao investicioni analitičar i prodavac osiguranja.

Živeo je u Spring Valiju u Njujorku, sa ženom Normom Mindajk, sinom Joelom, i dve ćerke, Silvijom i Malki. Umro je 4. aprila 1992. od srčanog napada u bolnici „Dobar Samarićanin“ u Njujorku, u 80-oj godini.

Radio meč SAD - Jugoslavija, 1950.

Posle dva dana žestokih šahovskih borbi, 17. februara 1950. godine završen je dvokružni meč na deset tabli najboljih šahista SAD i Jugoslavije. SAD je predvodio Semjuel Reševski, dok je Jugoslaviju predvodio Svetozar Gligorić. Svako je bio u svojoj kući, Amerikanci u Njujorku, a Jugosloveni u Beogradu. Potezi su prenošeni radio-talasima. Ovaj meč, koji je istovremeno prenošen i na Radio Beogradu, bio je ne samo sportski, već i politički događaj prvog reda. Pobedila je reprezentacija Jugoslavije sa 11 ½ prema 8 ½ poena. Proslavljajući ovaj uspeh, majstori Josip Vidmar, Puc i Bora Tot odmah su gostovali u domu armije u Novom Sadu i odigrali više simultanki s apripadnicima Armije. Inače, tok meča je prikazivan na demonstracionim tablama u novosadskom Domu kulture. Interesovanje za mesta u sali je bilo toliko veliko, da su ulaznice unapred nabavljane preko kolektivnih trebovanja sindikalnih i drugih organizacija.

Zanimljivosti

Na turniru u Cirihu 1954. godine Reševski je hteo da remizira sa Kotovom pa ga je upitao:
"Da li ovu partiju igrate na pobedu?"

"Njet“ odgovara Kotov.

"Oh, odlično, obradova se Reševski... onda možemo da remiziramo!"

"Njet!" opet će Kotov.

"Pa valjda nećete da izgubite?!" začudi se Reševski!

"Njet, samo želim da ovu partiju igram!"

Spoljašnje veze

• Šahovske partije Semjuela Reševskog
• Intervju sa Reševskim 1991. Prvi deo i Drugi deo