Svemirska sonda

Napuštena svemirska sonda Pionir H iz 1974, izložena u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i svemira

Položaj međuzvezdanih sondi Vojadžer 1 i 2 u odnosu na Sunčev sistem.

Svemirske sonde su letelice koje se šalju ka drugim nebeskim telima da prikupe naučne podatke. Sonde mogu da samo prolete pored nebeskog tela, uđu u orbitu oko njega, ili čak da spuste lender na nebesko telo. U poslednjem slučaju, sonda u orbiti najčešće služi kao relej između lendera i Zemlje.

Mnoge zemlje i privatne kompanije lansirale su sonde na planete, asteroide, mesece širom Sunčevog sistema, uključujući Sovjetski Savez, Sjedinjene Države, Indiju i mnoge druge.

Istorija i razvoj

Dana 4. oktobra 1957. prvi veštački satelit u orbiti oko Zemlje bio je Sputnjik 1, koji je lansirao SSSR. Četiri meseca kasnije, 1. februara 1958. godine, Sjedinjene Države su lansirale Eksplorer 1, što je bila prva svemirska sonda. Ekplorer 1 je prikupljao podatke o temperaturi, kosmičkim zracima i udarima mikrometeorita. Prva mesečeva sonda je bila sovjetska Luna 1, koja je proletela pored Meseca 1959. godine. Luna 1 je i prva letelica koja je dostigla drugu kosmičku brzinu. Luna 2 je prva svemirska sonda koja je sletela na Mesec (i, uopšte, na neko nebesko telo).

Svemirske sonde su rađene u serijama, i najčešće su sve serije imale isto telo za cilj. Tako su Sovjeti imali seriju Luna usmeren ka Mesecu, Venere i Vega ka Veneri i Mars ka Marsu. SAD su lansirale sonde u okviru programa Pionir i Helios za ispitivanje Sunca, Mariner za Veneru i Merkur itd. Američki Pionir 10 i 11, kao i Vojadžer 1 i 2 napuštaju Sunčev sistem. Dok je signal Pionira suviše slab da bi bio detektovan (pod uslovom da još uvek rade), Vojadžeri redovno šalju svoje izveštaje. Letelica Novi horizonti, koja je na putu prema Plutonu, će takođe napustiti Sunčev sistem.

Uspeh ovih ranih misija započeo je trku između SAD i SSSR da nadmaše jedni druge sve ambicioznijim istraživanjima. Svaki novi satelit bacao je senku na prethodni. Mariner 2 je bila prva sonda koja je proučavala drugu planetu, otkrivajući naučnicima izuzetno visoku temperaturu Venere 1962. godine, dok je sovjetska Venera 4 bila prva atmosferska sonda koja je proučavala Veneru. Prolet Marsa Marinera 4 1965. napravljene su prve slike njegove kraterske površine, na šta su Sovjeti odgovorili nekoliko meseci kasnije snimcima sa njegove površine sa Lune 9. Godine 1967, američki Servejer 3 je prikupio informacije o površini Meseca koje su se pokazale presudnim za misiju Apola 11 koja je dve godine kasnije spustila ljude na Mesec.

Prva međuzvezdana sonda bila je Vojadžer 1, lansirana 5. septembra 1977. U međuzvezdani prostor je ušla 25. avgusta 2012, a zatim njen blizanac Vojadžer 2 sledio dana 5. novembra 2018. Obe su prikupile naučne podatke van heliosfere.

Od aktivnih sondi se izdvajaju Kasini-Hajgens – misija ka Saturnu; Hajgens je lender koji se spustio na Titan dok Kasini i dalje šalje vredne informacije o Saturnu i njegovom sistemu; i Marsovi istraživački roveri Spirit i Oportjuniti, čija je aktivnost nadmašila planove Nase i po dužini trajanja misije i po prikupljenim podacima.

Karakteristike

Svemirskoj sondi je generalno potrebna antena za komunikaciju sa Zemljom. Sonde nemaju astronaute. Sonde šalju podatke nazad na Zemlju kako bi ih naučnici proučavali.

Trajektorije

Jednom kada sonda napusti blizinu Zemlje, njena putanja će je verovatno odvesti duž orbite oko Sunca sličnog Zemljinoj orbiti. Da bi se došlo do druge planete, najjednostavniji praktičan metod je Homanova transferna orbita. Složenije tehnike, kao što su gravitacione praćke, mogu biti ekonomičnije, iako mogu zahtevati da sonda provede više vremena u tranzitu. Neke velike Delta-V misije (kao što su one sa velikim promenama nagiba) mogu se izvesti samo, u granicama modernog pogona, koristeći gravitacione praćke. Tehnika koja koristi vrlo malo pogona, ali zahteva dosta vremena, je da se prati putanja na međuplanetarnoj transportnoj mreži.

