Pređi na sadržaj

Sara Filding

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sara Filding
Lični podaci
Puno imeSarah Fielding
Datum rođenja(1710-11-08)8. novembar 1710.
Mesto rođenjaIst Stur, Dorset, Velika Britanija
Datum smrti9. april 1761.(1761-04-09) (50 god.)
Mesto smrtiBat, Samerset, Velika Britanija
Zanimanjepisac
Književni rad
ŽanrKnjiževnost za decu, biografija,
romanse, kritika

Sara Filding (8. novembar 1710 — 9. april 1768) bila je engleska spisateljica i sestra romanopisca Henrija Fildinga. Napisala je Guvernantu, ili Malu žensku akademiju (1749), za koju se smatralo da je to prvi roman na engleskom koji je izričito namenjen deci.[1] Ranije je imala uspeha sa svojim romanom Avanture Dejvida Simpla (1744).[2][3]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Sara Filding je rođena u Ist Sturu, Dorset 1710. u porodici Edmunda Fildinga i njegove žene Sare, rođene Guld (umrla 1718),[4] posle Henrija i Ursule; njena mlađa braća i sestre bili su En, Beatris i Edmund. Sarin otac, Edmund, treći sin Džona Fildinga, bio je vojni oficir i rođak grofova Denbi (njegov otac Džon je bio najmlađi sin 3. grofa). Iako je Edmund svoje prezime pisao „Feilding“ jednako često kao i „Fielding“, i Henri i Sara su pisali „Fielding“. Na pitanje grofa od Denbija zašto, sin Henrija Fildinga je rekao: „Ne mogu da kažem, gospodaru, osim što je moj ogranak porodice bio prvi koji je znao da speluje“.[5] Majka Sare Filding, Sara Guld, bila je ćerka ser Henrija Gulda, sudije iz Kraljeve klupe koji je ponovo imenovan u Kraljičinu klupu. Ovo poreklo je važno za razumevanje ranog života i obrazovanja dece Edmunda Fildinga.

Edmund je brigu o svojoj deci prepustio majci svoje supruge, ledi Sari Guld, dok je karijeru gradio u Londonu. Deca su odrasla u njenoj kući u Glastonberiju i kući njihovog dede po ocu u Ist Stouru (Džon Filding je bio parohijski sveštenik sa latitudinskim obrazovanjem u Kembridžu, koji je bio razmatran za episkopiju u Irskoj.[6] Henri je poslat u Iton, ali sve ćerke su poslate u internat Meri Ruks u Solsberiju.

Kada je Edmundova prva žena umrla 1718, Edmund se oženio En Rafom, rimokatoličkom udovicom, koja je sa sobom donela nekoliko dece, a kasnije je Edmundu rodila sina i polubrata Henriju i Sari, budućeg reformatora Džona Fildinga. Ser Henri i ledi Sara Guld (deda i baka po majci) posvađali su se sa Edmundom pre smrti majke dece. Ledi Guld je bila veoma nezadovoljna Edmundovim drugim brakom, a En Filding (rođena Rafa) je bila predmet mnogih antikatoličkih osećanja starije generacije porodice. Ledi Guld je bila toliko nastrojena protiv En da je 1721. godine tužila za starateljstvo nad decom i vlasništvo nad porodičnom kućom u Ist Stouru. Na kraju je pobedila i deca nekoliko godina nisu mogla da vide svog oca.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Drugo izdanje Avanture Dejvida Simpla, kome je Henri Filding napisao predgovor

Tokom 1740-ih, Fildingova se preselila u London, ponekad živeći sa svojim sestrama, a ponekad sa bratom Henrijem i njegovom porodicom. Ženama u porodici nedostajalo je dovoljno novca za miraz, pa se nijedna nije udavala. Čak i kada je ledi Guld umrla 1733. godine, za decu je bilo malo novca.

Fildingova se okrenula pisanju da bi zaradila za život,[7] počevši dok je živela sa bratom i radila kao njegova domaćica. Godine 1742. Henri Filding je objavio Džozefa Endrjuza, a Sari Filding se često pripisuje da je napisala Leonorino pismo Horaciju (dva od likova u knjizi). Godine 1743, Henri Filding je objavio svoje Miscellanies, a njegova sestra je možda napisala priču o životu Ane Bolen.

