Sveta alijansa

Sveta alijansa 1840:

   Austrija

   Pruska

   Rusija

Sveta alijansa (nem. Heilige Allianz, rus. Священный союз, Svyashchennyy soyuz; naziva se i Velika alijansa) organizacija je koju su osnovale sile pobjednice u ratu protiv Napoleona u godini svog trijumfa. Ideološka osnova organizacije bila je borba protiv bonapartizma i revolucije, a izložena je u Manifestu. Vodeću ulogu u Svetoj alijansi imale su Austrija i Rusija. Nastala je posle konačnog poraza Napoleona po nalogu ruskog cara Aleksandra I i potpisana u Parizu 26. septembra 1815. godine. Alijansa je imala za cilj da obuzda liberalizam i sekularizam u Evropi nakon razornih Francuskih revolucionarnih ratova i Napoleonovih ratova, i u tome je nominalno uspevala sve do Krimskog rata. Oto fon Bizmark je uspeo da ponovo ujedini Svetu alijansu nakon ujedinjenja Nemačke 1871. godine, ali je savez ponovo posustao 1880-ih zbog austrijskog i ruskog sukoba interesa nad raspadom Otomanskog carstva.

Osnivački akt

Kao početak ideje o osnivanju jedne organizacije koja bi imala zadatak da se brine za svjetski mir uzima se saveznički ugovor protiv Napoleona između Rusije, Austrije, Pruske i Velike Britanije u Šomonu 1. marta 1814. godine. Posle toga slijedi prijedlog cara Aleksandra I u formi Manifesta, sa čime su se složili austrijski car i pruski kralj. Potpis ovog Manifesta došao je u vrijeme Drugog pariskog mira, 26. septembra čime je bilo i faktički završeno stvaranje Svete alijanse. Velika Britanija nije željela da se formalno obavezuje potpisom, ali je njen prestolonasljednik Princ od Velsa uputio jedno lično pismo u kome je podržao ideje saveza. Savezu se se ubrzo pridružili i ostali evropski vladari.

Manifest je u sebi sadržavao dosta fraza o zaštiti hrišćanske religije, o podršci hrišćanskih vladara jednih drugima, o obavezi podanika da poštuju uspostavljeni red, ali je u sebi sadržavao i dvije činjenice, možda za to doba skrivene. Prva, da je sam razlog osnivanja saveza gušenje svakog mogućeg revolucionarnog pokreta u Evropi, a druga činjenica, takođe uvijena u redove teksta, bila je isključivanje otomanskog vladara iz Svete alijanse. To je zapravo predstavljalo potrebu da se Istočno pitanje ne zatvori za Rusiju i Austriju.

Navodno, savez je formiran da bi se usađivalo božansko pravo kraljeva i hrišćanske vrednosti u evropski politički život, kako ih je sledio Aleksandar I pod uticajem svoje duhovne savetnice baronice Barbare fon Kridener. Dokument je napisao car, a uredili su ga Joanis Kapodistrijas i Aleksandru Sturdza. Prema ugovoru, evropski vladari bi se složili da upravljaju kao „ogranci“ hrišćanske zajednice i nude uzajamnu službu. U prvom nacrtu car Aleksandar I pozivao se na misticizam kroz predloženo ujedinjeno hrišćansko carstvo koje su druge monarhije smatrale uznemirujućim. Nakon revizije, pragmatičniju verziju saveza usvojile su Rusija, Pruska i Austrija. Dokument je francuski diplomata Dominik-Žorž-Frederik Difur de Prat nazvao „apokalipsom diplomatije“.

Sporazum je isprva bio tajna, i liberali su izražavali nepoverenje, iako je liberalizam bio efektivno obuzdavan u ovoj političkoj kulturi sve do revolucija 1848. godine.

Oko tri meseca nakon Završnog akta Bečkog kongresa, monarsi katoličke (Austrija), protestantske (Pruske) i pravoslavne (Rusija) konfesije obećali su da će delovati na osnovu „pravde, ljubavi i mira“, u unutrašnjim i spoljnim poslovima, za „učvršćivanje ljudskih institucija i otklanjanje njihovih nesavršenosti“.

Alijansu su ubrzo odbacili Ujedinjeno Kraljevstvo (iako je Džordž IV izjavio pristanak u svojstvu kralja Hanovera), Papske Države i Osmansko carstvo. Lord Kaslri, britanski ministar spoljnih poslova, nazvao je to „komadom uzvišenog misticizma i besmislica“. Ipak, Britanija je učestvovala na Koncertu Evrope.