Literatura

• Launius, R.D.; et al. (2012). „Spaceflight: The Development of Science, Surveillance, and Commerce in Space”. Proceedings of the IEEE. 100 (special centennial issue): 1785—1818. doi:10.1109/JPROC.2012.2187143 .  An overview of the history of space exploration and predictions for the future.
• „How Space is Explored”. NASA. Arhivirano iz originala 2009-07-02. g. 
• Connolly, John F. (oktobar 2006). „Constellation Program Overview” (PDF). Constellation Program Office. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 7. 2007. g. Pristupljeno 6. 7. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lawler, Andrew (22. 10. 2009). „No to NASA: Augustine Commission Wants to More Boldly Go”. Science. Arhivirano iz originala 13. 5. 2013. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „President Outlines Exploration Goals, Promise”. Address at KSC. 15. 4. 2010. Arhivirano iz originala 25. 08. 2019. g. Pristupljeno 27. 12. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• King, C. C. (2003). The History of the Telescope. Dover Publications. str. 30—32. ISBN 978-0-486-43265-6. 
• A. Rupert Hall (1996). Isaac Newton: Adventurer in Thought. Cambridge University Press. str. 67. ISBN 978-0-521-56669-8. 
• Joseph A. Angelo (2014). Spacecraft for Astronomy. Infobase Publishing. str. 20. ISBN 978-1-4381-0896-4. 
• „STS-31”. NASA. Arhivirano iz originala 15. 8. 2011. g. Pristupljeno 26. 4. 2008. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „How Many Stars in the Milky Way?”. NASA Blueshift. Arhivirano iz originala 25. 1. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Conselice, Christopher J.; et al. (2016). „The Evolution of Galaxy Number Density at z < 8 and Its Implications”. The Astrophysical Journal. 830 (2): 83. Bibcode:2016ApJ...830...83C. S2CID 17424588. arXiv:1607.03909v2 . doi:10.3847/0004-637X/830/2/83. 
• Harikane, Yuichi; et al. (2. 2. 2022). „A Search for H-Dropout Lyman Break Galaxies at z ∼ 12–16”. The Astrophysical Journal. 929 (1): 1. Bibcode:2022ApJ...929....1H. arXiv:2112.09141 . doi:10.3847/1538-4357/ac53a9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Crane, Leah (7. 4. 2022). „Astronomers have found what may be the most distant galaxy ever seen – A galaxy called HD1 appears to be about 33.4 billion light years away, making it the most distant object ever seen – and its extreme brightness is puzzling researchers”. New Scientist. Pristupljeno 8. 4. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pacucci, Fabio; et al. (7. 4. 2022). „Are the newly-discovered z ∼ 13 drop-out sources starburst galaxies or quasars?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 514: L6—L10. doi:10.1093/mnrasl/slac035. Pristupljeno 7. 4. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Buongiorno, Caitlyn (7. 4. 2022). „Astronomers discover the most distant galaxy yet - Unusually bright in ultraviolet light, HD1 may also set another cosmic record.”. Astronomy. Pristupljeno 7. 4. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wenz, John (7. 4. 2022). „Behold! Astronomers May Have Discovered The Most Distant Galaxy Ever – HD1 could be from just 300 million years after the Big Bang.”. Inverse. Pristupljeno 7. 4. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ackmann, Martha (2004). The Mercury 13: The True Story of Thirteen Women and the Dream of Space Flight. New York: Random House. ISBN 978-0-375-75893-5. 
• Bilstein, Roger E. (1980). Stages to Saturn: A Technological History of the Apollo/Saturn Launch Vehicles. Washington, DC: National Aeronautics and Space Administration. OCLC 5891638. 
• Brzezinski, Matthew B. (2007). Red Moon Rising: Sputnik and the Hidden Rivalries That Ignited the Space Age. New York: Henry Holt and Co. ISBN 978-0-8050-8147-3. 
• Burrows, William E. (2001). By Any Means Necessary: America's Secret Air War in the Cold War. New York: Farrar, Straus & Giroux. ISBN 978-0-374-11747-4. 
• Cox, Donald; Stoiko, Michael (1958). Spacepower: What It Means To You. Philadelphia, PA: The John C. Winston Company. OCLC 2641757. 
• Divine, Robert A. (1993). The Sputnik Challenge. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505008-0. 
• Golovanov, Yaroslav (1994). Korolev: faktы i mifы [Korolev: Facts and Myths] (na jeziku: ruski). Moscow: Nauka. ISBN 978-5-02-000822-9. 
• Gray, Mike (1992). Angle of Attack: Harrison Storms and the Race to the Moon. New York: W. W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-01892-9. 
• Green, Constance McLaughlin (1970). Vanguard: A History (PDF). NASA Historical Series. Washington, DC: National Aeronautics and Space Administration. OCLC 204635. SP-4202. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 03. 2023. g. Pristupljeno 27. 12. 2022. 
• Harford, James J. (1997). Korolev: How One Man Masterminded the Soviet Drive to Beat America to the Moon. New York: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-14853-1. 
• Lanius, Roger D.; Logsdon, John M.; Smith, Robert W. (2013). Reconsidering Sputnik: Forty Years Since the Soviet Satellite. London: Routledge. ISBN 978-1-134-96033-0. 
• Lashmar, Paul (1996). Spy Flights of the Cold War. Annapolis, MD: U.S. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-837-9. 
• Lovell, Bernard (1968). The Story of Jodrell Bank. New York: Harper & Row. OCLC 439766. 
• McDougall, Walter A. (1985). ...The Heavens and the Earth: A Political History of the Space Age. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-02887-0. 
• Neal, Homer A.; Smith, Tobin L.; McCormick, Jennifer B. (2008). Beyond Sputnik: U.S. Science Policy in the Twenty-first Century. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-11441-2. 
• Peebles, Curtis (1991). The Moby Dick Project: Reconnaissance Balloons Over Russia. Washington, DC: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-025-4. 
• Peebles, Curtis (1997). The Corona Project: America's First Spy Satellites. Annapolis, MD: U.S. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-688-7. 
• Peebles, Curtis (2000). Shadow Flight: America's Secret Air War Against the Soviet Union. Novato, CA: Presideo Press. ISBN 978-0-89141-700-2. 
• Prados, John (1982). The Soviet Estimate: U.S. Intelligence Analysis & Russian Military Strength. New York: Dial Press. ISBN 978-0-385-27211-7. 
• Shepard, Alan B.; Slayton, Donald K. (1994). Moon Shot: The Inside Story of America's Race to the Moon. Atlanta, GA: Turner Publishing. ISBN 978-1-57036-167-8. 
• Siddiqi, Asif A. (2003). Sputnik and the Soviet Space Challenge. Gainesville, FL: University of Florida Press. ISBN 978-0-8130-2627-5. 
• Swenson, Loyd S.; Grimwood, James M.; Alexander, Charles C. (1966). This New Ocean: A History of Project Mercury. Washington, DC: National Aeronautics and Space Administration. OCLC 569889. 
• Terry, Paul (2013), Top 10 Of Everything, Octopus Publishing Group Ltd 2013, ISBN 978-0-600-62887-3 
• Zaloga, Steven J. (2002). The Kremlin's Nuclear Sword: The Rise and Fall of Russia's Strategic Nuclear Forces, 1945–2000. Washington, DC: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-58834-007-8. 
• Zhao, Yong (2009). Catching Up Or Leading the Way: American Education in the Age of Globalization. ASCD. ISBN 978-1-4166-0873-8. 

