Sveta Jelena (ostrvo)

Sveta Jelena
Saint Helena
Sveta Jelena; Saint Helena
	Zastava
	Himna: God Save the King; Moja Sveta Jelena (neslužbena)
Glavni grad	Džejmstaun
Službeni jezik	engleski
Vladavina
Oblik države	Britanske prekomorske teritorije
— Monarh	Čarls III
— Guverner	Liza Filips
Istorija
	‍
Geografija
Površina	‍
— ukupno	121 km2
Stanovništvo	‍
— 2021	4.439 (-)
— gustina	36,69 st./km2
Privreda
Valuta	Funta Svete Jelene
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +0
Internet domen	‍.sh‍
Pozivni broj	+290

Sveta Jelena (engl. Saint Helena) je vulkansko ostrvo u južnom Atlantskom okeanu. Ime je dobila po svetoj Jeleni, majci cara Konstantina.^[1]

Administrativno, Sveta Jelena je deo Britanske prekomorske teritorije Sveta Jelena, Asension i Tristan da Kunja koju čine još i udaljena ostrva Asension i Tristan da Kunja. Na ostrvu Sveta Jelena živi oko 4.000 ljudi. Glavni grad Svete Jelene je Džejmstaun.

Vlast suverena, kralja Čarlsa III, na ostrvu predstavlja guverner.

Do druge polovine 2010ih Sveta Jelena je bila izuzetno nepristupačna. Pored brodova za krstarenje koji ponekad stignu ovamo, postojala je stalna veza poštanskim brodom koji plovi do Svete Jelene 26 puta godišnje. Dugo očekivani aerodrom je konačno pušten u funkciju krajem 2017 godine, a 2023 je stigao i podvodni Internet kabl čime je komunikacija sa spoljnim svetom značajno olakšana.

Istorija

Zbog udaljenosti i nepristupačne obale ostrvo Sveta Jelena nije imalo domorodačko stanovništvo. Otkrio ga je portugalski istraživač Žoao da Nova 21. maja 1502. Britanska istočnoindijska kompanija je uzela vlast na ostrvu 1659. i dovela prve naseljenike.

Sveta Jelena je poznata i po tome što je Napoleon I Bonaparta bio proteran na ovo ostrvo oktobra 1815. godine, gde je i umro (1821. godine).^[2]

Sveta Jelena je dobila status Krunskog poseda 1833.

Geografija

Ostrvo ima površinu od 122 km² (47 kvadratnih milja) i sastoji se uglavnom od neravnog terena vulkanskog porekla. Poslednje vulkanske erupcije dogodile su se pre oko 7 miliona godina.^[3] Obalna područja su toplija i sušnija od centralnih delova, razuđena su sa vegetacijom razvijenom na vulkanskim stenama. Najviša tačka ostrva je Dijanin vrh na 818 m (2.684 stopa). 1996. godine on je postao prvi nacionalni park na ostrvu. Veći deo ostrva prekriven je novozelandskim lanom, nasleđem nekadašnje industrije. Postoji izvestan broj autohtonih stabala uvećan plantažama, uključujući i ona u okviru projekta „Milenijumska šuma”, koji je ustanovljen 2002. godine kako bi se obnovila, posebno autohtonim gumom, delom izgubljena „Velika šuma”. Projektom danas rukovodi Nacionalni fond Svete Jelene.

Privreda

Teritorija ima nekoliko prirodnih resursa. Poljoprivreda i turizam su glavne ekonomske aktivnosti. Oko 1700 žitelja radi duž obale. U novembru 2011. godine potpisan je ugovor između Vlade Svete Jelene i kompanije Basil Read oko izgradnje aerodroma na ostrvu. Aerodrom bi mogao da transformiše Svetu Jelenu iz ostrva u opadanju u prosperitetnu i naprednu zajednicu. Uz izgradnju aerodroma u toku, Sveta Jelena sprovodi niz reformi u ključnim oblastima, podsticanje unutrašnjih investicija i povećani turizam.

