Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950.
	Zvanični poster prvenstva
Detalji takmičenja
Država domaćin	Brazil
Datum	24. jun — 16. jul 1950.
Ekipe	13
Konačan plasman
Prvak	Urugvaj (2. titula)
Drugo mesto	Brazil
Treće mesto	Švedska
Četvrto mesto	Španija
Statistike turnira
Odigrano utakmica	22
Postignuto golova	88 (4 po meču)
Ukupno gledalaca	1.036.000 (47.091 po meču)
Najbolji strelac	Ademir (8)
	← Francuska 1938. Švajcarska 1954. →

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. je četvrto po redu svetsko prvenstvo. Održano je u Brazilu od 24. juna do 16. jula. Ova odluka je donesena u julu 1946. na sednici FIFA-e. Ovo je takođe bilo prvo svetsko prvenstvo koje je nazivano i Kup Žila Rimea, radi obeležavanja 25-ogodišnjice Žila Rimea kao predsednika FIFA-e. Prvenstvo je osvojeno od strane Urugvaja, koji je u odlučujućoj utakmici pobedio reprezentaciju Brazila sa 2:1. Ovo je takođe bilo jedino svetsko prvenstvo koje nije imalo finalnu utakmicu već je pobednika odlučivalo pobeda u finalnoj grupi od četiri tima u kojoj su bile reprezentacije Urugvaja, Brazila, Švedske i Španije.

Pozadina takmičenja

Zbog Drugog svetskog rata, svetska prvenstva nisu se održavala od Prvenstva u Francuskoj 1938. godine. Prvenstva predviđena za 1942. i 1946. godinu su bila otkazana. FIFA je odmah po završetku rata pokrenula inicijativu da se svetska prvenstva ponovo pokrenu. Pošto je Evropa bila pod ruševinama, FIFA je imala problema u nalaženju države zainteresovane za domaćinstvo svetskog prvenstva, prvenstveno zbog nemogućnosti da se novac troši na sportska takmičenja, kao i mišljenja većine vlada da održavanje sportske manifestacije neposredno nakon rata nije primerno. Iako je FIFA planirala održati ovo prvenstvo 1949. godine, Brazil je u svojoj kandidaturi 1946. godine predložio da se takmičenje održi 1950. godine.^[2] Uz Brazil, jedini konkurent bila je Nemačka, koja je ujedno bila konkurent Brazilu i za nikada održano SP 1942. godine. Zbog toga što su se prethodna dva prvenstva održala na evropskom tlu, FIFA je bez dužeg razmišljanja ponovo odlučila da pruži priliku Južnoj Americi nakon što je Brazil odlučio biti domaćin.

Kvalifikacije

Nakon osiguravanja domaćina takmičenja, FIFA se i dalje morala potruditi da nagovori države da šalju svoje reprezentacije na takmičenje. Italija je bila zainteresovana da brani svoju titulu od pre dvanaest godina i poslednjeg svetskog prvenstva, ali teško stanje u državi, kao i u celoj Evropi, je odgovorilo igrače od nastupa. Ipak pošto je navodno FIFA Italiji nadoknadila sve putne troškove, pristali su otputovati u Brazil.

Za razliku od Italije i Austrije, dve vrlo uspešne predratne reprezentacije, koje nisu bile predmet FIFA-inih sankcija, Japan i okupiranoj Nemačkoj nastupanje u kvalifikacijama bilo je zabranjeno. Ali je reprezentaciji Sara nastupanje bilo dozvoljeno iako su bili pod francuskom okupacijom i uprkos tome što Fudbalski savez Zapadne Nemačke nije ponovo pokrenut.

Reprezentacijama Ujedinjenog Kraljevstva takođe je bilo dozvoljeno takmičenje nakon što su se vratile pod okrilje FIFA-e posle sedamnaestogodišnje odsutnosti. Odlučeno je da će se koristiti British Home Championship, turnir sa četiri reprezentacije od koje bi dve najbolje dobile pravo nastupanja na kvalifikacijama. Prvoplasirani su bili Englezi, a drugoplasirani Škoti. Škoti su kasnije odustali.