Spoljašnje veze

• Building a Spacefaring Civilization Arhivirano 22 maj 2019 na sajtu Wayback Machine
• Skyhooks and Space Elevators
• Combination Launch Systems
• Chronology of space exploration, astrobiology, exoplanets and news Arhivirano 29 septembar 2020 na sajtu Wayback Machine
• Space related news Arhivirano 2012-12-05 na sajtu Archive.today
• Space Exploration Network
• NASA's website on human space travel
• NASA's website on space exploration technology Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jul 2023)
• "America's Space Program: Exploring a New Frontier", a National Park Service Teaching with Historic Places (TwHP) lesson plan
• The Soviet-Russian Spaceflight's History Photoarchive
• The 21 Greatest Space Photos Ever Arhivirano 27 decembar 2010 na sajtu Wayback Machine – slideshow by Life Magazine
• "From Stargazers to Starships", extensive educational web site and course covering spaceflight, astronomy and related physics
• We Are The Explorers, NASA Promotional Video (Press Release Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2021))
• Roston, Michael (28. 8. 2015). „NASA's Next Horizon in Space”. The New York Times. Pristupljeno 28. 8. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Staff (2. 1. 2013). „100 Billion Alien Planets Fill Our Milky Way Galaxy: Study”. Space.com. Arhivirano iz originala 3. 1. 2013. g. Pristupljeno 3. 1. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)