Pređi na sadržaj

Svetska kriza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Svetska kriza je opis Prvog svetskog rata koji je napisao Vinston Čerčil i koji je objavljen u pet tomova. Serijal je objavljen između 1923. i 1931. godine, i radnja je pre njegovog drugog serijala knjiga Drugi svetski rat. Svetska kriza je i analitička i u nekim delovima opravdava Čerčilovu ulogu u ratu."[1]

Njegov američki biograf, Vilijam Mančester, je napisao: "Njegovo remek-delo je Svetske kriza, objavljeno u periodu od nekoliko godina, od 1923 do 1931, u šest tomova, na preko 3.261 strana, o Velikom ratu. Počinje od 1911. godine i završava sa posledicama rata 1920-ih."[2][2] Ukupno je imalo 2517 strana bez Istočnog fronta. Britanski istoričar Robert Džejms takođe piše da je knjiga remek-delo, za razliku od Čerčilovog narednog rada Molboro: njegov život i vreme.[3]

Vest da je Čerčil pisao o ratu se brzo pročula po Londonu. Tomovi su objavljeni u periodu od 1923. do 1931.[5][3] U knjigama je opravdao svoju poziciju i akcije za vreme rata. Knjige su uglavnom lepo usvojene; iako je neimenovani kolega rekao da je Vinston napisao ogromnu knjigu o sebi, i nazvao je "Svetska kriza", i Artur Balfur je rekao da je zapravo čitao Čerčilovu autobiografiju prerušen u istoriju univerzuma.[6][4]

Tomovi

[uredi | uredi izvor]

Tom I: 1911.–1914. (objavljen 1923)

[uredi | uredi izvor]

Iako bi radnja trebalo da počne 1911. godine, kada je Čerčil postao šef Admiraliteta, ona počinje 1870. sa francusko-pruskim ratom, a završava sa Balkanskim ratovima.

Tom II: 1915. (objavljen 1923)

[uredi | uredi izvor]

Godine 1915 je bila  "godina loše sreće saveznika", počevši sa mrtvom tačkom na zapadu, a završava se sa Dardaneli kampanjom (Galipolje). " 

Džeri I: 1916.–1918. (objavljen 1927, u delovima I & II)

[uredi | uredi izvor]

Ova knjiga počinje sa savezničkom Vrhovnom komandom početkom 1916. godine. Ima poglavlja o Verdenu, Somi, rumunskoj katastrofom, uklanjanju Foša nakon Some, i američkoj intervenciji. Poglavlje o Britanije obuhvata šemu i mobilizaciju Derbi, štampu i to što Lojd Džordž postaje premijer. Tokom prvih osamnaest meseci događaja knjige, Čerčil je nije bio na dužnosti i komandovao je bataljonom.

U drugom delu kaže da su do kraja 1915. resursi Britanije bili stabilni. Do sada, nakon tri godine (dvadeset meseci) ostrvo je postalo arsenal sa novim državnim fabrikama koje počinju da rade. Ali borbe frontovi sada upijaju svu proizvodnju. Mornarica nije pogođena krizom municije 1915. godine, i oni su imali prioritet. Francuska i Italija su takođe imale pomen. Poglavlja o borbenim frontovima početi sa pobedom podmornica, i o potrebi spase Italija od kolapsa posle bitke kod Kobarida. Knjiga se završava sa "Da li će nova generacija, biti žrtvovana za crne račune Tevtoncije i Galije? Hoće li naša deca da krvare i zgražavaju ponovo u stranim zemljama? "

Tom je prvobidno objavljen u dva dela, ali u kasnijim izdanjima su označeni kao Tomovi III i IV, stvarajući lažan utisak da je original imao šest tomova, a ne pet.

Džeri II: Posledice 1918.–1922. (objavljen 1929)

[uredi | uredi izvor]

Predgovor kaže da se knjiga uglavnom bavi reakcijama van mirovne konferencije u "hodnicima Pariza i Versailles", iako postoje poglavlja o konferenciji, Ligi naroda i mirovnim ugovorima. Čerčil optužuje Versajski sporazum kao suviše oštar, jer je bilo očigledno da će izazvati probleme u budućnosti.

Čerčil ističe da je lično prisustvovao Konferenciji mira. U knjizi ima poglavlja o Rusiji, Poljskoj, Irskoj, Grčkoj i Turskoj, uz dodatke o konferenciji u Kairu, Iraku, i "pacifikaciji na Bliskom istoku". [5]

Džeri III: Istočni front (objavljen 1931)

[uredi | uredi izvor]

Poslednji tom koji će biti objavljen govori (prema predgovoru) o sukoba između Rusije i Nemačke. Knjiga počinje sa Bosnom, ubistvom nadvojvode i u domu Habsburga, a završava propašću tri kuće: Romanova, Habsburga i Hoencolerna. Takođe piše o odlasku Rusije iz rata posle boljševičke revolucije 1917. 