Godine 1744, Fildingova je objavila roman, Avanture Dejvida Simpla u potrazi za vernim prijateljem. Kao i obično, objavljen je anonimno, uz obrazloženje finansijske nevolje. Roman je bio prilično uspešan i pobrao je pohvale savremenika,[7] uključujući izdavača i romanopisca Semjuela Ričardsona. Kao "moralna romansa" prikazuje dva razbaštinjena para. Obe junakinje ukazuju na „gušenje ženskog intelekta i prepreke da žena zarađuje za život”. Usledila su Familiar Letters (Porodična pisma) (1747) dva para i Volume the Last (Poslednja knjiga) dodata kasnijem izdanju (1753).[8] Ričardson, koji je i sam bio meta satire Henrija Fildinga, rekao je da misli da Sara i Henri imaju podjednak dar za pisanje. Avanture Dejvida Simpla došle su do drugog izdanja u roku od deset nedelja i prevedene su na francuski i nemački. Naslovne strane drugih romana Sare Filding često su nosile reklamu da ih je napisao „autor Dejvida Simpla“. Roman je bio dovoljno popularan da je Fildingova napisala Poznata pisma između glavnih likova u Dejvidu Simpleu kao epistolarni nastavak romana 1747. Godine 1753. napisala je nastavak Avanture Dejvida Simpla pod naslovom Dejvid Simpl: Poslednji tom.

Sara Filding je napisala još tri romana sa originalnim pričama. Najznačajniji od njih je Guvernanta, ili Mala ženska akademija (1749), koji je prvi roman na engleskom napisan posebno za decu.[7] Pored toga, napisala je Istoriju grofice Delvin (1759) i Istoriju Ofelije (1760).

Guvernanta, ili Mala ženska akademija[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana romana Guvernanta, ili Mala ženska akademija (1749), Sare Filding, prvog celog romana napisanog za decu

Guvernanta, ili Mala ženska akademija je knjiga o internatu koji vodi gospođa Tičam.[9] Radnja se odvija tokom deset dana, ne uključujući neke početne informacije i epilog. Svakog dana osim prvog, gospođica Dženi Pis čita naglas učenicima ceo ili deo teksta. Zatim se fizički opisuje jedna ili više učenica, nakon čega sledi prikaz njihove životne priče. Ove su napisane tako da izgledaju kao da ih govori svaka devojka, a zabeležila ih je gospođica Dženi. Svaka sesija čitanja se završava pojavljivanjem gospođe Tičam, koja objašnjava lekciju koju treba naučiti iz svakog iskustva. Naglasak je stavljen na važnost čitanja i razmišljanja o čitanju.

Radnja Guvernante se čini u velikoj meri zasnovana na Lokovom obrazovnom idealu izbegavanja učenja kao posla, i umesto toga predstavlja ga kao nešto prijatno. Tako Fildingova koristi bajke, kao i svakodnevne događaje (primanje pisma, upoznavanje sa strancima, obilazak otmenih kuća) da obrazuje svoje učenike u stvarnom životu punom sreće.[10]

Meri Marta Šervud objavila je revidirano izdanje 1820. godine, zamenivši priču o „Barbariku i Benefiku“ sa „Istorijom princeze Rozalinde“ i izostavivši „Princezu Hebe“.

Primedbe o Klarisi (1749) odnose se na roman Klarisa Semjuela Ričardsona. Kao biograf, napisala je Život Kleopatre i Oktavije (1757), istoriju, napisanu iz grčkih i rimskih izvora, o životima Kleopatre i Oktavije, dve poznate žene iz rimskog doba. Kao prevodilac proizvela je Ksenofontove Memoare o Sokratu, sa Odbranom Sokrata pred njegovim sudijama (1762), delo starogrčkog pisca i vojnika Ksenofonta o filozofu.

Završne godine[uredi | uredi izvor]