Organizacija

U praksi, austrijski državni kancelar i ministar spoljnih poslova, princ Klemens fon Meternih, učinio ju je bastionom protiv demokratije, revolucije i sekularizma. Alijansa je takođe omogućila koordinaciju gušenja poljskih napora da obnove nezavisnu državu, od strane Austrije u Kraljevini Galicija i Lodkmerija, od strane Rusije u Kongresnoj Poljskoj i Pruske u Velikom vojvodstvu Pozen i u Zapadnoj Pruskoj. Monarsi u Alijansi su koristili sporazum da suzbiju revolucionarni uticaj (naročito Francuske revolucije) od prodora u njihove sopstvene nacije.

Karikatura Veronskog kongresa, 1822. godine

Alijansa se obično povezuje sa kasnijim četvorostrukim i petostrukim savezima, koji su uključivali Ujedinjeno Kraljevstvo i (od 1818. godine) Francusku sa ciljem održavanja evropskog mirovnog sporazuma i ravnoteže snaga na Koncertu Evrope zaključenom na Bečkom kongresu. Dana 29. septembra 1818. godine, Aleksandar, car Franc II od Austrije i pruski kralj Fridrih Vilijam III sastali su se sa vojvodom od Velingtona, vikontom Kaslrijem i vojvodom de Rišeljeom na Kongresu u Eks la Šapelu da zahtevaju stroge mere protiv univerzitetskih „demagoga“, što je bilo realizovano u Karlsbadskim uredbama naredne godine. Na Kongresu u Tropau 1820. i sledećem Kongresu u Lajbahu 1821. godine, Meternih je pokušao da uskladi svoje saveznike u gušenju pobune karbonara protiv kralja Ferdinanda I od Dve Sicilije. Petostruka alijansa se poslednji put sastala na Kongresu u Veroni 1822. da bi savetovala protiv Grčke revolucije i da bi razrešila Francusku invaziju na Španiju.

Poslednji sastanci su otkrili rastući antagonizam između Britanije i Francuske, posebno po pitanju ujedinjenja Italije, prava na samoopredeljenje i istočnog pitanja. Konvencionalno se smatra da je Alijansa prestala da postoji Aleksandrovom smrću 1825. Francuska je na kraju otišla svojim putem nakon Julske revolucije 1830, ostavljajući jezgro Austrije, Pruske i Rusije kao centralno-istočnoevropski blok koji se ponovo okupio u suzbijanju Revolucija 1848. Austro-ruski savez se konačno raspao u Krimskom ratu. Iako je Rusija pomogla da se uguši Mađarska revolucija 1848, Austrija nije preduzela ništa da podrži svog saveznika, proglasila se neutralnom, te je čak okupirala vlaške i moldavske zemlje na Dunavu nakon povlačenja Rusije 1854. Nakon toga, Austrija je ostala izolovana, što je doprinelo gubitku njene vodeće uloge u nemačkim državama. To je kulminiralo njenim porazom tokom Austro-pruskog rata 1866. godine.

Protivrečnosti velikih sila

Protivrečnosti su se javile, kao odraz različitih zamisli austrijskog kancelara Meterniha i ruskog cara Aleksandra, u pitanjima budućeg djelovanja Svete alijanse. Naime, ruska zamisao bila je da se po pitanju promjene režima u Evropi stvori što šira koalicija koja bi uvrstila i samu Francusku, dok je austrijska zamisao bila da se održi postojeće stanje koje je isključivalo Francusku.

Prve nesuglasice

Nesuglasice među članicama su se pojavile još u početku tj. u vrijeme potpisivanja mira u Parizu. Naime, Pruska je željela da zadrži okupirane dijelove sjeveroistočne Francuske, Alzas i Lorenu, kao i da poveća ratnu odštetu. Ali, ruski car Aleksandar I staje na stranu Francuske i nastoji da sačuva ove dvije oblasti u njenom okviru, kao i da utiče da visina odštete bude 700 miliona franaka sa rokom otplate od pet godina, što će, čak i prije roka, biti isplaćeno.

Kongresi Svete alijanse

Prvi kongres Svete alijanse održan je u Ahenu, oktobra 1818. godine i na njemu Aleksandar I uspijeva da u savez uvede i Francusku, koja je uspjela da otplati ratnu odštetu.

