Pređi na sadržaj

Sara Voters

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sara Voters
Sara Voters 2006. godine
Lični podaci
Puno imeSara En Voters
Datum rođenja(1966-07-21)21. jul 1966. (58 god.)
Mesto rođenjaNajland, Pembrokšir, Vels, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeUniversity of Kent, Lancaster University, Queen Mary University of London
Književni rad
Najvažnija delaTipping the Velvet, Afinitet, Džeparoš, Mali stranac
Zvanični veb-sajtwww.sarahwaters.com

Sara En Voters (engl. Sarah Ann Waters, Najland, Pembrokšir, Vels, 21. jul 1966 [1]) je velška spisateljica. Najpoznatija je po svojim romanima smeštenim u viktorijansko društvo i sa lezbejskim protagonistima, kao što su Tipping the Velvet i Fingersmith (Džeparoš).

Život i obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Rani život

[uredi | uredi izvor]

Sara Voters je rođena u Nejlendu, Pembrokšir, Vels 1966. Kasnije se preselila u Midlsbro, u Engleskoj, kada je imala osam godina. Odrasla je u porodici koja je uključivala njenog oca Rona, majku Meri i „mnogo stariju“ sestru.[2]Njena majka je bila domaćica, a otac inženjer koji je radio u rafinerijama nafte.[3]Svoju porodicu opisuje kao „prilično idiličnu, veoma bezbednu i negovanu“. Njen otac, "fantastično kreativna osoba", podsticao ju je da gradi i izmišlja.[4]

Voters je rekla: „Kada sebe zamišljam kao dete, vidim sebe kako konstruišem nešto, od plastelina, papir-mašea ili Mekana; i ja sam uživala da pišem pesme i priče. Pisala je priče i pesme koje opisuje kao „užasne gotičke pastiše“, ali nije planirala svoju karijeru.[4] Uprkos očiglednom uživanju u pisanju, u mladosti nije osećala nikakav poseban poziv ili sklonost da postane romanopisac.[5]

Voters je bila pristalica Kampanje za nuklearno razoružanje, pridruživši joj se kao rezultat uticaja njenog dečka u to vreme.[6] Politički, uvek se identifikovala kao levičarka.

Obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Nakon gimnazije Milford Haven, Voters je pohađala univerzitet i stekla diplomu iz engleske književnosti. Diplomirala je na Univerzitetu u Kentu, magistrirala na Univerzitetu Lankaster i doktorirala na Univerzitetu Kraljica Mari u Londonu. Njena doktorska teza pod naslovom Wolfskins and togas: lesbian and gay historical fictions, 1870 to the present (Vukove kože i toge : lezbejske i gej istorijske fikcije, 1870 do danas), [7] poslužile su kao inspiracija i materijal za buduće knjige. U okviru svog istraživanja čitala je pornografiju iz 19. veka, u kojoj je naišla na naslov svoje prve knjige, Tipping the Velvet. [8] Međutim, njeni književni uticaji se takođe nalaze u popularnim klasicima viktorijanske književnosti, kao što su Čarls Dikens, Vilki Kolins i Bronte, i u savremenim romanopiscima koji kombinuju veliko interesovanje za Viktorijanu sa postmodernističkim pristupom fikciji, posebno A. S. Bajat i Džona Faulsa. Nights at the Circus (Noći u cirkusu) Anđele Karter imale su ogroman uticaj i na njen debitantski roman, a Voters je hvali zbog njene književne proze, njenog „zajedničkog dodira“ i njene posvećenosti feminizmu. [9]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Voters se izjasnila kao lezbejka kasnih 1980-ih. [10] U vezi je sa urednicom Lusi Von od 2002.[2][11] [12] Od 2007. živi u Keningtonu, jugoistočni London.[3][8]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Pre pisanja romana, Voters je radila kao akademik, doktorirala i predavala. [13] Voters je od doktorske teze direktno prešla na svoj prvi roman. Tokom procesa pisanja teze mislila je da će napisati roman; počela je čim je teza završena. [4] Njen rad je veoma istraživački intenzivan, što je aspekt u kome ona uživa.[14] Voters je nakratko bila član dugogodišnjeg kruga londonskih severnih pisaca, čiji su članovi, između ostalih, bili romanopisci Čarls Paliser i Nil Blekmor. [15]

