Svetski kalendar
Svetski kalendar (The World Calendar) je predlog reforme gregorijanskog kalendara, koji je kreirala Elisabeth Achelis iz Bruklina, Njujork.
Osobine
[uredi | uredi izvor]Svetski kalendar je večni kalendar sa 12 meseci i jednakim kvartalima. Večan je jer ostaje isti svake godine.[1]
Svaki kvartal počinje u nedelju i završava se u subotu. Kvartali su jednaki, svaki ima tačno 91 dan odn. 13 nedelja odn. 3 meseca. Tri meseca imaju redom 31, 30 i 30 dana. Dakle, svaki kvartal počinje mesecom od 31 dan, nazvanim Januar, April, Jul i Oktobar.
Četiri kvartala imaju 364 dana, tako da je potrebno umetnuti još jedan ili dva dodatna dana kako bi se održao isti dan Nove godine kao i kod gregorijanskog kalendara:
- Worldsday - ("Svetski dan")
- Poslednji dan godine, posle 30. decembra. Ovaj dodatni dan je označen sa "W", jednak je 31. decembru i nazvan je Worldsday kao svetski praznik završetka godine. Sledi ga nedelja, 1. januar u novoj godini.
- Leapyear Day - ("Dan prestupne godine")
- Ovaj dan se dodaje na kraj drugog kvartala, u prestupnim godinama. Takođe je označen sa "W" i odgovara 1. julu u prestupnoj gregorijanskoj godini. Sledi ga nedelja, 1. jul po sv. kal.
Ova dva dana se smatraju 24-časovnim „pauziranjem“ kalendara. Oni su "interkalirani" dani koji nemaju oznaku dana u nedelji/tjednu. Zamišljeni su kao neradni dani.
Pošto svaki četvrti mesec ima isti raspored dana, kalendar se može izraziti koncizno:
Januar april jul oktobar |
Februar maj avgust novembar |
Mart jun septembar decembar |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
N | 1 | 8 | 15 | 22 | 29 | 5 | 12 | 19 | 26 | 3 | 10 | 17 | 24 | |
P | 2 | 9 | 16 | 23 | 30 | 6 | 13 | 20 | 27 | 4 | 11 | 18 | 25 | |
U | 3 | 10 | 17 | 24 | 31 | 7 | 14 | 21 | 28 | 5 | 12 | 19 | 26 | |
S | 4 | 11 | 18 | 25 | 1 | 8 | 15 | 22 | 29 | 6 | 13 | 20 | 27 | |
Č | 5 | 12 | 19 | 26 | 2 | 9 | 16 | 23 | 30 | 7 | 14 | 21 | 28 | |
P | 6 | 13 | 20 | 27 | 3 | 10 | 17 | 24 | 1 | 8 | 15 | 22 | 29 | |
S | 7 | 14 | 21 | 28 | 4 | 11 | 18 | 25 | 2 | 9 | 16 | 23 | 30 | |
Svetski dan sledi decembar | W | |||||||||||||
Prestupni dan sledi jun, ali samo u prestupnoj godini | W |
Prednosti i problemi
[uredi | uredi izvor]Kao i kod drugih predloga za reformu kalendara, pristalice mogu ukazati na nekoliko prednosti Svetskog kalendara u odnosu na sadašnji gregorijanski.
Oni ističu njegovu jednostavnu strukturu. Svaki dan nedelje je svake godine pod istim datumom. Kvartalne statistike je lakše porediti, jer su četiri kvartala iste dužine svake godine. Štedi se na štampanju kalendara, jer se menja samo broj godine. Radni i školski rasporedi se ne moraju nepotrebno izmišljati svake godine, uz velike troškove. Svako može upamtiti Svetski kalendar i koristiti ga slično časovniku.
Svetski kalendar unosi manje promene u gregorijanski kalendar od drugih reformskih predloga za uvođenje jednostavnijeg i večnog kalendara - najkraće rečeno, u prostoj godini je februar produžen za dva dana i april za jedan, na račun marta, maja i avgusta.
