Pređi na sadržaj

Sven II Danski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sven Estridson
Lični podaci
Puno imeSven II Estridson
Datum rođenjaoko 1019.
Mesto rođenjaEngleska
Datum smrti28. april 1074.(1074-04-28) (54/55 god.)
Mesto smrtiSoderup, Danska
GrobKatedrala u Rokslajdu
Porodica
SupružnikGyda of Sweden, Gunnhildr Sveinsdóttir, Tora Torbergsdatter
PotomstvoHarald III Danski, Knut IV Danski, Olaf I Danski, Erik I Danski, Svend Tronkræver, Nils Danski, Sigrid Svendsdatter, Ingerid of Denmark, Sven Krstaš
RoditeljiUlf Erl
Estrida Svendsdater
DinastijaEstridsona
Kralj Danske
Period1047-1074[1]
PrethodnikMagnus Dobri
NaslednikHarald III Danski

Sven Estridson ili Sven II od Danske (oko 1019 - 28. april 1074/6) je bio danski kralj od 1047. godine do svoje smrti.

Dolazak na vlast[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Engleskoj kao sin Ulfa Erla i Estride Svendsdater, ćerke Svena I i sestre Knuta Velikog[2]. Služio je švedskog kralja Anunda Jakova[2]. Zajedno su pljačkali oblast Elba-Vezer 1040. godine. Uhvaćen je od strane hamburško-bremenskog nadbiskupa, ali je ubrzo oslobođen[3]. Englesko-danski kralj Hartaknut proglasio je Svena erlom[2]. Sven je za Hartaknutov račun vodio kampanju protiv norveškog kralja Magnusa Dobrog. Borba je nastavljena i nakon Hartaknutove smrti, kada je Magnus ispoljio svoje pretenzije na dansku krunu. Nakon jedne pobede nad Magnusom (1043), Sven je stekao veliki ugled[3]. Danski plemići krunisali su ga za kralja u Viborgu na Jilandu. Međutim, u daljim borbama bio je neuspešan te se morao povući pred Magnusom u Švedsku. Uspeo je da se vrati i stvori uporište u Skaniji[3].

Rat između Magnusa i Svena potrajao je do 1045. godine. Tada u Norvešku dolazi Harald Sigurdson iz izgnanstva i ispoljava svoje pretenzije na norveški presto. Harald i Sven udružili su se protiv Magnusa. Sukob je završen sporazumom. Magnus je pristao da deli norveški presto sa Haraldom[2]. Magnus je umro 1047. godine. Na samrtnoj postelji podelio je državu između Haralda koji će vladati Norveškom i Svena koji će vladati Danskom[4].

Borba sa Haraldom Sigurdsonom[uredi | uredi izvor]

Harald se nije želeo odreći Danske. Između njega i Svena vođen je dug rat. Hedebi je opljačkan 1050. godine, a Harald je takođe poharao i Orhus[3]. Sven je te godine gotovo zarobio Haralda koji je neoprezno napao Jiland. Harald je naredio da se sa brodova baci sva roba misleći da će time Dance odvratiti od gonjenja. Međutim, Sven je naredio svojim ljudima da gone Haralda. Harald je potom pobacao zarobljenike sa palube i tako primorao Svena da se zaustavi kako bi ih spasio. Godine 1062. Sven je zamalo izgubio život u bici kod Nisa. Harald je pozvao Svena na odlučujuću bitku na proleće 1062. godine[5]. Sven se nije pojavio u dogovoreno vreme te je Harald otpustio deo flote. Kada se Sven napokon pojavio, Haraldova flota brojala je 150 brodova, a njegova je bila duplo brojnija[6]. Bitka je ipak završena norveškom pobedom. Sven se jedva spasao begom u kuću nekog seljaka. Harald se odrekao pretenzija na Dansku 1064. godine, a Sven je za uzvrat prihvatio njegovu titulu norveškog kralja[2][4].