Idući kongresi Alijanse izbaciće na vidjelo nesuglasice među članicama. U Tropau 1820. godine, Ljubljani 1821. godine i Veroni 1822. godine. su održani ostali kongresi, a razlozi su bili revolucionarna zbivanja u Italiji i Španiji.

Raspad

Druga dva događaja pokazaće duboke suprotnosti između sila članica Svete alijanse, nakon čega će i stvarno doći do raspada organizacije.

Prvi je bio široki pokret za samostalnost španskih kolonija u Latinskoj Americi. Kada je borba počela, ideju da Sveta alijansa interveniše onemogućila je Velika Britanija i do intervencije nije došlo.

Drugi događaj koji je još više pokazao različitost interesa bio je ustanak grčkog naroda za oslobođenje od Osmanskog carstva. U ovom slučaju su suprotnosti bile tolike da se već u ovom periodu organizacija Svele alijanse i stvarno raspada.

Konačni udarac, koji je i konačno briše sa međunarodne pozornice, bila je julska revolucija u Francuskoj 1830. godine.

Vidi još

• Napoleon Bonaparta
• Istočno pitanje

Literatura

• Fischer-Galati, Stephen A (1953). „The Nature and Immediate Origins of the Treaty of Holy Alliance.”. History. 38 (132): 27—39. JSTOR 24403221. doi:10.1111/j.1468-229X.1953.tb00988.x. 
• Jarrett, Mark (2013). The Congress of Vienna and its Legacy: War and Great Power Diplomacy after Napoleon. London: I. B. Tauris & Company, Ltd. ISBN 978-1780761169. 
• Knapton, E.J. (1941). „The Origins of the Treaty of Holy Alliance.”. History. 26 (102): 132—140. JSTOR 24401918. doi:10.1111/j.1468-229X.1941.tb00795.x. 
• Phillips, Walter Alison (1911). „Holy Alliance, The”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 13 (11 izd.). str. 621. 
• Blaufarb, Rafe (2021). The French army 1750–1820: Careers, talent, merit. Manchester University Press. .
• Clodfelter, M. (2017). Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015 (4th izd.). Jefferson, North Carolina: McFarland. ISBN 978-0786474707. 
• Atkinson, Charles Francis; Hannay, David McDowall (1911). „French Revolutionary Wars”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 11 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 171—205. 
• Bell, David A. The first total war: Napoleon's Europe and the birth of warfare as we know it (Houghton Mifflin Harcourt, 2014).
• Bertaud, Jean-Paul (1988). The Army of the French Revolution: From Citizen-Soldiers to Instrument of Power. , a major French study
• Black, Jeremy. British Foreign Policy in an Age of Revolutions, 1783–93 (1994)
• Blanning, T. C. W.; w Blanning, T. C. (1996). The French Revolutionary Wars, 1787-1802. Arnold. ISBN 0340569115. 
• Bryant, Arthur (1942). Years of Endurance 1793–1802. ; on Britain
• Bryant, Arthur (1942). Years of victory, 1802–1812. ; on Britain
• Clausewitz, Carl von (2018). Nicholas Murray; Christopher Pringle, ur. Napoleon's 1796 Italian Campaign. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-2676-2. 
• Clausewitz, Carl von (2020). Nicholas Murray; Christopher Pringle, ur. Napoleon Absent, Coalition Ascendant: The 1799 Campaign in Italy and Switzerland, Volume 1. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-3025-7. 
• Clausewitz, Carl von (2021). Nicholas Murray; Christopher Pringle, ur. The Coalition Crumbles, Napoleon Returns: The 1799 Campaign in Italy and Switzerland, Volume 2. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-3034-9. 
• Connelly, Owen (2006). The wars of the French Revolution and Napoleon, 1792–1815. 
• Crawley, C. W., ed. The New Cambridge Modern History, Vol. 9: War and Peace in an Age of Upheaval, 1793–1830 (1965), comprehensive global coverage by experts
• Doughty, Robert, and Ira D. Gruber, eds. Warfare in the Western World: volume 1: Military operations from 1600 to 1871 (1996) pp. 173–94
• Dupuy, Trevor N. and Dupuy, R. Ernest. The Harper Encyclopedia of Military History (2nd ed. 1970) pp. 678–93
• Esdaile, Charles J. (2001). The French Wars 1792–1815. Routledge. ISBN 9780415150422.  113pp.
• Forrest, Alan (1989). Soldiers of the French Revolution. 
• Forrest, Alan. "French Revolutionary Wars (1792–1802)" in Gordon Martel, ed. The Encyclopedia of War (2012).
