Saobraćaj u Azerbejdžanu
Azerbejdžan je evroazijska zemlja u oblasti Kavkaza, koje ima izuzetno povoljan saobraćajno-prometni položaj. Zbog toga zemlja ima izvanredne uslove za razvoj saobraćaja, ali je on slabije razvijen zbog stalne nestabilnosti područja. Najvažniji saobraćajni pravac u zemlji je putevi istok-zapad, od Crnog mora do Kaspijskog jezera, i sever-jug, od istočne Evrope do Srednjeg istoka. Veoma izražen planinski karakter zemlje takođe znatna prepreka razvoju saobraćaja, naročito na zapadu zemlje, gde se pružaju veoma visoka planinska bila.
Azerbejdžan ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvor je glavni grad, Baku.
Železnički saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Pogledati: državno preduzeće za železnicu - Azerske Železnice
Po podacima iz 1993. godine ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Azerbejdžanu je bila 2.932 km, ode čega je 1.278 km elektrifikovano. Ovo se odnosi na pruge širokog koloseka (1520 mm), osobene za zemlje bivšeg SSSRa. Ovi podaci ne uključuju industrijske i druge pomoćne pruge.
Gradska železnica razvijena je u Bakuu, gde postoji i metro sistem. Baku i drugi veći gradovi poseduju i tramvajski prevoz.
Železnička veza sa susednim zemljama:
Rusija - da
Gruzija - da, trenutno izgradnja pruge standardnog koloseka
Jermenija - da, ali je saobraćaj u prekidu
Iran (preko enklave Nahčivan) - da, uz promenu širine koloseka
Turska (preko enklave Nahčivan) - ne, trenutno izgradnja pruge standardnog koloseka
Godine 2005. potpisan je sporazum između Gruzije, Turske i Azerbejdžana o izgradnji zajedničke železničke linije Kars (Turska) - Tbilisi - Baku standardne širine koloseka. Gradnja ove pruge izazvala je velike političke teškoće i ogorčenost Rusije.
Drumski saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Ukupna dužina puteva u Azerbejdžanu u 1998. godini je 24.981 km, od čega je sa čvrstom podlogom 23.057 km (najčešće u veoma lošem stanju). Pravih auto-puteva nema, ali na prilazima velikim gradovima postoje bolje saobraćajnice sa 3 i 4 trake. Poslednjih godina putna mreža se intenzivno obnavlja i širi.
Najznačajniji magistalni putevi u državi kreći od prestonice Bakua i idu ka:
- Severu - Rusija, Istočna Evropa
- Zapadu - Gruzija, Crno more
- Jugu - Iran, Bliski istok
Vodeni saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Azerbejdžan je zemlja sa dugim izlazom na Kaspijsko jezero, najveće na svetu i jedno od najpromenijih sa velikim brojem izlaznih zemalja. Ono je preko Volge, Dona i Kanala Volga-Don u vezi sa otvorenim svetskim vodama, što dodatno stvara prednosti duge obale. Najvažnije primorske luke su Baku, Sumgait i Lenjkoranj. Sa druge strane, unutrašnjost države ispresecana je malim i plitkim rekama sa veoma niskim letnjim vodostajima, pa nema unutrašnjih plovnih puteva.
Gasovodi i naftovodi[uredi | uredi izvor]
Vazdušni transport[uredi | uredi izvor]
U Azerbejdžanu postoji nekoliko avio-preduzeća, od kojih je najvažnije državno preduzeće "Azerbejdžan erlajns".
U zemlji postoji 69 zvanično upisanih aerodroma (2007. godine), od čega 29 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Gruziji). Sa IATA kodom je ukupno 3 aerodroma:
- Međunarodni aerodrom „Hejdar Alijev“ u Bakuu - GYD
- Aerodrom „Gandža“ u Gandži - KVD
- Međunarodni aerodrom „Nahčivan“ u Nahčivanu - NAJ
Međunarodni aerodrom „Hejdar Alijev“ u Bakuu daleko je najprometniji aerodrom u Azerbejdžanu, dok su ostali aerodromi mali i povezani putem nekoliko linija samo sa prestonicom Bakuom i Moskvom.
