Pređi na sadržaj

Sedma slovenačka udarna brigada

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sedma slovenačka narodnooslobodilačka udarna brigada »France Prešern«
Skupina boraca Prešernove brigade na Crnom vrhu, juni 1944.
Postojanje12. jul 1942 – 2. maj 1945.
Mesto formiranja:
Gorenjska, Slovenija
Formacijaseptembar 1943: 1. bataljon, 2. bataljon
novembar 1943: 1. bataljon, 2. bataljon, 3. bataljon, 4. bataljon, teška četa
novembar 1944: 1. bataljon, 2. bataljon, 3. bataljon, teška četa, inžinjerijski vod, komunikacioni vod
Jačina15. novembar 1943: 398 vojnika i oficira
DeoNarodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje
Komandanti
KomandantRudolf Hribernik (27. novembar 1943 - 19. jun 1944)
Politički komesarIvan Franko (12. jul - 26. oktobar 1943)

Sedma slovenačka narodnooslobodilačka udarna brigada „France Prešern” (skraćeno 7. SNOUB »France Prešern«), poznata kao Prešernova brigada, je bila brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Sloveniji.

Naredba za osnivanje brigade izdata je 14. jula 1943, dok je brigada organizovana 6. avgusta 1943. na Špiku. U septembru 1943. preimenovana je u 7. SNOUB »France Prešern«.

Bila je u sastavu 31. slovenačke divizije NOVJ.

Ratni put brigade

[uredi | uredi izvor]

1943. godina

[uredi | uredi izvor]
Zbor bataljona Prešernove brigade
Partizani Prešernove brigade se uče uporabljati avtomatski top od 20 mm

Dana 13. jula 1943. godine, po naređenju Vrhovnog štaba NOV i POJ, u Sloveniji su formirane 1. i 2. slovenačka divizija NOVJ. U sastav 1. slovenačke divizije ušle su Prva udarna brigada „Tone Tomšič” i Druga udarna brigada „Ljubo Šercer”, dok su u avgustu pridodate i Treća udarna brigada „Ivan Gradnik” te Sedma udarna brigada „France Prešern”. U 2. slovenačku diviziju uključene su Četvrta udarna brigada „Matija Gubec” i Peta udarna brigada „Ivan Cankar”, a u avgustu i Šesta udarna brigada „Slavko Šlander”.[1]

Dana 20. jula 1943. godine, u blizini zaseoka Potoka na planini Blegoš kod Škofje Loke, jake nemačke policijske snage napale su 2. i 3. bataljon brigade. U oštroj borbi, jedan bataljon je delimično razbijen, ali je uspeo da se izvuče, dok se drugi bataljon probio iz obruča i prešao na teritoriju Italije. Nakon višednevnih borbi protiv italijanskih snaga, ovaj bataljon se 24. jula vratio u Sloveniju i ponovo pridružio svojoj brigadi. Dana 2. avgusta 1943. godine, jake nemačke snage okružile su brigadu u rejonu Žirovskog vrha. Brigada se, nakon dvodnevnih oštrih borbi i uz obostrane velike gubitke, probila delom snaga na Bukov vrh, a delom prema selu Selu.[1]

Dana 10. avgusta 1943. godine, Osma slovenačka (gorenjska) brigada preimenovana je u Sedmu slovenačku udarnu brigadu i postala deo 14. divizije NOVJ.

Dana 14. avgusta 1943. godine, jedinice 14. divizije NOVJ napale su belogardistička uporišta u selima Sobočevo, Niževec, Brezovica i Ohonica kod Borovnice. U noćnim borbama, jedinice su uništile uporišta u selima Brezovici, Ohonici i Niževecu, zarobile više belogardista i zaplenile veće količine oružja i municije. Istovremeno, 1. bataljon Sedme slovenačke brigade izveo je demonstrativan napad na italijanski garnizon u Rakitni, kako bi vezali neprijateljske snage. Dana 10. septembra, između sela Dolenje Vas i Rakitnica kod Kočevja, brigada je razoružala italijansku kolonu koja je pokušala da se probije prema Ljubljani, nakon višečasovne borbe. Dana 18. septembra, Glavni štab NOV i PO za Sloveniju izdao je naredbu da se 3. slovenska brigada „Ivan Gradnik” vrati u Slovenačko primorje, a 7. slovenska brigada „France Prešern” u Gorenjsku, radi učvršćenja jedinica koje su formirane nakon kapitulacije Italije. Dana 20. septembra, u zamku Turjaku kod Velikih Lašća, brigada „France Prešern” uništila je glavnu belogardističku formaciju od 760 ljudi, nakon osmodnevnih borbi. Veći deo posade je zarobljen, uključujući i znatan broj duhovnih vođa i organizatora, dok se manji deo uspeo probiti i priključiti nemačkim jedinicama u Ljubljani. Brigada je zaplenila preko 100 mitraljeza i drugu ratnu opremu, uz gubitak oko 40 boraca.[1]

Dana 6. oktobra, po naređenju Vrhovnog štaba NOV i POJ, formirana je 31. slovenačka divizija NOVJ u Sloveniji, koja je prvobitno nazvana Triglavska divizija, ali je ubrzo preimenovana u 26. diviziju NOVJ, a 22. decembra 1943. godine ponovo u 31. diviziju NOVJ. U njen sastav ušle su 3. brigada „Ivan Gradnik”, 7. brigada „France Prešern” i 16. brigada „Janko Premrl Vojko”.[1]