• Forrest, Alan (1989). Conscripts and Deserters: The Army and French Society During the Revolution and Empire. 
• Forrest, Alan. Napoleon's Men: The Soldiers of the Revolution and Empire (2002)
• Fremont-Barnes, Gregory. The French Revolutionary Wars (Essential Histories) (2013) Fremont-Barnes, Gregory (4. 7. 2013). The French Revolutionary Wars. Routledge. ISBN 9781135977344. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fremont-Barnes, Gregory, ed. The Encyclopedia of the French Revolutionary and Napoleonic Wars: A Political, Social, and Military History (3 vol. 2006)
• Gardiner, Robert (2005). Fleet Battle and Blockade: The French Revolutionary War 1793-1797. Mercury Books. ISBN 1845600118. 
• Griffith, Paddy (1998). The Art of War of Revolutionary France, 1789-1802. Greenhill Books. ISBN 1853673358. 
• Knight, Roger. Britain Against Napoleon: The Organisation of Victory, 1793–1815 (2013)
• Lavery, Brian. Nelson's Navy, Revised and Updated: The Ships, Men, and Organization, 1793–1815 (2nd ed. 2012)
• Lefebvre, Georges (1964). The French Revolution Volume II: from 1793 to 1799. .
• Lynn, John A. The Bayonets of the Republic: Motivation And Tactics in the Army of Revolutionary France, 1791–94 (1984)
• Roberts, Andrew. Napoleon (2014), a major biography
• Rodger, A.B. The War of the Second Coalition: 1798 to 1801, a strategic commentary (1964)
• Ross, Steven T. (1973). Quest for Victory; French Military Strategy, 1792–1799. 
• Ross, Steven T. (1969). European Diplomatic History, 1789–1815: France Against Europe. 
• Rothenberg, Gunther E. (1982). Napoleon's Great Adversaries: The Archduke Charles and the Austrian Army 1792–1814. B.T. Batsford. ISBN 978-0-7134-3758-4. 
• Rothenberg, Gunther E. (1988). „The Origins, Causes, and Extension of the Wars of the French Revolution and Napoleon”. The Journal of Interdisciplinary History. 18 (4): 771—793. JSTOR 204824. doi:10.2307/204824. 
• Schroeder, Paul W. (1996). The Transformation of European Politics 1763–1848. Oxford University Press. ; advanced diplomatic history; pp. 100–230
• Schneid, Frederick C.: The French Revolutionary and Napoleonic Wars, European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011. Retrieved 29 June 2011.
• Scott, Samuel F. (1998). From Yorktown to Valmy: The Transformation of the French Army in an Age of Revolution. University Press of Colorado. 
• Forrest, Alan (2009). The Legacy of the French Revolutionary Wars: The Nation-in-Arms in French Republican Memory. Cambridge University Press. 
• Rothenberg, Gunther E. (1989). „Soldiers and the Revolution: The French Army, Society, and the State, 1788-99”. The Historical Journal. 32 (4): 981—995. JSTOR 2639694. S2CID 159949729. doi:10.1017/S0018246X00015806. 
• Simms, Brendan (1998). „Britain and Napoleon”. The Historical Journal. 41 (3): 885—894. JSTOR 2639908. S2CID 162840420. doi:10.1017/S0018246X98008048. 
• Attar, Frank (1992). La Révolution française déclare la guerre à l'Europe. Editions Complexe. ISBN 2-87027-448-3. 
• Attar, Frank (2010). Aux armes citoyens ! Naissance et fonctions du bellicisme révolutionnaire. Seuil. ISBN 978-2-0208-8891-2. 
• Adams, John, ur. (1805). The Annual Register, Or, A View of the History, Politics, and Literature for the Year ... J. Dodsley. 
• Andrew, Christopher (2018). Secret World: A History of Intelligence. Yale University Press. ISBN 978-0-300-24052-8. 
• Arnold, James R. (1995). Napoleon Conquers Austria: The 1809 Campaign for Vienna. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-94694-4. 
• Bell, David Avrom (2007). The First Total War: Napoleon's Europe and the Birth of Warfare as We Know it. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-618-34965-4. 
• Black, Jeremy (2009). The War of 1812 in the Age of Napoleon. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4078-0. 
• Briggs, Asa (1959). The Making of Modern England, 1783–1867: The Age of Improvement. Harper & Row. 
• Bryant, Arthur (1944). Years of Victory, 1802–1812. Collins. 