Konsolidacija vlasti[uredi | uredi izvor]

Sven je pokušao da konsoliduje vlast sklapajući čvrste veze sa crkvom i papama. Njegov najstariji sin, Knut Magnus, trebalo je da bude krunisan za danskog kralja od strane pape[2]. Međutim, umro je na putu za Rim. Bezuspešno je pokušao da izdejstvuje od pape kanonizaciju Haralda Plavozubog, prvog hrišćanskog kralja Danske. Podržavao je Henrija III, cara Svetog rimskog carstva, u ratu sa Balduinom I od Flandrije 1049. godine[3].

Nakon pogibije Haralda u bici kod Stamford Bridža, Sven je svoju pažnju usmerio ka Engleskoj koju je upravo osvojio Vilijam I od Normandije. U savezu sa Edgarom Etelingom, poslednjim značajnim članom anglo-saksonske kraljevske kuće, napao je Vilijama 1069. godine. Međutim, nakon osvajanja Jorka, prihvatio je da mu Vilijam isplati danak radi obustave rata. Godine 1074/5. preduzeo je još jedan bezuspešan napad na Englesku[3].

Pod vladavinom Svena, danska crkva podeljena je u 8 eparhija (oko 1060)[7]. Eparhijama je donirao velike komade zemlje. Podržavao je rad istoričara Adama iz Bremena, hamburško-bremenskog arhiepiskopa, koji je tokom njegove vladavine napisao svoje čuveno delo Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum. Gradio je crkve širom Danske. U Skaniji je u to doba bilo 300 crkava, više nego svih ostalih severno od Skanije zajedno.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Sven je umro na jednoj farmi u blizini Obenroa. Danske hronike datiraju njegovu smrt u 1074. godinu dok neki kasniji izvori navode 1076. godinu kao godinu Svenove smrti. Sahranjen je u katedrali u Rokslajdu, pored ostataka episkopa Vilhelma. Kasnije su ga nazivali "ocem kraljeva" jer su pet od petnaest njegovih sinova kasnije postali danski kraljevi[8].

Deca[uredi | uredi izvor]

Sa Gidom Švedskom, ćerkom Anunda Jakova, imao je jednog sina: Svena Svendsena, koji je umro mlad. Sa drugim ženama imao je sledeće sinove i kćeri:

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Bjorn
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Torkel Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Uld Erl
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Sven II Estridson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Gorm Stari
 
 
 
 
 
 
 
12. Harald Plavozubi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Tira Danska
 
 
 
 
 
 
 
6. Sven I Rašljobradi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Estrida Svendsdater
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Sigrida Gorda (legendarna)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Monarkiet i Danmark Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2009) – Kongerækken at The Danish Monarchy
  2. ^ a b v g d đ Bricka, Carl Frederik, Dansk Biografisk Lexikon, vol. XVII [Svend Tveskjæg – Tøxen], 1903, pp. 3–5.
  3. ^ a b v g d đ Stefan Pajung, Artikel: Svend Estridsen ca. 1019-1074/76, danmarkshistorien.dk, Aarhus University, January 19, 2010
  4. ^ a b Louise Kæmpe Henriksen, Historiske Personer – Svend Estridsen – konge af Danmark 1047–74. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. децембар 2013), vikingeskibsmuseet.dk
  5. ^ pp. 61.[мртва веза]
  6. ^ pp. 63.[мртва веза]
  7. ^ Svend 2. Estridsen at Gyldendal Åbne Encyklopædi
  8. ^ Huitfeldt, Arild. Danmarks Riges Krønike

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Sturlason, Snorre. Heimskringla - The Norse King Sagas. 
  • Aksel E. Christensen: Vikingetidens Danmark paa oldhistorisk baggrund; 2. udgave; Akademisk Forlag, Universitetsforlaget i København. 1977. ISBN 978-87-500-1732-5.
  • Ole Fenger: "Kirker rejses alle vegne" (Olaf Olsen (red.): Gyldendal og Politikens Danmarkshistorie, bind 4; København. 1989. ISBN 978-87-89068-06-0.
Sven II Danski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свен_II_Дански&oldid=25918372”