Pređi na sadržaj

Sedam Nojevih zapovesti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sedam Nojevih zapovesti (hebr. שבע מצוות בני נח Ševa Micvot Bnej Noa), takođe poznati i kao Noahidski zakoni je skup zapovesti koji se odnosi na Nojevu decu, tj. celo čovečanstvo. Svaki nejevrej koji poštuje i postupa po ovim zakonima, zaslužuje Svet koji dolazi (hebr. עולם הבא Olam Aba), krajnju nagradu za pravedne.

U Sedam Nojevih zapovesti spadaju:

  1. Zabrana idolopoklonstva
  2. Zabrana bogohuljenja
  3. Zabrana ubistva
  4. Zabrana krađe
  5. Zabrana određenih seksualnih odnosa
  6. Zabrana jedenja mesa odstranjenih sa živih životinja
  7. Obaveza uspostavljanja sudova pravde

Šest od sedam zapovesti Bog je zapovedio Adamu, prvom čoveku a sedmu je zapovedio Noju i to je ona koja se odnosi na zabranu jedenja mesa odstranjenih sa živih životinja.[1] Kao dodatak držanju sedam zapovesti svaki čovek (nejevrej) je obavezan da se ponaša na ispravan način (prema B-g-u, drugim ljudima i društvu u celini) koji je u skladu sa ljudskom inteligencijom i moralnim obavezama.[2]

Zabrana određenih seksualnih odnosa

[uredi | uredi izvor]

U zabranu određenih seksualnih odnosa spada:

  • odnos između muškarca i očeve sadašnje ili bivše žene a koja nije njegova majka[3]
  • odnos između muškarca i njegove majke[3][4][5]
  • odnos između muškarca i žene drugog muškarca (preljuba sa udatom ženom)[3][5]
  • odnos između muškarca i drugog muškarca[3][4][5]
  • bestijalni odnos u kome je muškarac aktivan partner a životinja (mužjak ili ženka) pasivan partner ili odnos u kome je osoba (muškarac ili žena), pasivan partner a životinja koja je sisar je aktivan partner[3][4]
  • odnos između muškarca i njegove sestre sa majčine strane (njegove rođene sestre ili polusestre sa majčine strane)[3][4][5]

Isti zakoni se odnose na nejevrejsku ženu, pa je njoj zabranjeno da ima odnose sa: svojim posinkom (čak iako je postala udovica ili je razvedena od njegovog oca)[6], sa svojim sinom[6], bilo kojim muškarcem koji nije njen muž (ako je udata)[6], životinjom[6], njenim rođenim bratom ili polubratom sa majčine strane[6].

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ rabin Vajner, Moše. The Divine Code,Third Edition,"Author's Introduction". Ask Noah International. str. 24. ISBN 978-1-7323735-0-1. 
  2. ^ rabin Vajner, Moše. The Divine Code,Third Edition,"Author's Introduction". Ask Noah International. str. 25—26. ISBN 978-1-7323735-0-1. 
  3. ^ a b v g d đ Vajner, Moše (25. februar 2011). The Divine Code. Sjedinjene Američke države: Ask Noah International. str. 472. ISBN 978-0-9814811-6-6. 
  4. ^ a b v g „Noachide Laws #5 – Sexual Morality”. outorah.org. Pristupljeno 12. 4. 2023. 
  5. ^ a b v g „The 7 Noahide Laws: Universal Morality”. Chabad.org. Pristupljeno 12. 4. 2023. 
  6. ^ a b v g d Vajner, Moše (25. februar 2011). The Divine Code. Sjedinjene Američke države: Ask Noah International. str. 474. ISBN 978-0-9814811-6-6. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седам_Нојевих_заповести&oldid=28303278”