• Burke, Edmund (1808). The Annual Register, Or, A View of the History, Politics, and Literature for the Year ... J. Dodsley. 
• Canales, Esteban (2004), 1808–1814: demografía y guerra en España (PDF) (na jeziku: španski), Autonomous University of Barcelona, Arhivirano iz originala (PDF) 15. 04. 2010. g., Pristupljeno 3. 5. 2017 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chandler, David G. (1966). The Campaigns of Napoleon. Scribner. ISBN 978-0-02-523660-8. 
• Clodfelter, Micheal (2017). Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015, 4th ed. McFarland. ISBN 978-1-4766-2585-0. 
• Desan, Suzanne; Hunt, Lynn; Nelson, William Max (2013). The French Revolution in Global Perspective. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-6747-9. 
• Esdaile, Charles (2009). Napoleon's Wars: An International History, 1803–1815. Penguin Books. ISBN 978-0-14-311628-8. 
• Ferguson, Niall (2008). The Ascent of Money: A Financial History of the World: 10th Anniversary Edition. Penguin. ISBN 978-1-4406-5402-2. 
• Fremont-Barnes, Gregory (2014). The Napoleonic Wars (3): The Peninsular War 1807–1814. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4728-0975-9. 
• Gates, David (1986). The Spanish Ulcer: A History of the Peninsular War. Allen & Unwin. ISBN 978-0-04-940079-5. 
• Glover, Michael (1963). Wellington's Peninsular Victories: Busaco, Salamanca, Vitoria, Nivelle. Macmillan. 
• Götz, Norbert (2014-06-06). „The Good Plumpuddings' Belief: British Voluntary Aid to Sweden During the Napoleonic Wars”. The International History Review. 37 (3): 519—539. ISSN 0707-5332. doi:10.1080/07075332.2014.918559 . 
• Grab, Alexander (2003). Napoleon and the Transformation of Europe. Macmillan International Higher Education. ISBN 978-1-4039-3757-5. 
• Grainger, John D. (2004). The Amiens Truce: Britain and Bonaparte, 1801–1803. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-041-2. 
• Gray, Colin S. (2007). War, Peace and International Relations: An Introduction to Strategic History. Routledge. ISBN 978-1-134-16951-1. 
• Halévy, Elie (1924). A History of the English People ...: England in 1815. Harcourt, Brace. 
• Haythornthwaite, Philip (1978). Borodino 1812: Napoleon's great gamble. Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-78096-881-0. 
• Jones, Colin (1994). The Cambridge Illustrated History of France. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66992-4. 
• Jones, Maldwyn Allen (1992). Boorstin, Daniel J., ur. American Immigration. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-40633-6. 
• Kagan, Frederick (2007). The End of the Old Order: Napoleon and Europe, 1801–1805. Hachette Books. ISBN 978-0-306-81645-1. 
• Keeling, Drew (1999). „The Transportation Revolution and Transatlantic Migration”. Research in Economic History. 19. 
• Keeling, Drew (1. 1. 2007). „Transport Capacity Management and Transatlantic Migration, 1900–1914”. Research in Economic History. Emerald Group Publishing Limited. 25: 225—283. ISBN 978-0-7623-1370-9. doi:10.1016/s0363-3268(07)25005-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Keen, Benjamin; Haynes, Keith (2012). A History of Latin America. Cengage Learning. ISBN 978-1-133-70932-9. 
• Kennedy, Paul M. (1989). The Rise and Fall of the Great Powers: Economic Change and Military Conflict from 1500 to 2000. Vintage Books. ISBN 978-0-679-72019-5. 
• Knight, Roger (2013). Britain Against Napoleon: The Organization of Victory, 1793–1815. Penguin UK. ISBN 978-0-14-197702-7. 
• Leggiere, Michael V. (2014). Blücher: Scourge of Napoleon. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4567-9. 
• Malia, Martin Edward (2006). History's Locomotives: Revolutions and the Making of the Modern World. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12690-7. 
• McConachy, Bruce (2001). „The Roots of Artillery Doctrine: Napoleonic Artillery Tactics Reconsidered”. Journal of Military History. 65 (3): 617—640. JSTOR 2677528. S2CID 159945703. doi:10.2307/2677528. 
• McEvedy, Colin; Jones, Richard (1978). Atlas of World Population History. Facts on File. ISBN 978-0-87196-402-1. 