Sarine sestre su umrle između 1750. i 1751. godine, a Henri 1754. godine. Fildingova se povukla iz Londona i preselila u malu kuću nedaleko od Bata. Umrla je 1768. godine. Na zapadnom tremu opatije Bat nalazi se spomen ploča kao sećanje na nju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ H. Carpenter and M. Prichard. 1984. The Oxford Companion to Children's Literature, Oxford University Press.
  2. ^ "Sarah Fielding". Encyclopædia Britannica Online. Retrieved 19 December 2009.
  3. ^ Boissoneault, Lorraine (11. 4. 2018). „The First Novel for Children Taught Girls the Power of Reading”. Smithsonian.com. Smithsonian Institution. Pristupljeno 11. 4. 2018. 
  4. ^ The Feminist Companion to Literature in English. Women Writers from the Middle Ages to the Present, Virginia Blain, Patricia Clements and Isobel Grundy, eds (London, Batsford, 1990), pp. 370–371.
  5. ^ Battestin, str. 7–8
  6. ^ Battestin, str. 10
  7. ^ a b v Boissoneault, Lorraine (11. 4. 2018). „The First Novel for Children Taught Girls the Power of Reading”. Smithsonian.com. Smithsonian Institution. Pristupljeno 11. 4. 2018. 
  8. ^ The Feminist Companion to Literature in English. Women Writers from the Middle Ages to the Present, Virginia Blain, Patricia Clements and Isobel Grundy, eds (London, Batsford, 1990), pp. 370–371.
  9. ^ Boissoneault, Lorraine (11. 4. 2018). „The First Novel for Children Taught Girls the Power of Reading”. Smithsonian.com. Smithsonian Institution. Pristupljeno 11. 4. 2018. 
  10. ^ Fielding, Sarah (2005). Candace Ward, ur. The Governess; or, The Little Female Academy. Peterborough: Broadview Editions. ISBN 1-55111-412-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fielding, Sarah (2005). Candace Ward, ur. The Governess; or, The Little Female Academy. Peterborough: Broadview Editions. ISBN 1-55111-412-7. 
  • Chawton House Women's Writing Entry Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. maj 2007)
  • Battestin, Martin C.; Ruthe R. Battestin (1989). Henry Fielding: A Life. New York: Routledge. ISBN 9780415014380. 
  • Barchas, Janine. "Sarah Fielding's Dashing Style and Eighteenth-Century Print Culture". ELH 63.3 (1996): 633–56.
  • Battestin, Martin C.; Clive T. Probyn, ur. (1993). The Correspondence of Henry and Sarah Fielding. Oxford: Oxford University Press. 
  • Battestin, Martin C. "Henry Fielding, Sarah Fielding, and 'the Dreadful Sin of Incest'". Novel 13.1 (1979): 6–18.
  • Bree, Linda (1996). Sarah Fielding. New York: Twayne Publishers. ISBN 9780805770513. 
  • Downs-Miers, Deborah. "Spring the Trap: Subtexts and Subversions". Fetter'd or Free?: British Women Novelists, 1670–1815. Eds. Mary Anne Schofield and Cecilia Macheski. . Athens: Ohio University Press. 1986. .
  • Eaves, T. C. Duncan; Kimpel, Ben D. (1971). Samuel Richardson: A Biography. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-812431-3. 
  • Fielding, Sarah. The History of Ophelia. Ed. Peter Sabor. Peterborough, ON: Broadview Press. Fielding, Sarah (2004). The History of Ophelia. Broadview Press. ISBN 978-1-55111-120-9. .
  • Johnson, Christopher D. (1994). „Introduction”. The Lives of Cleopatra and Octavia. London: Associated University Presses. ISBN 9780838752579. 
  • Needham, Arnold E. The Life and Works of Sarah Fielding. 1943.
  • Nussbaum, Felicity A. (2003). The Limits of the Human: Fictions of Anomaly, Race, and Gender in the Long Eighteenth Century. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Rizzo, Betty (1994). Companions Without Vows: Relationships Among Eighteenth-Century British Women. Athens: University of Georgia Press. 
  • Sabor, Peter. "Richardson, Henry Fielding, and Sarah Fielding". The Cambridge Companion to English Literature 1740-1830. Eds. Thomas Keymer and Jon Mee. . Cambridge: Cambridge University Press. 2004. .
  • Schellenberg, Betty A. (2005). The Professionalization of Women Writers in Eighteenth-Century Britain. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Schofield, Mary Anne. Masking and Unmasking the Female Mind. University of Delaware Press, 1990.
  • Skinner, Gillian. "'The Price of a Tear': Economic Sense and Sensibility in Sarah Fielding's David Simple". Literature and History 3rd series. 1.1 (1992): 16–28.
  • Spencer, Jane (1986). The Rise of the Woman Novelist: From Aphra Behn to Jane Austen. Oxford: Basil Blackwell. 
  • Spender, Dale (1986). Mothers of the Novel. London: Pandora. ISBN 9780863582516. 
  • Stern, Simon. "Speech and Property in David Simple." ELH 79.3 (2012): 623–54.
  • Stockstill, Ashley. "Better Homes and Gardens: The Fairy World(s) of Sarah Fielding and Sarah Scott". Feminist Studies in English Literature 6.2 (1998): 137–58.
  • Terry, Richard. "David Simple and the Fallacy of Friendship". SEL: Studies in English Literature 1500–1900. 44.3 (2004): 525–44.
  • Todd, Janet (1989). The Sign of Angellica: Women, Writing and Fiction, 1660–1800. New York: Columbia University Press. 
  • Woodward, Carolyn. "Sarah Fielding's Self-Destructing Utopia: The Adventures of David Simple". Living by the Pen: Early British Women Writers. Ed. Dale Spender. . New York: Teachers College Press. 1992. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Филдинг&oldid=27699259”