Svedok
Svedok ili očevidac je lice koje je bilo na mestu nekog događaja, i jasno videlo i čulo šta se desilo na tom mestu. Obično očevice ako je u pitanju neko teško krivično delo pozivaju pred sud, kako bi posvedočili šta se zaista desilo na tom mestu.[1][2][3]
Tipovi
[uredi | uredi izvor]Veštak ili ekspertni svedok je onaj koji navodno ima specijalizovano znanje relevantno za pitanje od interesa, čije znanje navodno pomaže da se dobiju drugi dokazi,[1] uključujući druga svedočenja, dokumentarne dokaze ili fizičke dokaze (npr, otisak prsta). Veštak može, ali i ne mora, biti i percipientni svjedok, kao kod lekara, ili može, ali ne mora, lečiti žrtvu nesreće ili zločina.
Krunski svedok je onaj koji inkriminiše bivše saučesnike u zločinu koji nakon toga dobija od strane suda nižu kaznu, imunitet ili/i zaštitu sebe ili/i svoje porodice. Nakon što sudu dostave svoje svedočenje, često ulaze u program zaštite svedoka.[2]
Tajni svedok ili anonimni svedok je onaj čiji identitet sud čuva u tajnosti.[3]
Pouzdanost
[uredi | uredi izvor]Iako se često pretpostavlja da su iskazi očevidaca pouzdaniji od posrednih dokaza, studije su pokazale da je individualno, odvojeno svedočenje svedoka često manjkavo.[4] Pogrešna identifikacija svedoka može biti rezultat faktora kao što su pogrešno zapažanje i pamćenje, ili pristrasnost, ili može uključivati svesno lažno svedočenje svedoka. Ako je više ljudi svedočilo zločinu, moguće je tražiti zajedničke tačke u njihovom svedočenju, za koje je veća verovatnoća da će predstavljati događaje onako kako su se desili, iako su razlike očekivane i same po sebi ne ukazuju na nepoštenje. Identifikacija svedoka će pomoći istražiteljima da steknu predstavu o tome kako izgleda osumnjičeni za zločin, ali sećanje svedoka uključuje pogrešne ili obmanjujuće elemente.[5]
Jedna studija je uključivala eksperiment u kojem su subjekti delovali kao porotnici u krivičnom predmetu. Porotnici su čuli opis pljačke-ubistva, argument optužbe, a potom i argument odbrane. Neki porotnici su čuli samo posredne dokaze; drugi su čuli od službenika koji je tvrdio da identifikuje optuženog. U prvom slučaju, 18% procenata proglasilo je optuženog krivim, ali je u drugom slučaju 72% proglasilo optuženog krivim (Loftus 1988).[6]
Policijska postrojavanja u kojima očevidac izdvaja osumnjičenog iz grupe ljudi u policijskoj stanici često su grubo sugestivna i daju lažan utisak da se svedok setio osumnjičenog. U drugoj studiji, studenti su gledali montirani zločin. Sat vremena kasnije pregledali su fotografije. Nedelju dana kasnije od njih je zatraženo da izaberu osumnjičenog iz reda ljudi. 8% postrojenih ljudi pogrešno je identifikovano kao kriminalci. 20% nevinih ljudi čije su fotografije bile uključene greškom je identifikovano.[7]
Jedna druga studija je razmatrala 65 slučajeva „pogrešnih krivičnih osuda nevinih ljudi“. U 45% slučajeva krive su greške očevidaca.[8]
Proučavanje sećanja svedoka dominiralo je u oblasti istrage. Kao što Haf i Ratner[9] primećuju, pojedinačno najvažniji faktor koji doprinosi pogrešnoj osudi je pogrešna identifikacija svedoka.[10]
Kredibilitet
[uredi | uredi izvor]Verodostojan svedok je osoba koja deluje kao svedok, uključujući i svedočenje na sudu, čije se svedočenje doživljava kao istinito i uverljivo.[11][12] Drugi svedoci se mogu smatrati manje verodostojnim ili nemaju kredibilitet.[13] Procena kredibiliteta se vrši za svakog svedoka i na nju ne utiče broj svedoka koji svedoče.[14] Na kredibilitet svedoka utiče nekoliko faktora. Generalno, svedoci se doživljavaju kao verodostojniji kada se percipiraju kao tačniji i manje sugestivni.[15][16]
U običajnom pravu, termin bi se mogao koristiti u vezi sa davanjem svedočenja, ili za svedočenje dokumenata.[17] U savremenom engleskom pravu, verodostojan svedok je onaj koji „ne govori iz druge ruke“.[18] U škotskom zakonu, verodostojan svedok je onaj „čiji se kredibilitet preporučuje predsedavajućem sudiji... čija je pouzdanost” dobra.[18]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Discovery”. www.justice.gov (na jeziku: engleski). 2014-11-07. Pristupljeno 2020-10-22.