Indijci su odustali od takmičenja jer im FIFA nije dopustila da nastupaju bosonogi. Uz Indiju, odustala je i Turska, a kao zamene pozvane su Francuska i Portugal, ali su obe reprezentacije na kraju odbile taj poziv. U početku je Francuska pristala da nastupi, ali kada je saznala da će odigrati dve utakmice u gradovima međusobno udaljenima tri hiljade kilometara poslala je FIFA-i negativan odgovor. Na kraju, samo 13 ekipa je ostalo u glavnom turniru za razliku od predviđenih 16, baš kao i na prvom izdanju Svetskog prvenstva, iz 1930. godine.

Tok takmičenja

Prvobitna ideja bila je da se takmičenje održi sa šesnaest ekipa podeljenih u četiri grupe, a da pobednici grupa idu u završnu grupu čiji bi pobednik bio ujedno i svetski prvak. Zbog otkaza nekih reprezentacija, nastupilo je samo trinaest ekipa u glavnom turniru, što je za posledicu imalo da samo dve grupe imaju četiri ekipe, jedna tri reprezentacije, a jedna grupa imala je samo dve reprezentacije. Pošto je Brazil veličinom dominantna država na južnoameričkom kontinentu, većina je reprezentacija morala da putuje i po nekoliko stotina, čak i hiljada kilometara da bi mogle da odigraju utakmice. Jedino je Brazil bio u povlašćenom položaju jer je igrao u Rio de Žaneiru i relativno bliskom Sao Paolu.

Kombinovana ekipa Velike Britanije nedugo pre Prvenstva pobedila je izabranu reprezentaciju Evrope sa visokih 6:1 na domaćem terenu u Engleskoj i ušla je u takmičenje kao jedan od favorita. Ali nakon iznenađujućih poraza od Amerikanaca i Španije od po 1:0, Englezi su ispali iz daljnjeg takmičenja. Kada se rezultat o porazu protiv SAD pojavio u engleskim novinama, većina stanovnika je verovala da se radi o novinarskoj grešci.

Završna grupa

U završnoj grupi našla su se četiri pobednika svojih grupa; Brazil, Španija, Švedska i Urugvaj, koji je nastupio po prvi put posle prvog svetskog prvenstva. Svetski prvak postala bi ona reprezentacija koja bi završila na vrhu završne grupe posle tri odigrane utakmice (igrao je svako sa svakim po jednom). Svih šest utakmica odigrane su u Rio de Žaneiro na stadionu Marakana i Sao Paolu (Brazil je odigrao sve svoje utakmice na Marakani, a utakmice bez Brazila održavane su u Sao Paolu).

Brazilci su pomeli svoja prva dva protivnika. Bilo je 7-1 protiv Šveđana i 6-1 protiv Španaca. Pre odlučujuće utakmice protiv Urugvaja, Brazil je bio prvi sa četiri boda i impresivnom gol-razlikom od 13-2, dok je Urugvaj bio samo jedan bod iza (za pobedu su se tada davala dva boda). 16. jula 1950. godine dogodio se istorijski spektakl nazvanMaracanazo, utakmica odigrana pred zvanično 199.954 gledalaca (dok procene govore i do 215.000) na stadionu Marakanã. Domaćin Brazil morao je ostati barem nerešeno i prvenstvo bi bilo njihovo. Uistinu, činilo se da će Brazil osvojiti prvenstvo nakon vođstva u 47. minuti zahvaljujući golu Friace. Ipak, Urugvaj je uspeo izjednačiti, a jedanaest minuta pre kraja i povesti zahvaljujući golu Alsidesa Giđe. Urugvaj je uspio da sačuva vođstvo do kraja utakmice i tako postao svetski prvak po drugi put u svom drugom nastupu na svetskim prvenstvima (bojkotovao je prethodna dva takmičenja u Evropi).

