Svetski dan hepatitisa
| Svetski dan hepatitisa | |
|---|---|
 | |
| Zvaničan naziv | Svetski dan hepatitisa |
| Ustanovljen | 2004. godine |
| Datum | 28. jul |
| Povezan sa | Organizacija Ujedinjenih nacija |
Svetski dan borbe protiv hepatitisa, koji se obeležava 28. jula svake godine, ima za cilj da podigne globalnu svest o hepatitisu — grupi zaraznih bolesti poznatih kao hepatitis A, B, C, D i E — i podstakne prevenciju, dijagnozu i lečenje. Hepatitis pogađa stotine miliona ljudi širom sveta, izazivajući akutne i hronične bolesti i ubijajući blizu 1,34 miliona ljudi svake godine.[1] Hepatitis može izazvati akutno i hronično zapaljenje jetre i može ubiti osobu. U nekim zemljama hepatitis B je najčešći uzrok ciroze, a može izazvati i rak jetre. Sprovođenje nadzora nad virusnim hepatitisima otežava činjenica da su ove infekcije često asimptomatske u akutnoj fazi, a hronični oblici bolesti, koji su naročito česti kod hepatitisa C, se kasno otkrivaju. Globalni napori daju prioritet eliminaciji infekcija hepatitisom B, C i D. Za razliku od akutnog virusnog hepatitisa, ove tri infekcije izazivaju hronični hepatitis koji traje nekoliko decenija i kulminira sa preko 1,1 milion smrtnih slučajeva godišnje od ciroze i raka jetre. Ove tri vrste hroničnih hepatitisa su odgovorne za preko 95% smrtnih slučajeva od hepatitisa.
Obeležavanje ovog dana predstavlja priliku da se ulože dodatni napori da se primeni prva globalna strategija za odgovor zdravstvenog sektora na virusne hepatitise razvijena od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), te da se pomogne državama članicama da postignu konačni cilj – eliminaciju hepatitisa kao važnog javnozdravstvenog problema do 2030. godine.[2]
Antivirusni lekovi mogu da izleče više od 95% osoba sa infekcijom hepatitisom C i trenutno ne postoji vakcina protiv ovog virusa.
Svetski dan borbe protiv hepatitisa je jedna od 11 zvaničnih globalnih kampanja javnog zdravlja koje obeležava Svetska zdravstvena organizacija ( SZO ), uz Svetski dan zdravlja, Svetski dan Čagasove bolesti, Svetski dan davalaca krvi, Svetski dan malarije, Svetsku nedelju imunizacije, Svetski dan borbe protiv tuberkuloze, Svetski dan bez duvana, Svetski dan bezbednosti pacijenata, Svetska nedelja antimikrobne svesti i Svetski dan borbe protiv side.[3]
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Prvi Svetski dan borbe protiv hepatitisa C održan je 1. oktobra 2004. godine, a kasnije su različite organizacije počele da obeležavaju dan hepatitisa na različite datume. Zbog toga je Svetska alijansa za hepatitis u saradnji sa raznim organizacijama proglasila 19. maj prvim svetskim danom borbe protiv hepatitisa.
Nakon usvajanja rezolucije tokom 63. Svetske zdravstvene skupštine u maju 2010. godine, Svetski dan hepatitisa dobio je globalnu podršku kao primarni fokus za nacionalne i međunarodne napore za podizanje svesti, a datum je promenjen na 28. jul u čast nobelovca prof. Samjuela Blumberga, otkrivača virusa hepatitisa B, koji je rođen na taj datum.[4]
Glavni inicijator i organizator manifestacija povodom ovog dana je World Hepatitis Alliance, nevladina, internacionalna organizacija, osnovana u Ženevi 2007. godine, organizacija koju prvenstveno čine ljudi inficirani virusima Hepatitisa.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ World Health Organization, World Hepatitis Day. Accessed 8 April 2014.
- ^ „Gradski zavod za javno zdravlje”.
- ^ World Health Organization, WHO campaigns.
- ^ „Dom zdravlja Šabac”.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Svetski dan hepatitisa, Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga
- Svetski dan borbe protiv hepatitisa, Svetska zdravstvena organizacija
- Svetski dan borbe protiv hepatitisa, Svetska alijansa za borbu protiv hepatitisa
- Svetski dan hepatitisa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jul 2023), Vrste, uzroci i simptomi hepatitisa
