Pređi na sadržaj

Svetska baština

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Amblem Svetske baštine se koristi za identifikaciju dobara zaštićenih Konvencijom o svetskoj baštini i upisan je na zvaničnoj listi svetske baštine.[1]
Zastava Komiteta Svetske baštine Uneska
Mesto Svetske baštine №86: Memfis i njegove nekropole, uključujući Piramide u Gizi
Vodopad Elabana u nacionalnom parku Lamington, delu Centralnog istočnog rezervata kišnih šuma; Svetska baština u Kvinslendu

Svetska baština Uneska (engl. World Heritage Site — dosl. „mesto/lokalitet svetske baštine“) specifično je mesto (kao što je šuma, planinski masiv, jezero, pustinja, građevina, kompleks ili grad) koje je nominovano za Međunarodni program svetske baštine kojim upravlja Komitet Svetske baštine Uneska — organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija.[2]

Cilj programa je da popišu, sakupe imena i čuvaju mesta od izuzetnog značaja, kulturnog ili prirodnog, u jedinstvenu baštinu čovečanstva.[3] Mesta koja su na listi Svetske baštine mogu koristiti sredstva iz Fonda Svetske baštine pod određenim uslovima. Program je osnovan Konvencijom o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, koju je usvojila Generalna konferencija Uneska 16. novembra 1972. godine. Do avgusta 2016, na listu su upisana 1052 mesta svetske baštine (814 kulturnih, 203 prirodna i 35 mešovitih u 165 država članica).

Da bi bilo izabrano, mesto svetske baštine mora biti na neki način jedinstveno obeležje koje se može geografski i istorijski identifikovati i koje ima poseban kulturni ili fizički značaj. Na primer, mesta svetske baštine mogu biti drevne ruševine ili istorijske strukture, zgrade, gradovi,[a] pustinje, šume, ostrva, jezera, spomenici, planine ili područja divljine.[6][7] Mesto svetske baštine može označavati izvanredno dostignuće čovečanstva i služiti kao dokaz naše intelektualne istorije na planeti, ili može biti mesto velike prirodne lepote.[8] Od jula 2021. godine, ukupno 1.154 mesta svetske baštine (897 kulturnih, 218 prirodnih i 39 mešovitih objekata) postoje u 167 zemalja. Sa 58 odabranih oblasti, Italija je zemlja sa najviše lokacija na listi.[9][10]

Lokacije su namenjene za praktičnu konzervaciju za potomstvo, koje bi inače bilo izloženo riziku od ulaska ljudi ili životinja na posed, nenadgledanog, nekontrolisanog ili neograničenog pristupa, ili opasnosti od nemara lokalne uprave. Unesko je odredio lokalitete kao zaštićene zone.[2] Spisak mesta svetske baštine održava Međunarodni program svetske baštine kojim upravlja Unesko komitet za svetsku baštinu, sastavljen od 21 „države stranke“ koje bira njihova Generalna skupština.[11] Program katalogizira, imenuje i konzervira lokalitete od izuzetnog kulturnog ili prirodnog značaja za zajedničku kulturu i nasleđe čovečanstva. Program je započeo „Konvencijom o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine“,[12] koju je usvojila Generalna konferencija Uneska 16. novembra 1972. Od tada su 193 države članice ratifikovale konvenciju, čime je postala jedna od najpriznatijih međunarodnih sporazuma i najpopularnijeg svetskog kulturnog programa.[13]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Poreklo

[uredi | uredi izvor]

Godine 1954, vlada Egipta odlučila je da izgradi novu Asuansku visoku branu, čiji bi budući rezervoar na kraju potopio veliki deo doline Nila sa kulturnim blagom starog Egipta i drevne Nubije. Godine 1959. vlade Egipta i Sudana zatražile su od Uneska da im pomogne u zaštiti i spasavanju ugroženih spomenika i lokaliteta. Godine 1960, generalni direktor Uneska je pokrenuo Međunarodnu kampanju za spasavanje spomenika Nubije.[14] Ovaj apel je rezultirao iskopavanjem i snimanjem stotina lokaliteta, pronalaženjem hiljada objekata, kao i spasavanjem i premeštanjem na viša područja nekoliko važnih hramova. Najpoznatiji od njih su hramski kompleksi Abu Simbel i Fili. Kampanja je završena 1980. godine i smatrana je uspešnom. U znak zahvalnosti zemljama koje su posebno doprinele uspehu kampanje, Egipat je poklonio četiri hrama; Hram Dendura je premešten u Metropoliten muzej umetnosti u Njujorku, Hram Debod u Parke del Oeste u Madridu, Hram Tafeh u Rijksmuseum van Oudheden u Lajdenu, a Hram Elesija u Egipatski muzej u Torinu.[15]

