Sveti ispovednici Edeski
| Sveti ispovednici Edeski | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Druga imena | Varsis, Evlogije, Protogen i drugi s njima |
| Mesto smrti | Edesa, |
| Svetovni podaci | |
| Praznik | 25. avgusta (7. septembra) |
Sveti ispovednici Edeski su ranohrišćanski mučenici i svetitelji u vreme careva Konstancija i Valensa i arijanske jeresi [1].
Nakon smrti cara Konstantina, u Vizantijskom carstvu zavladala je arijevska jeres, najpre za vreme cara Konstancija, a zatim cara Valensa. Posebno je car Valens progonio pravoslavne hrišćane tako što je uklanjao episkope i arhijereje koji ne prihvataju arijanstvo i postavljao svoje poslušnike. U to vreme u gradu Edesi na čelu crkve je bio episkop Varsis, pravoveran i svet, koji je imao dar isceljenja, i koji se junački suprstavio Arijevoj jeresi. Kada je car Valens čuo sa njega,naredio je da ga uhapse i zatoče na ostrvo Arad. Mnoštvo hrišćana je pohrlilo na ostrvo da sluša njegove propovedi. Zbog toga ga Valens šalje u egipatski grad Oksirint. Kada se i tu sveti episkop pročuo i počeo da okuplja narod i propoveda Jevanđelje, Valens ga odatle posla u udaljeni grad Fenon. Tamo je Varens i umro[2].
Na mesto episkopa Edese car je postavio arijanskog episkopa Lupusa, koga pravoslavni narod nije sledio. Pravoslavni hrišćani su se sabirali van grada na tajne molitve i Liturgije. Eparh grada Edese Modest je to dopuštao što je jako razljutilo cara valensa. Došao je u Edesu i javno udario po obrazu eparha Modesta, i naredio mu da spremi naoružane vojnike, i da sutradan, kada se narod po običaju svom skupi izvan grada na molitvu, izvede na njih vojnike i rasturi skup hrišćana sekući ih i ubijajući ih. Episkop je tajno obavestio pravoslavne da sutra ne izlaze van grada i ne odlaze na uobičajenu molitvu i bogosluženje, pošto je razjareni car naredio da se protiv njih izvede naoružana vojska i pobije ih. No pravoslavni, čuvši o tome, umesto da se uplaše, hrabro su ustavši ranom zorom izašli sa svojim ženama i decom van grada na uobičajeno mesto svojih skupova. Eparh Modest je, izvršujući carevo naređenje, sa naoružanim vojnicima ka mestu gde se hrišáni okupljaju[3].
Videvši hrišćane kako su došli na molitvu spremni da svoj život polože za veru, predomislio se i naredio vojnicima da se vrate natrag, pa otišao caru i rekao mu: „Ako zapovediš da umrem, gotov sam, ali ne mogu izvršiti naređenje koje si mi izdao.”
Po carevom naređenju, eparh Modest je uhapsio osamdeset hrišćansskih sveštenika na čelu sa najstarijim Evlogijem, stavio ih u okove i poslao na zatočeništvo u Trakiju. Pošto su im i tamo prilazili mnogi hrišćani i ukazivali čast, car je naredio da ih razdvoje i po dvojicu šalju na razne strane: u Trakiju, u Arabiju, u Egipat, i u druge zemlje. Blaženi starac Evlogije i s njim sveštenik Protogen odvedeni su u tivaidski grad Antinoj, gde je bilo malo hrišćana a mnogo idolopoklonika. Tamo su sveti prezviteri proveli neko vreme, isceljivali razne bolesti i mnoge neznabošce priveli hrišćanskoj veri[4].
Nakon smrti cara Valensa, novi car Teodosije, je odbacio arijansku jeres i oslobodio sve pravoslavne koji su bili u progonstvu i vratio sve sveštenike i episkope na svoja mesta. Evlogije i Protogen su se vratili u Edesu; a pravoverni hrišćani su povratili svoje crkve; od arijanaca. Sveštenik Evlogije je izabran za novog episkopa Edese; Protogen je izabran episkopa mesopotamskog grada Karija[5].
Pravoslavna crkva proslavlja Svete ispovednike edeske 25. avgusta (7. septembra)[6].
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „25. 8/7. 9. Sv. apostol Vartolomej; Sv. apostol Tit; Sv. ispovednici Edeski; Sv. Mina patrijarh Carigradski”. www.voanerges.rs. Pristupljeno 2024-10-04.
- ^ „RUSSKAЯ CERKOVNAЯ DIASPORA V 1960-1980-H GG.”. Rossiйskaя istoriя. 2022. ISSN 2949-124X. doi:10.31857/s0869568722050235.
- ^ „Svяtitelь Evlogiй, episkop Edesskiй”. ortox.ru. Pristupljeno 2024-10-04.
- ^ „RUSSKAЯ CERKOVNAЯ DIASPORA V 1960-1980-H GG.”. Rossiйskaя istoriя. 2022. ISSN 2949-124X. doi:10.31857/s0869568722050235.
- ^ Pravoslavnaja ėnciklopedija. T. 17: Evangeličeskaja cerkovʹ češskich bratʹev - Egipet. Moskva: Pravoslavnaja Ėnciklopedija. 2008. ISBN 978-5-89572-030-1.
- ^ „Pravoslavni podsetnik”. www.pravoslavno.rs. Pristupljeno 2024-10-04.