Sa izuzetkom The Little Stranger (Malog stranca), sve njene knjige sadrže lezbejske teme, a njoj ne smeta da bude označena kao lezbejska spisateljica. Rekla je: "Pišem sa jasnim lezbejskim planom u romanima. To je upravo u srcu knjiga." Uprkos ovoj „uobičajenoj agendi u zadirkivanju lezbejskih priča iz delova istorije koji se smatraju prilično heteroseksualnim“, [16] ona takođe svoje lezbejske protagonistkinje naziva „slučajnim“, zbog sopstvene seksualne orijentacije. "Tako je to u mom životu, i tako je, zaista, većini lezbejki i gej ljudi, zar ne? To je nekako jednostavno u tvom životu." [14]

Njeni autorski uticaji su Čarls Dikens, Vilki Kolins, Meri Šeli, Bronte, Džon Fauls, A. S. Bajat i Anđela Karter.[4]

Tipping the Velvet (1998)

[uredi | uredi izvor]

Njen debitantski rad bio je viktorijanski pikarski roman Tipping the Velvet, koji je objavio Virago Press 1998. godine. Za pisanje romana bilo je potrebno 18 meseci. [17]Knjiga je dobila naslov iz viktorijanskog slenga za kunilingus. [8] Voters opisuje roman kao „veoma optimističan [...] svojevrsni bunt“. [17]

Osvojio je nagradu Betty Trask 1999. i bio je u užem izboru za nagradu John Llewellyn Rhys Prize.[8] Godine 2002. roman je adaptiran u istoimenu trodelnu seriju za BBC Two. Preveden je na najmanje 24 jezika, uključujući kineski, letonski, mađarski, korejski i slovenački. [18]

Afinitet (1999)

[uredi | uredi izvor]

Votersova druga knjiga, Affinity (Afinitet), objavljena je godinu dana nakon njene prve, 1999. godine. Roman, takođe smešten u viktorijansko doba, usredsređuje se na svet viktorijanskog spiritualizma. Dok je završavala svoj debitantski roman, Voters je radila na akademskom radu o spiritualizmu. Kombinovala je svoja interesovanja za spiritualizam, zatvore i viktorijansku eru u Afinitetu, koji priča priču o odnosu između žene iz više srednje klase i zatvorenog spiritualiste.

Roman je manje lakomislen od onih koji su mu prethodili i usledili. Votersovoj je bilo manje prijatno pisati. [17] „Bio je to veoma sumoran svet u koji smo morali da idemo svaki dan“, rekla je ona. [19]

Afinitet je osvojio Stonewall Book Award i nagradu Somerset Mom. Endrju Dejvis je napisao scenario adaptacije Afiniteta i rezultirajući igrani film premijerno je prikazan 19. juna 2008. na večeri otvaranja Frameline LGBT filmskog festivala u San Francisku u pozorištu Kastro.

Džeparoš (2002)

[uredi | uredi izvor]

Fingersmith (Džeparoš) je objavljen 2002. Ušao je u uži izbor za Bukerovu nagradu i Žensku nagradu za beletristiku.

Džeparoš je napravljen kao serija za BBC One 2005. godine, sa Seli Hokins, Elejn Kesidi i Imeldom Stonton u glavnim ulogama. Voters je odobrila adaptaciju, nazvavši je „stvarno kvalitetnom emisijom“ i rekla da je „veoma verna knjizi. Ponekad je bila sablasno verna knjizi, što je bilo uzbudljivo“.[14] Južnokorejski reditelj Park Čan-vuk je kasnije ponovo adaptirao roman u film The Handmaiden iz 2016. godine, koji je priču postavio u Koreju pod japanskom okupacijom 1930-ih.