Prosečan broj gledalaca po utakmici bio je rekordnih 61.000, pri čemu je pomoglo osam utakmica odigranih na novoizgrađenoj Marakani koja je mogla da primi 200.000 gledalaca. Ovaj rekord ostao je nedostižan sve do Prvenstva u SAD 1994. godine. Ne računajući utakmice na Marakani, prosečan broj gledalaca bio je i dalje impresivnih 37.500. Takav prosek podigle su utakmice u Sao Paulu, dok je u ostalim gradovima broj gledalaca bio dosta nizak.

Utakmice

Grupa 1

Reprezentacija	Uta	P	N	I	GD	GP	Poena
Brazil	3	2	1	0	8	2	5
Jugoslavija	3	2	0	1	7	3	4
Švajcarska	3	1	1	1	4	6	3
Meksiko	3	0	0	3	2	10	0

24. jun 1950. 15:00
	Brazil	4–0	Meksiko	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Rajder (Engleska) Gledalaca: 81.000
	Ademir 30’, 79’, Žair 65’, Baltazar 71’	(Izveštaj)

25. jun 1950. 18:00
	Jugoslavija	3–0	Švajcarska	Belo Orizonte Stadion Independencija Sudija: Galeti (Italija) Gledalaca: 8.000
	Mitić 58’,^[3] Tomašević 78’, Ognjanov 84’	(Izveštaj)

28. jun 1950. 15:00
	Brazil	2–2	Švajcarska	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Azon (Španija) Gledalaca: 42.000
	Alfredo 3’, Baltazar 32’^[4]	(Izveštaj)	Žak Faton 17’, 88’,	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Azon (Španija) Gledalaca: 42.000

28. jun 1950. 18:15
	Meksiko	1–4	Jugoslavija	Porto Alegre Stadion Eukaliptus Sudija: Lif (Engleska) Gledalaca: 11.000
	Hektor Ortiz 87’ (pen)	(Izveštaj)	Bobek 19’ Ž. Čajkovski 23’^[5] 51’^[6] Tomašević 81’

1. jul 1950. 15:00
	Brazil	2–0	Jugoslavija	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Grifits (Vels) Gledalaca: 142.000
	Ademir 3’, Zizinjo 69’^[7]	(Izveštaj)

2. jul 1950. 15:40
	Meksiko	1–2	Švajcarska	Porto Alegre Stadion Eukaliptus Sudija: Eklind (Švedska) Gledalaca: 3.500
	Horacio Kasarin 75’	(Izveštaj)	Bader 10’ Tamin 37’^[8]

Grupa 2

Reprezentacija	Uta	P	I	GD	GP	Poena
Španija	3	3	0	6	1	6
Engleska	3	1	2	2	2	2
Čile	3	1	2	5	6	2
SAD	3	1	2	4	8	2

25. jun 1950. 15:00
	Engleska	2–0	Čile	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Van der Mer (Holandija) Gledalaca: 30.000
	Martensen 39’, Manion 51’	(Izveštaj)

25. jun 1950. 15:00
	Španija	3–1	Sjedinjene Države	Kuritiba Stadion Durival de Brito Sudija: Viana (Brazil) Gledalaca: 9.000
	Basora 75’, 78’ Zara 85’	(Izveštaj)	Pariani 17’

29. jun 1950. 15:00
	Španija	2–0	Čile	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Malčer (Brazil) Gledalaca: 20.000
	Basora 17’ Zara 30’	(Izveštaj)

29. jun 1950. 18:00
	Sjedinjene Države	1–0	Engleska	Belo Orizonte Independencija Sudija: Datilo (Italija) Gledalaca: 10.000
	Getdžins 38’	(Izveštaj)

2. jul 1950. 15:00
	Španija	1–0	Engleska	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Galeti (Italija) Gledalaca: 74.000
	Zara 48’^[9]	(Izveštaj)

