Seizmička zona senke

Seizmička zona senke (iz USGS)

Seizmička zona senke je područje Zemljine površine, gde ne može da se otkrije seizmograf zemljotresa nakon što njegovi seizmički talasi prođu kroz Zemlju. Kada se zemljotres dogodi, seizmički talasi kreću sferno iz hipocentra zemljotresa. Primarni seizmički talasi kreću od tečnog spoljašnjeg jezgra i ne mogu biti otkriveni između 104° i 140° (otprilike između 11570km i 15570km ili 7190km i 9670km) od epicentra. Sekundarni seizmički talasi ne mogu da prođu kroz tečnost spoljašnjeg jezgra, a ne mogu biti otkriveni pre 104° (oko 11570km i 7190km) od epicentra.

Razlog za ovo je da brzina P-talasa i S-talasa regulisanjem oba različita svojstva u materijalu kojem putuju i kroz različite matematičke odnose koji se dele u svakom slučaju. Tri osobine su : nekompresivnost ($k$), gustina ($p$)] i krutost ($u$). Brzina P-talasa je jednaka ${\sqrt {(k+{\tfrac {4}{3}}u)/p}}$, pri čemu je brzina S-talasa jednaka ${\sqrt {(u/p)}}$, i stoga je brzina S-talasa potpuno zavisna od krutosti materijala kroz koji ono putuje. Tečnost, međutim ima nultu krutost, pa se stalno stvaraju S-brzine talasa i kao takvi S-talasi izgube svu brzinu kada putuju kroz tečnost. P-talasi međutim samo delimično zavise od krutosti i kao takvi održavaju neku brzinu (u jako maloj meri im se smanjuje brzina) kada putuju kroz tečnost. Analize za seizmologiju raznih zabeleženih zemljotresa i njihovu zonu senke, do tog zaključka došao je Geolog Ričard Oldham 1906. god. da tečnost pripada spoljašnjem jezgru zemlje.

Vidi još

• Seizmički talas