Pevač i umetnik Dejvid Bouvi proglasio je Džeparoša jednom od svojih „100 najboljih knjiga“. [20]

Noćna straža (2006)

[uredi | uredi izvor]

The Night Watch (Noćnoj straži) je trebalo četiri godine da Voters napiše. [4] Od prva tri romana se razlikuje po svom vremenskom periodu i strukturi. Iako su se njena teza i prethodne knjige fokusirale na 19. vek, Voters je rekla da me je „nešto iz 1940-ih zvalo”. [4] Takođe je bila manje čvrsto iscrtana od njenih drugih knjiga. Vaters je rekla,

Roman govori o muškarcu i tri žene u Londonu 1940-ih. Voters ga opisuje kao „u osnovi roman o razočarenju i gubitku i izdaji“, kao i „stvarnom kontaktu između ljudi i istinskoj intimnosti“. [14]

Godine 2005. Voters je dobila najvišu ponudu (1.000 funti) tokom dobrotvorne aukcije u kojoj je nagrada bila prilika da se ime pobednika ovekoveči u Noćnoj straži. Na aukciji su učestvovali mnogi poznati britanski romanopisci, a ime ponuđača, autorke Martine Kol, pojavilo se u Votersovom romanu. [21]

Noćna straža je adaptirana za televiziju od strane BBC2 i emitovana 12. jula 2011.

Mali stranac (2009)

[uredi | uredi izvor]

Takođe smešten u 1940-te, The Little Stranger (Mali stranac) se takođe razlikuje od Votersovih prethodnih romana. To joj je prvi put bez izrazito lezbejskih likova. U početku, Voters je krenula da napiše knjigu o ekonomskim promenama koje je doneo socijalizam u posleratnoj Britaniji, a recenzenti primećuju vezu sa Evelin Vo. [22] Tokom stvaranja romana, pretvorio se u priču o duhovima, fokusirajući se na porodicu plemića koja poseduje veliku seosku kuću koju više ne mogu da priušte da održavaju.

Gosti koji plaćaju (2014)

[uredi | uredi izvor]

Radnja romana The Paying Guests (Gosti koji plaćaju) smeštena je u 1920-te, u društvene i ekonomske posledice Prvog svetskog rata.[23] Domaćinstva su u smanjenim okolnostima i Frensis Rej i njena majka moraju da primaju stanare da bi nastavile dalje. Razvijajući lezbejski odnos između Fransis i stanara Lilian Barber pruža složenu pozadinu za istragu ubistva koja zauzima drugu polovinu knjige. The Observer je rekao: „Neponovljiva Sara Voters se sa aplombom nosi sa dramatičnom ključnom promenom u svom novom romanu smeštenim u 1920-te u južnom Londonu. [23] The Telegraph je to opisao kao "sablasno, virtuozno pisanje". [24]

Počasti i nagrade

[uredi | uredi izvor]

Voters je proglašena jednim od Grantinih 20 „najboljih mladih britanskih pisaca“ u januaru 2003. Iste godine je dobila nagradu South Bank za književnost. Proglašena je za autora godine na Britanskim književnim nagradama 2003. [8] I 2006. i 2009. osvojila je "Pisaca godine" na godišnjoj dodeli Stounvol nagrada. Izabrana je za člana Kraljevskog književnog društva 2009. [25] Ima počasnu diplomu Univerziteta Lankaster.[26] Našla se na Pinc listi vodećih velških LGBT ličnosti. [27]

Imenovana je za oficira Ordena Britanske imperije (OBE) na rođendanskim počastima 2019. za zasluge u književnosti.

Tipping the Velvet

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada Betty Trask, 1999.
  • Najbolja knjiga godine po izboru Bibliotečkog časopisa, 1999.
  • Mail on Sunday/Nagrada Džona Luelina Risa, 1999.
  • Nagrada New York Times-a za zapaženu knjigu godine, 1999.
  • Ferro-Grumley nagrada za lezbejsku i gej fikciju (uži izbor), 2000.
  • Lambda književna nagrada za fikciju, 2000.