2. jul 1950. 18:00
	Čile	5–2	Sjedinjene Države	Resife Stadion Ilha do Retiro Sudija: Gardeli (Brazil) Gledalaca: 8.000
	Robledo 16’ Kremači 32’ 61’ 82’ Prieto 54’	(Izveštaj)	Valas 47’ Maka 48’ (pen)

Grupa 3

Reprezentacija	Uta	P	N	I	GD	GP	Poena
Švedska	2	1	1	0	5	4	3
Italija	2	1	0	1	4	3	2
Paragvaj	2	0	1	1	2	4	1

25. jun 1950. 15:00
	Švedska	3–2	Italija	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Luc (Švajcarska) Gledalaca: 50.000
	Jepson 25’, 68’ Anderson 33’	(Izveštaj)	Karapeleze 7’, Mučineli 75’

29. jun 1950. 15:30
	Švedska	2–2	Paragvaj	Kuritiba Stadion Durival de Brito Sudija: Mičel (Škotska) Gledalaca: 8.000
	Sandkvist 17’, Palmer 25’	(Izveštaj)	Atilio Lopez 34’, Cezar Lopez 74’

2. jul 1950. 15:00
	Italija	2–0	Paragvaj	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Elis (Engleska) Gledalaca: 26.000
	Karapeleze 12’, Pandolfini 62’	(Izveštaj)

Indija odustala

Grupa 4

Reprezentacija	Uta	P	N	I	GD	GP	Poena
Urugvaj	1	1	0	0	8	0	2
Bolivija	1	0	0	1	0	8	0

2. jul 1950. 18:00
	Urugvaj	8–0	Bolivija	Belo Orizonte Independencija Sudija: Rider (Engleska) Gledalaca: 5.000
	Migez 14’, 40’, 51’ Skijafino 17’, 53’ Vidal 18’ Perez 83’ Giđa 87’	(Izveštaj)

Turska odustala
Škotska odustala

Finalna grupa

Reprezentacija	Uta	P	N	I	GD	GP	Poena
Urugvaj	3	2	1	0	7	5	5
Brazil	3	2	0	1	14	4	4
Švedska	3	1	0	2	6	11	2
Španija	3	0	1	2	4	11	1

9. jul 1950. 15:00
	Brazil	7–1	Švedska	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Elis (Engleska) Gledalaca: 138.000
	Ademir 17’, 37’, 51’, 59’ Čiko 39’, 87’, Maneka 85’	(Izveštaj)	Anderson 67’ (pen)

9. jul 1950. 15:00
	Urugvaj	2–2	Španija	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Grifits (Vels) Gledalaca: 44.000
	Giđa 27’ Varela 72’	(Izveštaj)	Basora 39’, 41’	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Grifits (Vels) Gledalaca: 44.000

13. jul 1950. 15:00
	Brazil	6–1	Španija	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Lif (Engleska) Gledalaca: 152.000
	Para 17’ (a. g.) Žair 21’, Čiko 29’, 55’ Ademir 57’, Zizinjo 74’	(Izveštaj)	Igoa 70’

13. jul 1950. 15:00
	Urugvaj	3–2	Švedska	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Galeati (Italija) Gledalaca: 8.000
	Giđa 39’ Migez 77’, 84’	(Izveštaj)	Palmer 4’, Sandkvist 41’

16. jul 1950. 15:00
	Švedska	3–1	Španija	Sao Paulo Pakaembu Sudija: Van der Mer (Holandija) Gledalaca: 11.000
	Sandkvist 15’ Melberg 34’ Palmer 79’	(Izveštaj)	Zara 82’

16. jul 1950. 15:00 Odlučujuća utakmica
	Urugvaj	2–1	Brazil	Rio de Žaneiro Marakana Sudija: Džordž Rider (Engleska) Gledalaca: 199.954
	Šiafino 66’ Giđa 79’	(Izveštaj)	Фријаса 47’