Pošto je Svetski kalendar večan, nema potrebe menjati primerke kalendara svake godine. Od 1. septembra do 28 februara kalendar je istovetan gregorijanskom kalendaru, s tim što je 31. decembar po g. k. označen sa W ("Svetski dan") u Svetskom k. Ali, ostali datumi u Svetskom kalendaru se razlikuju, mada ne više od dva dana u odnosu na datume gregorijanskog kalendara:
Meseci Sv. kal. koji se razlikuju | Početak po greg. kal. |
---|---|
Mart | 3. marta/2.3 |
April | 2. aprila/1. aprila |
Maj | 3. maja/2. maja |
Jun | 2. juna/1. juna |
Jul | 2. jula |
August | 2. avgusta |
Drugi navedeni datum (od Marta do Juna) važi u prestupnim godinama.
Druga mana bi mogla biti to što ljudi s rođendanima na radni dan nikada neće slaviti rođendan vikendom. Naravno, važi obrnuto za one s rođendanom upravo na vikend.
Religijske primedbe
[uredi | uredi izvor]Glavni protivnici Svetskog kalendara su lideri religija koji vrše bogoslužbu u skladu sa sedmodnevnim ciklusom. Za Jevreje, hrišćane i muslimane, osobiti dani bogosluženja su drevni i fundamentalni elementi njihove vere.[2] Za hrišćane je nedelja „dan Gospodnji“, subota je dan odmora za Jevreje a petak dan posebne molitve (Džume) za muslimane. Pristalice ovih religija ističu da umetnuti dani remete tradicionalni nedeljni ciklus. Nedelja sa „Svetskim danom“ bi imala 8 dana pa bi dani bogosluženja odstupali jedan dan svake godine (2 dana u prestupnoj) u odnosu na nedelju Svetskog kalendara. To bi značilo da verski dan odmora više ne bi koincidirao sa vikendom.
Pristalice Svetskog kalendara ne poriču da je njihov sistem u koliziji sa tradicijama dobrog dela svetskog stanovništva, ali tvrde da bi oni koje žele održati sedmodnevnu nedelju mogli smatrati Worldsday i Leapyear Day kao „duple“ svete dane.
ISO 8601
[uredi | uredi izvor]Svetski kalendar, za razliku nekih drugih sličnih predloga, nije u skladu sa međunarodnim standardom ISO 8601, koji je zasnovan na gregorijanskom kalendaru. Razlike su u tome što je prvi dan sedmice ISO 8601 ponedeljak a ne nedelja i ISO 8601 ne podržava umetnute dane.
Pozadina i istorija
[uredi | uredi izvor]Svetski kalendra ima korene u kalendaru koji je predložio opat Marco Mastrofini, kojim se nameravala reforma gregorijanskog kalendara tako da svaki 1. januar bude nedelja, i da godina ima jednake kvartale od po 91 dan. Preostali 365. dan solarnog ciklusa bi bio „umetnuti“ dan na kraju godine i opcioni sveti dan. U prestupnim godinama bi još jedan „interkalirani“ dan sledio subotu, 30. juna.
Elizabet Akilis je 1930. osnovala Asocijaciju Svetskog kalendara (TWCA) s ciljem globalnog usvajanja Svetskog kalendara. Sledećih četvrt veka je ovo funkcionisalo kao The World Calendar Association, Inc. Tokom 1930-ih, podrška konceptu je rasla u Društvu naroda, prethodniku Ujedinjenih nacija. Akilisova je 1931. osnovala „Žurnal Kalendarske Reforme“, objavljivala ga sledećih 25 godina[3] i napisala pet knjiga o konceptu ovog kalendara[4].