Afinitet

[uredi | uredi izvor]
  • Stonewall Book Award (American Library Association GLBT Roundtable Book Award), 2000.
  • Nagrada Umetničkog saveta Velsa za knjigu godine (uži izbor), 2000.
  • Fero-Gramli nagrada za lezbejsku i gej fikciju, 2000.
  • Lambda književna nagrada za fikciju (uži izbor), 2000.
  • Mail on Sunday/Nagrada Džona Luelina Risa (uži izbor), 2000.
  • Nagrada Somerset Mom, 2000.
  • Nagrada Sunday Times-a za mladog pisca godine, 2000.
  • Najbolja prevedena kriminalistička fantastika godine u Japanu, Kono Mystery ga Sugoi! 2004.

Džeparoš

[uredi | uredi izvor]
  • Udruženje pisaca zločina Ellis Peters Historical Dagger, 2002.
  • Nagrada Buker za beletristiku (uži izbor), 2002.
  • Ženska nagrada za beletristiku nagrada za beletristiku (uži izbor), 2002.
  • Britanske književne nagrade za autora godine, 2003.
  • Najbolja prevedena kriminalistička fantastika godine u Japanu, Kono Mystery ga Sugoi! 2005.

Noćna straža

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada Buker za fikciju (uži izbor), 2006.
  • Ženska nagrada za beletristiku (uži izbor), 2006.
  • Lambda književna nagrada, 2007.

Mali stranac

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada Buker za beletristiku (uži izbor), 2009. [28]
  • Nominovan za nagradu Širli Džekson, 2009. [29]

Gosti koji plaćaju

[uredi | uredi izvor]
  • Bejlizova ženska nagrada za beletristiku (uži izbor) 2015.

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]

Dokumentarna literatura

[uredi | uredi izvor]
  • A Girton Girl on a throne: Queen Christina and versions of lesbianism, 1906-1933, Feminist Review (46): 41–60.
  • The Most Famous Fairy in History: Antinous and Homosexual Fantasy, Journal of the History of Sexuality, 6 (2): 194–230.
  • Wolfskins and togas : lesbian and gay historical fictions, 1870 to the present, (PhD thesis). Queen Mary, University of London.

Novele

[uredi | uredi izvor]
  • Tipping the Velvet, 1998.
  • Affinity, 1999.
  • Fingersmith (Džeparoš), 2002.
  • The Night Watch (Noćna straža), 2006.
  • The Little Stranger (Mali stranac), 2009.
  • The Paying Guests (Gosti koji plaćaju), 2014.

Kritičke studije i osvrti na Votersov rad

[uredi | uredi izvor]
  • Hughes, Emma (10 September 2014). "[Untitled review of The paying guests]". Books. Country Life. 208 (37): 138.

Adaptacije

[uredi | uredi izvor]