Projekat je koštao 80 miliona dolara (što je ekvivalentno 243,26 miliona dolara u 2018), od čega je oko 40 miliona dolara prikupljeno iz 50 zemalja.[16] Uspeh projekta doveo je do drugih kampanja zaštite, kao što su spasavanje Venecije i njene lagune u Italiji, ruševina Mohendžo-Daroa u Pakistanu i kompleksa hrama Borobodur u Indoneziji. Zajedno sa Međunarodnim savetom za spomenike i mesta, Unesko je tada inicirao nacrt konvencije za zaštitu kulturnog nasleđa.[16]

Konvencija i pozadina

[uredi | uredi izvor]

Konvencija (potpisani dokument međunarodnog sporazuma) kojom se usmerava rad Komiteta svetske baštine razvijana je tokom sedmogodišnjeg perioda (1965–1972). Sjedinjene Države su pokrenule ideju o zaštiti mesta od visokog kulturnog ili prirodnog značaja. Konferencija u Beloj kući 1965. godine pozvala je na „Trust svetske baštine“ za očuvanje „sjajnih svetskih prirodnih i slikovitih oblasti i istorijskih mesta za sadašnjost i budućnost celog svetskog građanstva“. Međunarodna unija za očuvanje prirode razvila je slične predloge 1968. godine, koji su 1972. predstavljeni Konferenciji Ujedinjenih nacija o čovekovom okruženju u Stokholmu.[17]

Na osnovu nacrta konvencije koji je Unesko inicirao, na kraju su sve strane usaglasile jedinstven tekst, a Generalna konferencija Uneska je 16. novembra 1972. usvojila „Konvenciju o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine“.[17] Konvencija je stupila na snagu 17. decembra 1975. Od juna 2020. ratifikovale su je 193 države članice:[18] 189 država članica UN, 2 države posmatrača UN (Sveta Stolica i Država Palestina) i 2 države u slobodnoj asocijaciji sa Novim Zelandom (Kukova ostrva i Niue). Samo četiri države članice UN nisu ratifikovale konvenciju: Lihtenštajn, Nauru, Somalija i Tuvalu.[19]

Spisak mesta Svetske baštine

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Godine 1978, cela dva grada proglašena su Uneskovom svetskom baštinom: prvo Kito u Ekvadoru, a kasnije Krakov u Poljskoj.[4][5]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „World Heritage Emblem”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 1. 6. 2020. g. Pristupljeno 1. 6. 2020. 
  2. ^ a b „World Heritage”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. 
  3. ^ Svetska baština: kriterijumi za selekciju (jezik: engleski)
  4. ^ Hetter, Katia (16. 6. 2014). „Exploring the world's first 12 heritage sites”. CNN. Arhivirano iz originala 26. 5. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  5. ^ „World Heritage List (ordered by year)”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 26. 5. 2020. g. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  6. ^ Sullivan, Ann Marie (2016). „Cultural Heritage & New Media: A Future for the Past”. John Marshall Review of Intellectual Property Law. 15: 604—46. 
  7. ^ Allan, James R.; Kormos, Cyril; Jaeger, Tilman; Venter, Oscar; Bertzky, Bastian; Shi, Yichuan; MacKey, Brendan; Van Merm, Remco; Osipova, Elena; Watson, James E.M. (2018). „Gaps and opportunities for the World Heritage Convention to contribute to global wilderness conservation”. Conservation Biology. 32 (1): 116—126. PMID 28664996. S2CID 28944427. doi:10.1111/cobi.12976. 
  8. ^ „Criteria for Selection”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 12. 6. 2016. g. Pristupljeno 14. 10. 2006. 
  9. ^ „World Heritage List (ordered by region)”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. 
  10. ^ UNESCO World Heritage Centre. „World Heritage List Statistics”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. 
  11. ^ „The World Heritage Committee”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. Pristupljeno 14. 10. 2006. 
  12. ^ „Convention Concerning the Protection of World's Cultural and Natural Heritage” (PDF). UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 7. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  13. ^ Edmondson, Jordan & Prodan 2020, str. 144.
  14. ^ „Monuments of Nubia-International Campaign to Save the Monuments of Nubia”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  15. ^ „The Rescue of Nubian Monuments and Sites”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 
  16. ^ a b „The World Heritage Convention – Brief History / Section "Preserving cultural heritage"”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 26. 5. 2020. g. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
  17. ^ a b „The World Heritage Convention – Brief History / Section "Linking the protection of cultural and natural heritage"”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 26. 5. 2020. g. Pristupljeno 17. 7. 2019. 
  18. ^ „States Parties – UNESCO World Heritage Centre”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 26. 5. 2020. g. Pristupljeno 18. 3. 2018. 
  19. ^ „Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage: Treaty status”. UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 5. 7. 2020. g. Pristupljeno 22. 5. 2020. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Svetska baština na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_баштина&oldid=27905328”