Posle II svetskog rata, Akilisova je zatražila podršku u svetu za Svetski kalendar. Pokret je privlačio međunarodnu pažnju a zakoni uvedeni u Kongresu SAD su čekali na međunarodne odluke, pa je Akilisova prihvatila savet da su Ujedinjene nacije odgovarajuće telo da odlučuju o kalendarskoj reformi. SAD su u Ujedinjenim nacijama 1955. znakovito odložile univerzalno prihvatanje tako što su zadržale podršku „osim ako takvoj reformi ne bude davala prednost značajna većina građana SAD preko svojih predstavnika u Kongresu SAD“. Ulogu u tome je odigrala gore pomenuta briga da bi novi kalendar poremetio tradicionalni 7-dnevni ciklus bogosluženja. Akilisova je iste godine pisala (JCR Vol. 25. str. 169): „Dok su [naše] podružnice i komiteti tokom godina, a i danas, bili u stanju da priđu svim granama svojih vlada, [ovdašnja]] ... Asocijacija je sprečena da traži donošenje zakona u SAD kako ne bi izgubila status izuzetosti od poreza. Zbog ovoga sam sprečena da u svojoj zemlji uradim ono što od svih drugih podružnica tražim da urade u svojim“.
Ona je 1956. raspustila TWAC, Inc. Udruženje je nastavilo da postoji kao Međunarodna Asocijacija Svetskog kalendara (IWCA) do kraja veka sa nekoliko direktora među kojima je bila i Molly E. Kalkstein, potomica Akilisove koja je tokom mandata 2000-04 obezbedila prvi zvanični website Asocijacije. Udruženje se reorganizovalo 2005. kao The World Calendar Association, International. Trenutno je aktivno s novim naporima u smeru usvajanja Svetskog kalendara i to 2012. Sadašnji direktor je Wayne Edward Richardson iz Elinvuda, Kanzas.[5]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Reforma kalendara
- Međunarodni fiksni kalendar - jedan stariji predlog reforme kalendara
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 25. 02. 2009. g. Pristupljeno 08. 11. 2009.
- ^ Time Magazine article "Calendar Reform" Dec. 17, 1934. (na engleskom) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. јануар 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Journal of Calendar Reform, The World Calendar Association ga je objavljivala i distribuirala tromesečno 1930-1955
- ^ THE WORLD CALENDAR – Addresses and Occasional Papers Chronologically Arranged on the Progress of Calendar Reform Since 1930 -- by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1937); THE CALENDAR FOR EVERYBODY by Elisabeth Achelis (G.P. Putnam's Sons, 1943); THE CALENDAR FOR THE MODERN AGE by Elisabeth Achelis (Thomas Nelson & Sons, 1951); OF TIME AND THE CALENDAR by Elisabeth Achelis (Hermitage House Inc., New York and George J. McLeod, LTD., Toronto, Canada, 1955); Autobiography BE NOT SILENT by Elisabeth Achelis (Pageant Press, Inc., 1961)
- ^ CONTACT TheWorld Calendar Association Архивирано на сајту Wayback Machine (23. januar 2009), Pristupljeno 24. 4. 2013.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Thomas Ignatius M. Forster, Perennial calendar and companion to the almanack (London: Harding, Mavor and Lepard, 1824)
- Hirossa Ap-Iccim, "An Essay on the British Computation of Time, Coins, Weights, and Measures, and a Proposal for a New Georgian Æra, not to Err a Day in 10,000 Years", The Gentleman’s Magazine, 15 (1745): 377-379
- Moses B. Cotsworth, The rational almanac: tracing the evolution of modern almanacs from ancient ideas of time, and suggesting improvements (Acomb, England:Cotsworth, 1905)
- Frank Parker Stockbridge, "New Calendar by 1933 -- Eastman", Popular Science Monthly (June 1929): 32
- Edward L. Cohen, "Adoption and Reform of the Gregorian Calendar", in Deanna Haunsperger, Stephen Kennedy, eds., The edge of the universe: celebrating 10 years of Math horizons (Washington, D.C.: Mathematical Association of America, 2006), pp. 129-134
- Bromberg, Irv. „The Symmetry010 Calendar”. Symmetry454 and Symmetry010 Calendars, Kalendis Calculator, and more. Pristupljeno 6. 8. 2016.