- ^ a b „Good practices for the protection of witnesses in criminal proceedings involving organized crime” (PDF). United Nations. 2008. str. 19. Pristupljeno 21. 10. 2020.
- ^ a b „Witness protection and anonymity | The Crown Prosecution Service”. www.cps.gov.uk. Pristupljeno 2020-12-14.
- ^ „APA PsycNet”. psycnet.apa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-05.
- ^ Ebbesen, Ebbe B.; Rienick, Cynthia B. (1998). „Retention interval and eyewitness memory for events and personal identifying attributes.”. Journal of Applied Psychology. 83 (5): 745—762. PMID 9806014. doi:10.1037/0021-9010.83.5.745.
- ^ Loftus, Belinda; Coppock, Christopher (1988). „Bridging the Gulf”. Circa (38): 25—28. ISSN 0263-9475. JSTOR 25557277. doi:10.2307/25557277.
- ^ „University of Nebraska Center for Great Plains Studies”. Plains Anthropologist. 22 (75): 50. februar 1977. ISSN 0032-0447. doi:10.1080/2052546.1977.11908818.
- ^ Convicting the Innocent: Sixty-Five Actual Errors of Criminal Justice by Borchard, pg 367
- ^ „NCJRS Abstract - National Criminal Justice Reference Service”. www.ncjrs.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-04-16.
- ^ Huff, C. Ronald; Rattner, Arye; Sagarin, Edward; MacNamara, Donal E. J. (5. 9. 2016). „Guilty Until Proved Innocent: Wrongful Conviction and Public Policy”. Crime & Delinquency. 32 (4): 518—544. S2CID 145281693. doi:10.1177/0011128786032004007.
- ^ Dowd, Rebecca; Hunter, Jill; Liddell, Belinda; McAdam, Jane; Nickerson, Angela; Bryant, Richard (11. 7. 2018). „Filling Gaps and Verifying Facts: Assumptions and Credibility Assessment in the Australian Refugee Review Tribunal”. International Journal of Refugee Law. 30 (1): 71—103. doi:10.1093/ijrl/eey017.
- ^ Hill, Gerald N. (2002). The people's law dictionary : taking the mystery out of legal language. New York, NY: MJF Books. ISBN 9781567315530.
- ^ Tenney, Elizabeth R.; MacCoun, Robert J.; Spellman, Barbara A.; Hastie, Reid (januar 2007). „Calibration Trumps Confidence as a Basis for Witness Credibility”. Psychological Science. 18 (1): 46—50. PMID 17362377. S2CID 10464801. doi:10.1111/j.1467-9280.2007.01847.x.
- ^ Lehman, Jeffrey; Phelps, Shirelle (2005). West's Encyclopedia of American Law. Detroit: Thomson/Gale. str. 407. ISBN 9780787663773.
- ^ Newcombe, Peter A.; Bransgrove, Jennifer (jul 2007). „Perceptions of witness credibility: Variations across age”. Journal of Applied Developmental Psychology. 28 (4): 318—331. doi:10.1016/j.appdev.2007.04.003.
- ^ Leippe, Michael R.; Manion, Andrew P.; Romanczyk, Ann (avgust 1992). „Eyewitness persuasion: How and how well do fact finders judge the accuracy of adults' and children's memory reports?”. Journal of Personality and Social Psychology. 63 (2): 181—197. doi:10.1037/0022-3514.63.2.181.
- ^ Wong, Anna (2020). „Looks Can Be Deceiving: The Irrelevance of Demeanour in Witness Assessments”. Criminal Law Quarterly. 68.
- ^ a b Words and phrases legally defined, Vol. 1 (3rd izd.). London: Butterworths. 1988. str. 373-374. ISBN 9780406080431.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Garraghan, Gilbert J. (1946). A Guide to Historical Method. New York: Fordham University Press. ISBN 978-0-8371-7132-6.
- Louis R. Gottschalk. (1950). Understanding History: A Primer of Historical Method. ISBN 978-0-394-30215-7.. New York: Alfred A. Knopf.
- Johnson, M. K. (2001). False Memories, Psychology of. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. (pp. 5254–5259).
- Lakatos, I. (1970). Falsification and the methodology of scientific research programmes. In: Lakatos, I. & Musgrave, A. E. (eds.), Criticism and the Growth of Knowledge. Cambridge, UK: Cambridge University Press: 59-89.
- Loftus, Elizabeth F (1996). Eyewitness Testimony. Revised edition.. Cambridge, MA: Harward University Press. (Original edition: 1979).
- Read, J. D. (2001). Eyewitness Memory: Psychological Aspects. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. (pp. 5217–5221).
- Roediger III, H. L. (2001). Reconstructive Memory, Psychology of. IN: Smelser, N. J. & Baltes, P. B. (eds.) International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences. Amsterdam: Elsevier. 12844-12849.
- Ross D F, Read J D, Toglia M P (1994). Adult Eyewitness Testimony: Current Trends and Developments. New York: Cambridge University Press..