Film

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Happy Birthday: Sarah Waters, 46”. The Times (na jeziku: engleski). 2012-07-21. ISSN 0140-0460. Pristupljeno 2018-10-13. 
  2. ^ a b McCrum (2009-05-09). „Books: Interview | Writer Sarah Waters talks to Robert McCrum about why she's kicked out the corsets in her latest novelfirst=Robert”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-14. 
  3. ^ a b Allardice, Lisa (1. 6. 2006). „Uncharted Waters”. The Guardian. UK. Pristupljeno 24. 2. 2007. 
  4. ^ a b v g d đ e ž McGrane, Michelle (2006). „Sarah Waters on writing: 'If I waited for inspiration to strike, it would never happen!' (Interview)”. LitNet. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 24. 2. 2007. 
  5. ^ „Sarah Waters: Interview”. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  6. ^ Sunday, 8 Jun 2008, The South Bank Show: Sarah Waters
  7. ^ The thesis can be downloaded from the British Library's EthOS Archive Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. april 2021): uk.bl.ethos.393332 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. decembar 2022)
  8. ^ a b v g d Waters, Sarah. „Biography”. sarahwaters.com. Arhivirano iz originala 17. 2. 2007. g. Pristupljeno 24. 2. 2007. 
  9. ^ „Sarah Waters on writing: If I waited for inspiration to strike, it would never happen!”. Arhivirano iz originala 1. 8. 2012. g. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  10. ^ Lyall, Sarah (2014-09-09). „Weaving a Tale of Love and Death in London”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-05-14. 
  11. ^ „Best-selling author Sarah Waters, proving lesbian sex sells”. www.out.com (na jeziku: engleski). 2014-09-03. Pristupljeno 2021-05-14. 
  12. ^ „Sarah Waters: 'The Handmaiden turns pornography into a spectacle – but it's true to my novel' | OurDailyRead” (na jeziku: engleski). 8. 4. 2017. Pristupljeno 2021-05-14. 
  13. ^ Page, Benedicte. „Her Thieving Hands”. Virago. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 17. 11. 2011. 
  14. ^ a b v g Lo, Malinda (6. 4. 2006). „Interview with Sarah Waters”. AfterEllen.com. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. Pristupljeno 17. 11. 2011. 
  15. ^ „North London Writers Official Website”. Arhivirano iz originala 5. 7. 2008. g. Pristupljeno 17. 11. 2011. 
  16. ^ „Sarah Waters: 'Is there a poltergeist within me?'”. The Independent. London. 29. 5. 2009. Arhivirano iz originala 2009-06-01. g. Pristupljeno 27. 7. 2012. 
  17. ^ a b v Hogan, Ron. „Sarah Waters (Interview)”. IndieBound. Pristupljeno 17. 11. 2011. 
  18. ^ „Sarah Waters: Interview”. Time Out London. Arhivirano iz originala 6. 10. 2008. g. Pristupljeno 24. 2. 2007. 
  19. ^ „Sarah Waters: From Victoria to VE Day (Interview)”. Powells. Arhivirano iz originala 23. 2. 2007. g. Pristupljeno 24. 2. 2007. 
  20. ^ „Bowie's top 100 books - the complete list”. David Bowie. oktobar 2013. Pristupljeno 17. 8. 2019. 
  21. ^ „Book role auction nudges £20,000”. BBC News. 31. 3. 2004. Pristupljeno 24. 2. 2007. 
  22. ^ Didock, Barry (30 May 2009). "Capturing the spirit of the age: A haunting novel evokes the claustrophobia of postwar Britain", The Herald (Glasgow), p. 9.
  23. ^ a b Chevalier, Tracy (7. 9. 2014). „The Paying Guests review – another wild ride of a novel from Sarah Waters”. The Observer. Pristupljeno 4. 10. 2014. 
  24. ^ Daniel, Lucy (30. 8. 2014). „The Paying Guests by Sarah Waters, review: 'eerie, virtuoso writing'”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 4. 10. 2014. 
  25. ^ „Royal Society of Literature All Fellows”. Royal Society of Literature. Arhivirano iz originala 5. 3. 2010. g. Pristupljeno 10. 8. 2010. 
  26. ^ University, Lancaster. „Grizedale College | Lancaster University”. lancaster.ac.uk (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 6. 2017. g. Pristupljeno 2017-07-19. 
  27. ^ „Pinc List 2017”. Wales Online. 19. 8. 2017. 
  28. ^ „Sarah signs in for fans”. Croydon Post. Northcliffe Media. 2. 12. 2009. str. 12. „A library was bursting at the seams when Man Booker Prize short-listed author Sarah Waters visited... [she] signed copies of The Little Stranger, her novel praised by the prestigious literary prize's judges this year.” 
  29. ^ „2009 Shirley Jackson Awards Winners”. The Shirley Jackson Awards. Arhivirano iz originala 31. 7. 2012. g. Pristupljeno 17. 11. 2011. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Вотерс&oldid=26516950”