Nagrade

Pobednik Svetskog prvenstva 1950.
Reprezentacija Urugvaja Druga titula

Zlatna kopačka:
Brazil, Ademir

Strelci

8 golova

Ademir

5 golova

4 gola

3 gola

2 gola

1 gol

Reference

^ „Goals galore from Brazil's lesser-known legend”. fifa.com. 14. 2. 2018. Arhivirano iz originala 22. 02. 2020. g. Pristupljeno 22. 2. 2020.
^ „Planet World Cup - SP 1950.”. Pristupljeno 25. 4. 2013.
^ FIFA je ovaj gol pripisala Kosti Tomaševiću; a RSSSF i Kris Fredi Mitiću.
^ Po RSSSF gol je dat u 43 minuti.
^ Po FIFA izveštaju gol je postignut u 22 minuti.
^ Po FIFA izveštaju gol je postignut u 62 minuti.
^ Po RSSSF gol je dat u 89 minuti.
^ Po RSSSF izveštaju gol je postigao Čarls Antenen u 44 minuti.|
^ Po RSSSF gol je dat u 49 minuti.

Spoljašnje veze

Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. na FIFA.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2018)
Detalji na RSSSF
Istorija svetskih prvenstava-1950

[1] „Goals galore from Brazil's lesser-known legend”. fifa.com. 14. 2. 2018. Arhivirano iz originala 22. 02. 2020. g. Pristupljeno 22. 2. 2020.

[2] „Planet World Cup - SP 1950.”. Pristupljeno 25. 4. 2013.

[3] FIFA je ovaj gol pripisala Kosti Tomaševiću; a RSSSF i Kris Fredi Mitiću.

[4] Po RSSSF gol je dat u 43 minuti.

[5] Po FIFA izveštaju gol je postignut u 22 minuti.

[6] Po FIFA izveštaju gol je postignut u 62 minuti.

[7] Po RSSSF gol je dat u 89 minuti.

[8] Po RSSSF izveštaju gol je postigao Čarls Antenen u 44 minuti.|

[9] Po RSSSF gol je dat u 49 minuti.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

p r u Svetsko prvenstvo u fudbalu
Turniri	Urugvaj 1930. Italija 1934. Francuska 1938. Brazil 1950. Švajcarska 1954. Švedska 1958. Čile 1962. Engleska 1966. Meksiko 1970. Zapadna Nemačka 1974. Argentina 1978. Španija 1982. Meksiko 1986. Italija 1990. SAD 1994. Francuska 1998. Južna Koreja / Japan 2002. Nemačka 2006. Južna Afrika 2010. Brazil 2014. Rusija 2018. Katar 2022. Kanada / Meksiko / SAD 2026. Španija / Portugal / Maroko 2030.¹ Saudijska Arabija 2034.
Kvalifikacije	1930 1934 1938 1950 1954 1958 1962 1966 1970 1974 1978 1982 1986 1990 1994 1998 2002 2006 2010 2014 2018 2022 2026
Finala	1930 1934 1938 1950 1954 1958 1962 1966 1970 1974 1978 1982 1986 1990 1994 1998 2002 2006 2010 2014 2018 2022
Sastavi	1930 1934 1938 1950 1954 1958 1962 1966 1970 1974 1978 1982 1986 1990 1994 1998 2002 2006 2010 2014 2018 2022
Žreb	1998 2002 2006 2010 2014 2018 2022
Ostalo	Nagrade Tabela Učinci Strelci Strelci u finalu Prvaci Istorija Domaćini Maskote Kvalifikacije Rekordi Kvali rep. Trofeji
¹ Argentina, Paragvaj i Urugvaj biće domaćini inauguralnih utakmica

p r u Učesnici svetskog prvenstva u fudbalu 1950.
Osvajač titule	Urugvaj
Finalista	Brazil
3. mesto	Švedska
4. mesto	Španija
Grupna faza	Bolivija Čile Engleska Italija Meksiko Paragvaj Švajcarska Sjedinjene Države Jugoslavija

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF
Državne	Nemačka Sjedinjene Države