- Shepherd J W, Ellis H D, Davies G M (1982). Identification Evidence: A Psychological Evaluation.. Aberdeen University Press, Aberdeen, UK
- Thompson C P, Herrmann D, Read J D, Bruce D, Payne D G, Toglia, M P (1998). Eyewitness Memory: Theoretical and Applied Perspective. Mahwah, NJ: Erlbaum.
- „informer”. Merriam-Webster Dictionary. Merriam-Webster. Pristupljeno 6. 6. 2016. „2: one that informs against another; specifically : one who makes a practice especially for a financial reward of informing against others for violations of penal laws”
- „Special Report”. oig.justice.gov. Pristupljeno 2021-01-28. „According to the Confidential Informant Guidelines, a confidential informant or "CI" is "any individual who provides useful and credible information to a Justice Law Enforcement Agency (JLEA) regarding felonious criminal activities and from whom the JLEA expects or intends to obtain additional useful and credible information regarding such activities in the future."”
- Allen, Bill Van (2011). Criminal investigation : in search of the truth (2nd izd.). Toronto: Pearson Canada. str. 217. ISBN 978-0-13-800011-0.
- „A Conversation with Death Row Prisoner Stanley Tookie Williams from his San Quentin Cell”. Democracy Now!. 30. 11. 2005. Arhivirano iz originala 15. 11. 2007. g.
- Mills, Steve; Possley, Maurice (9. 12. 2004). „Man executed on disproved forensics”. Chicago Tribune. Pristupljeno 1. 9. 2009.
- „UNITED STATES OF AMERICA, Plaintiff-Appellee, v. CLAYTON FOUNTAIN, THOMAS E. SILVERSTEIN, and RANDY K. GOMETZ, Defendants-Appellants”. Project Posner. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 28. 5. 2007.
- James, Joy, ur. (2007). Warfare in the American Homeland: Policing and Prison in a Penal Democracy. Durham, NC: Duke University Press. str. 96–99. ISBN 978-0-8223-3923-6.
- Berman, Thomas; Sher, Lauren (26. 5. 2010). „Etan Patz Case Reopened 31 Years Later”. ABC News. Pristupljeno 16. 7. 2011.
- Stutzman, Rene (27. 12. 2011). „Wrong convictions spur Florida to rethink using jail informants”. Orlando Sentinel. Arhivirano iz originala 15. 05. 2017. g. Pristupljeno 22. 04. 2023.
- Orwant, Jon (2003). Games, Diversions & Perl Culture: Best of the Perl Journal. O'Reilly Media. ISBN 9781449397784.
- Greer, Steven C. (1995). Supergrasses: a study in anti-terrorist law enforcement in Northern Ireland. ISBN 9780198257660.
- Chicano intravenous drug users: The collection and interpretation of data from hidden Populations by R Ramos. 1990
- Prison patter: a dictionary of prison words and slang by A Devlin. 1996
- "Some ethical dilemmas in the handling of police informers" by C Dunnighan, C Norris – Public Money & Management, 1998
- Nicaso, Antonio; Danesi, Marcel (2013). Made Men: Mafia Culture and the Power of Symbols, Rituals, and Myth (1st izd.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. str. 86. ISBN 978-1-4422-2227-4. LCCN 2013006239. OCLC 1030395983.
- Rossi, Federica (april 2021). Treiber, Kyle, ur. „The failed amnesty of the 'years of lead' in Italy: Continuity and transformations between (de)politicization and punitiveness”. European Journal of Criminology. Los Angeles and London: SAGE Publications on behalf of the European Society of Criminology. ISSN 1741-2609. doi:10.1177/14773708211008441
. - Drake, Richard (2021) [1989]. „The Blast Furnace of Terrorism: 1979–1980”. The Revolutionary Mystique and Terrorism in Contemporary Italy (2nd izd.). Bloomington, Indiana: Indiana University Press. str. 220. ISBN 9780253057143. LCCN 2020050360.
- Sullivan, Colleen (2011). „Dozier, James Lee (1931– )”. Ur.: Martin, Gus. The SAGE Encyclopedia of Terrorism (2nd izd.). Los Angeles and London: SAGE Publications. str. 162—163. ISBN 9781412980166. LCCN 2011009896.
- "Speaker and Structure in Donne's Satyre" by NM Bradbury. Studies in English Literature, 1500–1900, 1985.
- "Role of the Rat in the Prison" by HA Wilmer. Fed. Probation, 1965
- "Sociology of Confinement: Assimilation and the Prison 'Rat'" by EH Johnson. The Journal of Criminal Law, Criminology, and Police Science. 1961
- "Reflections on the role of statutory immunity in the criminal justice system" by WJ Bauer – Journal of Criminal Law. & Criminology, 1976
- Natapoff, Alexandra (2009). „The Role of Rap and Hip Hop”. Snitching: Criminal Informants and the Erosion of American Justice. New York and London: New York University Press. str. 135—138. ISBN 9780814758588.