Dana 20. oktobra, u blizini sela Rovta i Ostrog Vrha kod Kranja, jaka nemačka kolona iz Škofje Loke napala je 2. bataljon 7. slovenačke brigade. Nakon višesatne borbe, napad je odbijen, a brigada se povukla prema selima Gabrška Gora i Poljane kod Škofje Loke. Dana 25. oktobra 1943. godine, po naredbi Glavnog štaba NOV i PO za Sloveniju, rasformirana je Tolminska brigada, a njeno ljudstvo uključeno u sastav 7. slovenačke brigade. Dana 28. oktobra, kod sela Koritnice blizu Tolmina, minerski vod brigade srušio je železnički most dug 120 metara na reci Bači. Dana 13. novembra, u selu Železnike kod Škofje Loke, 2. bataljon brigade napao je nemačku žandarmerijsku posadu. Posle višečasovne borbe ovladao je selom, ali je zbog dolaska nemačkih pojačanja iz Škofje Loke bio primoran da se povuče. Dana 18. novembra, u sklopu operacije Traufe, nemačke jedinice u rejonu sela Robidnica, Leskovica i Crni Vrh kod Bohinjske Bistrice napale su 16. i 7. slovenačku udarnu brigadu. Nakon višečasovne borbe, nemačke snage su odbijene sa znatnim gubicima. Dana 19. novembra, na planini Ratitovec, Gradnikova brigada i Prešernova brigada odbacile su jake nemačke snage u polazne garnizone Železnike i Bohinjsku Bistricu, nanevši im gubitke. Dana 15. decembra, u selu Goreljek na planini Pokljuka, nemačke snage opkolile su 3. bataljon brigade. Posle višesatne borbe, bataljon je uspeo da se probije, ali je pretrpeo značajne gubitke od 46 mrtvih, 10 ranjenih i zarobljenih, i izgubio značajnu količinu naoružanja. Dana 15. decembra, u selu Stražišče kod Kranja, 1. i 2. bataljon brigade, zajedno sa delovima Gorenjskog NOP odreda, napali su tekstilnu fabriku "Heler" koja je proizvodila uniforme za nemačku vojsku. Uspeli su da zaplene značajnu količinu materijala i oružja, ali su se povukli zbog dolaska nemačkih pojačanja.[1]

1944. godina

[uredi | uredi izvor]
Pripadnici Prešernove brigade.
Deo Prešernove brigade u Primorskoj.

Početkom 1944. godine, Prešernova brigada bila je angažovana u borbama protiv nemačkih jedinica tokom njihove zimske ofanzive u Sloveniji. Brigada je učestvovala u više borbi i diverzantskih akcija, održavajući pritisak na okupatorske snage. Dana 15. aprila, brigada je izvela napad na nemačku vojnu kolonu u blizini Vrhnike. Nakon višečasovne borbe, brigada je nanela znatne gubitke neprijatelju i zaplenila oružje i municiju.

U maju 1944. godine, formirane su dodatne NOV divizije u Sloveniji. Prešernova brigada postala je deo novoformirane 30. divizije NOVJ.

Dana 30. jula 1944. godine, kod sela Crngrob blizu Škofje Loke, brigada sukobila se sa nemačkim trupama. Posle oštrih borbi, brigada se povukla prema Gorenjskoj.

1945. godina

[uredi | uredi izvor]

Početkom 1945. godine, brigada učestvovala je u završnim operacijama za oslobođenje Slovenije. Brigada je učestvovala u borbama u rejonu Ljubljane i bila deo snaga koje su oslobodile glavni grad Slovenije 9. maja 1945. godine.[1]

Nakon završetka Drugog svetskog rata i oslobođenja Slovenije, Prešernova brigada je rasformirana, a njeno ljudstvo je demobilisano ili raspoređeno u druge jedinice Jugoslovenske armije.[1]

Organizacija i struktura

[uredi | uredi izvor]
septembar 1943.
novembar 1943.
novembar 1944.
  • komanda
  • 1. bataljon
  • 2. bataljon
  • 3. bataljon
  • teška četa (protivtenkovski top, teški minobacač, 4 teška mitraljeza)
  • inžinjerijski vod
  • komunikacioni vod

Naoružanje

[uredi | uredi izvor]
15. novembar 1943.

Pripadnici brigade

[uredi | uredi izvor]

Zapovedništvo

[uredi | uredi izvor]
Rudolf Hribernik i Oton Vrhunec
Štab 2. bataljona Prešernove brigade 1944.
Komandant
Politički komesar
Zamenik komandanta
  • Silvo Klavčič-Silvan (12. jul - 14. jul 1943)
  • Milan Našič (avgust - 15. avgust 1943)
  • Franc Vrhovšek (6. oktobar - 26. oktobar 1943)
  • Albin Drolc (26. oktobar - 28. decembar 1943)
  • Franc Jernejc (14. januar - 31. januar 1944)
  • Janko Prezelj-Stane (februar - 16. mart 1944)
  • Franc Jernejc-Milče (22. mart - april 1944)
  • Karel Leskovec (april - 23. jul 1944)
  • Rado Jakin (23. jul - decembar 1944)
Zamenik političkog komesara
Načelnik štaba
  • Rudolf Hribernik-Svarun (26. oktobar - 27. novembar 1943)
  • Franc Jereb-Slavko (27. novembar 1943 - 9. mart 1944)
  • Janko Prezelj-Stane (10. mart - 23. jul 1944)
  • Franc Jernejc-Milče (19. jun - 23. april 1944)
  • Karel Nardin (23. juli 1944 - kraj rata)

Borci

[uredi | uredi izvor]
  • septembar 1943 - manje od 200
  • novembar 1943 - 110
  • 15. novembar 1943 - 398

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e Hronologija narodnooslobodilačkog rata 1941-1945

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седма_словеначка_ударна_бригада&oldid=28512112”