• McLynn, Frank (1998). Napoleon: A Biography. Pimlico. ISBN 9780712662475. 
• Munch-Petersen, Thomas (2007). Defying Napoleon: How Britain Bombarded Copenhagen and Seized the Danish Fleet in 1807. Sutton. ISBN 978-0-7509-4280-5. 
• Palmer, Robert Roswell (1941). Twelve who Ruled: The Committee of Public Safety, During the Terror. Princeton University Press. 
• Palmer, Alan (1974). Alexander I: Tsar of War and Peace. Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-76700-8. 
• Palmer, R. R.; Colton, Joel; Kramer, Lloyd (2013). A History of the Modern World: 11th Edition. McGraw-Hill Higher Education. ISBN 978-0-07-759962-1. 
• Philo, Tom (2010), Military and Civilian War Related Deaths Through the Ages, Arhivirano iz originala 20. 4. 2010. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rapport, Mike (2013). The Napoleonic Wars: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-164251-7. 
• Riehn, Richard K. (1990). 1812: Napoleon's Russian Campaign. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-052731-7. 
• Riehn, Richard K. (1991), 1812: Napoleon's Russian Campaign (Paperback izd.), New York: Wiley, ISBN 978-0471543022 
• Riley, J. P. (2013). Napoleon and the World War of 1813: Lessons in Coalition Warfighting. Routledge. ISBN 978-1-136-32135-1. 
• Roberts, Andrew (2014). Napoleon: A Life. Penguin. ISBN 978-0-698-17628-7. 
• Ryan, A. N. (1953). „The Causes of the British Attack upon Copenhagen in 1807”. The English Historical Review. 68 (266): 37—55. ISSN 0013-8266. doi:10.1093/ehr/lxviii.cclxvi.37. 
• Schäfer, Anton (2002). Zeittafel der Rechtsgeschichte. Von den Anfängen über Rom bis 1919. Mit Schwerpunkt Österreich und zeitgenössischen Bezügen (na jeziku: nemački) (3rd izd.). Edition Europa Verlag. ISBN 3-9500616-8-1. 
• Schroeder, Paul W. (1994). The Transformation of European Politics, 1763–1848. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820654-5. 
• Sherwig, John M. (1969). Guineas and Gunpowder: British Foreign Aid in the Wars with France, 1793–1815. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-36775-3. 
• Shlapentokh, Dmitry (1997). The French Revolution and the Russian Anti-Democratic Tradition: A Case of False Consciousness. Transaction Publishers. ISBN 978-1-4128-2397-5. 
• Stoker, Donald; Schneid, Frederick C.; Blanton, Harold D. (2008). Conscription in the Napoleonic Era: A Revolution in Military Affairs?. Taylor & Francis. ISBN 978-0-203-67404-8. 
• Sutherland, Donald M. G. (2008). The French Revolution and Empire: The Quest for a Civic Order. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-75826-7. 
• Tone, John Lawrence (1996). „Napoleon's uncongenial sea: Guerrilla warfare in Navarre during the Peninsular War, 1808–14.”. European History Quarterly. 26 (3): 355—382. S2CID 144885121. doi:10.1177/026569149602600302. 
• Tone, John Lawrence (2010). „Partisan Warfare in Spain and Total War”. Ur.: Chickering, Roger; Förster, Stig. War in an Age of Revolution, 1775–1815. Cambridge University Press. str. 243. ISBN 9780521899963. 
• Tulard, Jean (1984). Napoleon: The Myth of the Saviour. Methuen. ISBN 978-0-416-39510-5. 
• Upshall, Michael, ur. (1993). The Wordsworth Pocket Encyclopedia. Wordsworth Editions. ISBN 978-1-85326-301-9. 
• White, Matthew (2014), Statistics of Wars, Oppressions and Atrocities of the Nineteenth Century, Pristupljeno 3. 5. 2017 CS1 održavanje: Format datuma (veza). This source references:
  • Bodart, Gaston (1916), Losses of Life in Modern Wars 
  • Dumas, Samuel (1923), Losses of Life Caused By War 
  • Urlanis, Boris (1971), Wars and Population 
  • Payne, Stanley G., A History of Spain and Portugal, 2 
  • Danzer, Arme-Zeitun (na jeziku: nemački) 
  • Clodfelter, Micheal, Warfare and Armed Conflict: A Statistical Reference to Casualty and Other Figures, 1618–1991 
• Young, Peter; Lawford, J. P. (2015). Wellington's Masterpiece: The Battle and Campaign of Salamanca. Routledge. ISBN 978-1-317-39728-1. 

Spoljašnje veze

• The Holy Alliance Treaty text