- Montini, Giovanni. „CONSTITUTION ON THE SACRED LITURGY SACROSANCTUM CONCILIUM SOLEMNLY PROMULGATED BY HIS HOLINESS POPE PAUL VI ON DECEMBER 4, 1963”. Sacrosanctum concilium - La Santa Sede. Second Ecumenical Council of the Vatican. Pristupljeno 6. 8. 2016.
- Bromberg, Irv. „Solar Calendar Leap Rules”. Symmetry454 and Symmetry010 Calendars, Kalendis Calculator, and more. Pristupljeno 7. 8. 2016.
- Barsoum, Ignatius A. (2003). The Scattered Pearls. Piscataway: Georgias Press.
- Blackburn, B. & Holford-Strevens, L. (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford University Press. ISBN 0-19-214231-3.
- Blackburn, B. & Holford-Strevens, L. (2003). The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning, Oxford University Press.
- Blegen, Carl W. (n.d.). "An Odd Christmas". Posted with an introduction by Natalia Vogeikoff-Brogan on 25 December 2013. From the Archivist's Notebook retrieved 1 April 2018.
- Borkowski, K. M., (1991). "The tropical calendar and solar year", J. Royal Astronomical Soc. of Canada 85(3): 121–130.
- Carabias Torres, A. M. (2012). Salamanca y la medida del tiempo. Salamanca: Ediciones Universidad de Salamanca.
- Coyne, G. V., Hoskin, M. A., Pedersen, O. (Eds.) (1983). Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary, 1582–1982. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Vatican Observatory (Pontificia Academia Scientarum, Specola Vaticana).
- Dershowitz, D., Reingold, E. M. (2008). Calendrical Calculations, 3rd ed. Cambridge University Press.
- Duncan, D. E. (1999). Calendar: Humanity's Epic Struggle To Determine A True And Accurate Year. HarperCollins. ISBN 9780380793242.
- Gregory XIII. (2002 [1582]). Inter GravissimasŠablon:Paywall (W. Spenser & R. T. Crowley, Trans.). International Organization for Standardization.
- Meeus, J. & Savoie, D. (1992). The history of the tropical year. Journal of the British Astronomical Association, 102(1): 40–42.
- Morrison, L. V. & Stephenson, F. R. (2004). Historical values of the Earth's clock error ΔT and the calculation of eclipses. Journal for the History of Astronomy Vol. 35, Part 3, No. 120, pp. 327–336.
- Moyer, Gordon (May 1982). "The Gregorian Calendar". Scientific American, pp. 144–152.
- Moyer, Gordon (1983). "Aloisius Lilius and the Compendium Novae Rationis Restituendi Kalendarium". In Coyne, Hoskin, Pedersen (1983), pp. 171–188.
- Pattie, T.S. (1976) "An unexpected effect of the change in calendar in 1752" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. новембар 2021). British Library Journal.
- Pedersen, O. (1983). "The Ecclesiastical Calendar and the Life of the Church". In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano, pp. 17–74.
- Richards, E. G. (1998). Mapping Time: The Calendar and its History. Oxford U. Press.
- Richards, E. G. (2013). "Calendars". In S. E. Urban and P. K. Seidelmann (eds.), Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac 3rd ed. (pp. 585–624). Mill Valley CA: University Science Books. ISBN 978-1-891389-85-6
- Seidelmann, P. K. (Ed.) (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. 2nd ed. Sausalito, CA: University Science Books.
- Swerdlow, N. M. (1986). The Length of the Year in the Original Proposal for the Gregorian Calendar. Journal for the History of Astronomy Vol. 17, No. 49, pp. 109–118.
- Walker, G. W. "Easter Intervals". Popular Astronomy June 1945, Vol. 53, pp. 162–178, 218–232.
- Ziggelaar, A. (1983). "The Papal Bull of 1582 Promulgating a Reform of the Calendar". In Coyne, Hoskin, Pedersen (eds), Gregorian Reform of the Calendar: Proceedings of the Vatican Conference to Commemorate its 400th Anniversary. Vatican City: Pontifical Academy of Sciences, Specolo Vaticano, pp. 201–239.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Biography of Elisabeth Achelis Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2020)
- The World Calendar Association Website Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014)
- Calendar Reform