Skraćena verzija

[uredi | uredi izvor]

Skraćeno i izmenjeno izdanje, sa dodatnim poglavljem o bici na Marni i uvodom Čerčila, je objavljeno 1931. godine.[6] Takođe, dnevni glasnik je objavio jeftino izdanje u dva toma kako bi "radnička klasa po prvi put mogla da pročita priče Galipolja", ali se knjige nisu prodavale dobro.[2] 

Prihvaćenost Svetske krize

[uredi | uredi izvor]

Reakcija je uglavnom bila dobra. Tomas Edvard Lorens kaže je drugi tom uveliko najbolja ratna-knjiga koju je pročitao. [7]

Mada je nekoliko vojnih pisaca kritikovalo neke od stavova i statistika u tomu III. [8] [9]

Do 1930. njegov opis u prva tri toma je rigorozno kritikovan, ali bez obzira zaslužuje priznanje kao remek-delo, jer je odigrala važnu ulogu u istoriji. [10]

Pisanje Svetske krize

[uredi | uredi izvor]

Svetska kriza je počela kao odgovor na lord Ešerov napada na Čerčilove postupke 1914. u Ešerevoj knjizi "Tragedija Lord Kičenera".[11] Ali ubrzo se proširila u opštu istoriju u više tomova. Tomovi su mešavine vojne istorije, pisane Čerčilovim uobičajenim narativnim stilom, diplomatske i političke istorije, portreti drugih političkih i vojnih ličnosti i ličnih memoara.

Čerčil je bio plodan pisac, jer nije imao lične prihode kada nije bio u parlamentu (od 1922. do 1924), ili na vlasti. Čerčil je bukvalno "živeo od knjige do knjige, i od jednog članka do drugog". Za dve godine dok nije bio u parlamentu je objavljivao zbirke njegovih govora i zaradio 13.200 £ za 33 članaka u raznim časopisima. [12]

Britanska izdanja Svetske krize su prodata u 80.551 primeraka, i donela mu 58.846 £ honorara, koji su bili između 30% i 33%. On je kupio njegovu kuću "Četvel" 1922. godine od ovih zarada. [13] [14] Američko izdanje Svetske krize mu je donelo 20.633 $. Mančester je rekao da je Čerčil napisao "vrhunski primerak" stoga je bio jedan od najvećih svetskih visoko plaćenih pisaca. U 1931. njegov prihod odpisanja je bio 33,500 £.[15] Tajms je objavio delove četiri toma serijala u Nedeljnoj Hronici.[16]

Godine 1923. on je rekao svojoj ženi "Imam 8 članaka da napišem čim završim knjigu: 500 £, 400 £ & 200 £. Nećemo gladovati"; ali knjigu nije završo više od osam godina, i napisao je pet tomova na 2.517 stranica. Poslednja tri toma su napisana dok je bio ministar. On je prvobitno zamislio da bude serijal od dva toma o njegovom radu u Admiralitetu. On je 1915. napisao u pismu Klementu "Želeo bih da se jednog dana zna istina" (što ukazuje motiv da opravda svoje postupke). U pisanju su mu pomagali saradnici, admiral Henri Džekson (koji je proveravao činjenice) i Edi Marš (koji je proveravao gramatiku i pravopis).[18][17]

Dezmond Morton se priključio Čerčilovom timu 1929. godine, #cite_note-FOOTNOTEManchester1988111-19[18] a tokom 1930-ih, ceo tim piše knjigu sa Čerčilom.#cite_note-FOOTNOTEJames1970308-20[19] Međutim, uprkos proveri, dokazi ukazuju da je Čerčil "pokrenuo projekat Dardaneli, ignorišući kritike svojih savetnika. Ovaj pravac delovanja može biti opravdano, ali nije tačno opisan u Svetskoj krizi". [21][20]

Čerčil u Prvom svetskom ratu i posledice

[uredi | uredi izvor]

Čerčil je bio Prvi Lord admiraliteta od oktobra 1911. do maja 1915. Od maja 1915. godine imao je posao kancelara u Vojvodstvu Lankastera, kao i u Kabinetu i na Dardaneli odboru. U novembru 1915. on je podneo ostavku iz Vlade i sve do juna 1916. godine bio u aktivnoj službi na Zapadnom frontu kao pukovnik, a zatim kao potpukovnik. Onda je nastavio svoju aktivnu političku karijeru u domu. Od juna 1917. do decembra 1918. bio je ministar municije, ali ne i član malog ratnog kabineta. Od januara 1919. do februara 1921. je bio državni sekretar za rat i vazduhom, i uključen u mobilizaciju vojske (1919), intervenciji u Rusiji (1919) i irsku krizu (1919—1921) . Do oktobra 1922. godine je bio državni sekretar za kolonije. On je bio u vladi za vreme rata, osim od 1915. do 1917, i uzimao je beleške i dokumente za njegovo pisanje.[21]

Tri akcije za koje je najviše kritikovali su: Odbrana Antverpa 1914.; Dardaneli kampanja 1915.; i intervencija u Rusiji od 1919. do 1920.[10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 13. 01. 2016. 
  2. ^ a b Manchester 1988, str. 306.
  3. ^ Manchester 1983, str. 772–4.
  4. ^ Manchester 1983, str. 768.
  5. ^ James 1970, str. 123.
  6. ^ Manchester 1988, str. 262.
  7. ^ Manchester 1983, str. 769.
  8. ^ The World Crisis by Winston Churchill: A Criticism (1927; Hutchinson & Co, London)
  9. ^ Manchester 1983, str. 767-8.
  10. ^ a b James 1970, str. 185.
  11. ^ Manchester 1983, str. 767.
  12. ^ Manchester 1983, str. 764-5.
  13. ^ Manchester 1983, str. 770-4.
  14. ^ Manchester 1988, str. xxv.
  15. ^ Manchester 1983, str. 864.
  16. ^ Manchester 1983, str. 770.
  17. ^ Manchester 1983, str. 766–7.
  18. ^ Manchester 1988, str. 111.
  19. ^ James 1970, str. 308.
  20. ^ James 1970, str. 67.
  21. ^ James 1970, str. xiv, xv.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_криза&oldid=27673137”