Podela Svete Jelene

Sveta Jelena je podeljena na osam okruga koji imaju svoj društveni centar.

	Okrug	Broj stanovnika	Površina
1.	Alarm Forest	276	5.9
2.	Blu Hil	153	36.5
3.	Half Čri Holov	901	1.6
4.	Džejmstaun	714	3.6
5.	Levelvud	316	14.0
6.	Longvud	715	33.4
7.	Sandi Baj	205	15.3
8.	Sveti Paulo	795	11.4
Ukupno	121.7	4225	-

Reference

^ „Saint Helena”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 24. 1. 2019. (jezik: engleski)
^ „Najizolovanije ostrvo sveta vraća se u civilizaciju”. b92 putovanja. Pristupljeno 24. 1. 2019.
^ Natural History of Saint Helena Arhivirano 13 avgust 2011 na sajtu Wayback Machine

Spoljašnje veze

Zvanična prezentacija administracije na Svetoj Jeleni (jezik: engleski)

[1] „Saint Helena”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 24. 1. 2019. (jezik: engleski)

[2] „Najizolovanije ostrvo sveta vraća se u civilizaciju”. b92 putovanja. Pristupljeno 24. 1. 2019.

[3] Natural History of Saint Helena Arhivirano 13 avgust 2011 na sajtu Wayback Machine

[1]

[2]

[3]

p r u Zemlje, teritorije i krunski posedi Britanske krune
Konstitutivne zemlje Ujedinjenog Kraljevstva	Vels Engleska Severna Irska Škotska
Krunski posedi	Bejlivik Gernzi Gernzi Olderni Sark Bejlivik Džerzi Ostrvo Men
Prekomorske teritorije	Akrotiri i Dekelija¹ Angvila Bermudi Britanska Antarktička Teritorija² Britanska Devičanska Ostrva Britanska teritorija Indijskog okeana Gibraltar Kajmanska Ostrva Južna Džordžija i Južna Sendvička Ostrva Montserat Ostrva Pitkern, Henderson, Duci i Oino Sveta Jelena, Asension i Tristan da Kunja Ostrvo Asension Sveta Jelena Tristan da Kunja Ostrvo Gof Folklandska Ostrva Terks i Kejkos
Bivše kolonije	Spisak zemalja koje su stekle nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva
¹ Suverena vojna baza ² Delimično suspendovan suverenitet zbog Antarktičke povelje

p r u Države i teritorije u Africi
Suverene države	Alžir Angola Benin Bocvana Burkina Faso Burundi Gabon Gambija Gana Gvineja Gvineja Bisao Egipat¹ Ekvatorijalna Gvineja Eritreja Esvatini Etiopija Zambija Zelenortska Ostrva Zimbabve Južni Sudan Južnoafrička Republika Kamerun Kenija Komori DR Kongo R. Kongo Lesoto Liberija Libija Madagaskar Malavi Mali Maroko Mauritanija Mauricijus Mozambik Namibija Niger Nigerija Obala Slonovače Ruanda Sao Tome i Prinsipe Sejšeli Senegal Sijera Leone Somalija Sudan Tanzanija Togo Tunis Uganda Centralnoafrička Republika Čad Džibuti
Zavisne teritorije	Ujedinjeno Kraljevstvo Sveta Jelena, Asension i Tristan da Kunja Francuska Majot Reinion Rasejana ostrva u Indijskom okeanu Portugalija Madeira Španija Kanarska Ostrva Španske suverene teritorije
Nepriznate države	Zapadna Sahara Somaliland
¹ Delom u Aziji

Normativna kontrola
Međunarodne	FAST VIAF WorldCat
Državne	Španija Nemačka Izrael Sjedinjene Države Češka Vatikan
Umetničke	KulturNav
Ljudi	Parlament UK
Ostale	Enciklopedija Britanika NARA 2