Pređi na sadržaj

Sekmet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sekmet

U egipatskom mitologiji, Sekmet (/sɛkˌmɛt/[1] ili Sekmis, kao i Sakmet, Seket, Saket ili Skeme, između ostalih izgovora), je boginja ratnica kao i boginja izlečenja. Prikazana je kao lavica. Smatrali su je zaštitnicom faraona i vodila ih je u ratovanju. Nakon njihove smrti, Sekmet je nastavila da ih štiti, noseći ih u zagrobni život.

Sekmet je solarno božanstvo, koje se ponekad naziva ćerka Ra i često je povezana sa boginjama Hator i Bast. Nosi Ureus, koji je povezuje sa Vadjetom i kraljevstvom, i solarni disk.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]

Sekmetino ime potiče od drevne egipatske reči shm, što znači „moć“. Ime (staro egipatski, /'sɛχmit/) se tako prevodi kao „onaj (koji je) moćan“.[2] Dobila je i nazive kao što su „(Jedan) pred kojom zlo drhti“, „Gospodarica straha“, „Dama krvoprolića“ i „Ona koja napada“.

Uloge

[uredi | uredi izvor]

Sekmet se smatrala kćerkom boga sunca Ra, i bila je među važnijim boginjama koje su delovale kao osvetoljubiva manifestacija Raove moći, Oko Ra. Govorilo se da Sekmet udiše vatru, a vreli vetrovi pustinje upoređivani su sa njenim dahom. Takođe se verovalo da izaziva pošasti, koje su nazivali njenim slugama ili glasnicima, mada se takođe verovalo da odbija bolest.[3]

U mitu o kraju Raove vladavine na zemlji, Ra šalje boginju Hator, u liku Sekmet, da uništi smrtnike koji su se urotili protiv njega. U mitu, Sekmetina pohlepa za krvlju nije ugušena na kraju bitke i dovela je do toga da je uništila gotovo celo čovečanstvo. Da bi je zaustavio, Ra je izlio pivo obojeno crvenim okerom ili hematitom tako da je to podsećalo na krv. Pogrešivši, toliko se napila da je odustala od uništenja i mirno se vratila do Ra.[4] Isti mit je opisan i u prognoznim tekstovima Kalendara srećnih i nesrećnih dana papirusa u Kairu 86637.[5]

U drugim verzijama ove priče, Sekmet se naljutila na prevaru i napustila Egipat, umanjujući snagu sunca. Ovo je ugrozilo moć i bezbednost sveta - tako ju je bog Tot nagovorio da se vrati i vrati suncu svoj puni sjaj.[6]

Sekmet se smatrala suprugom boga Ptaha i majkom njegovog sina Nefertema. Takođe je rečeno da je majka boga lavova, Maahese.[7]

Ikonografija

[uredi | uredi izvor]

Sekmet je zamišljena kao žestoka lavica, a u umetnosti je bila prikazana kao takva ili kao žena sa glavom lavice, koja je bila odevena u crvenu boju krvi. Ponekad haljina koju nosi ima uzorak rozete na svakoj dojci, drevni motiv lavova, koji se može pratiti posmatranjem dlaka na lavovima. Povremeno je Sekmet bila predstavljena i na svojim statuama i gravurama sa minimalnom odećom ili gola.

Kraljevska posmrtna postolja kreirana su da predstavljaju Sekmet, simbolizujući njenu ulogu zaštitnice, čak i u smrti. Prikazani su na svim slikama obreda balsamovanja, prikazujući njenu glavu, karakteristični čupavi rep i stopala. U grobnice su na njih postavljani kovčezi.

Procenjuje se da je više od sedam stotina statua Sekmet nekada stajalo samo u jednom pogrebnom hramu, Amenhotepu III, na zapadnoj obali Nila.

  • Sekmet iz hrama Mut u Luksoru, granit, 1403–1365. p. n. e., u Nacionalnom muzeju, Kopenhagen
    Sekmet iz hrama Mut u Luksoru, granit, 1403–1365. p. n. e., u Nacionalnom muzeju, Kopenhagen
  • Slika ritualne Menat ogrlice, prikazuje ritual koji se izvodi pred statuom Sekmet na tronu, ona je okružena boginjama Vadjet kao kobre i boginje Nekbet kao belog supa, simbola Donjeg i Gornjeg Egipta koje su uvek bile su prikazane na egipatskoj kruni i nazivane su dve dame, oko 870. p. n. e. ( Berlin, Muzej Altes, kataloški broj 23733)
    Slika ritualne Menat ogrlice, prikazuje ritual koji se izvodi pred statuom Sekmet na tronu, ona je okružena boginjama Vadjet kao kobre i boginje Nekbet kao belog supa, simbola Donjeg i Gornjeg Egipta koje su uvek bile su prikazane na egipatskoj kruni i nazivane su dve dame, oko 870. p. n. e. ( Berlin, Muzej Altes, kataloški broj 23733)
  • Gornji deo trupa i glava boginje Sekmet, umetnička galerija i muzej Kelvingrov, Glazgov.
    Gornji deo trupa i glava boginje Sekmet, umetnička galerija i muzej Kelvingrov, Glazgov.
  • Sekmet prikazana sa svojim sunčanim diskom i krunom kobre sa reljefa u hramu u Kom Ombu.
    Sekmet prikazana sa svojim sunčanim diskom i krunom kobre sa reljefa u hramu u Kom Ombu.
  • Pozlaćeni nosač iz grobnice Tutankamona sa prikazima Sekmet, muzej u Kairu
    Pozlaćeni nosač iz grobnice Tutankamona sa prikazima Sekmet, muzej u Kairu
  • Statua Sekmet od crnog granita iskopana u Tebi (kasna 18. dinastija), Egipatski muzej
    Statua Sekmet od crnog granita iskopana u Tebi (kasna 18. dinastija), Egipatski muzej

Obožavanje

[uredi | uredi izvor]
Ovaj zlatni kultni predmet naziva se egida. Posvećen je Sekmet, ističući njene solarne atribute. Muzej umetnosti Valters, Baltimor.

Tokom godišnjeg festivala koji se održavao početkom godine, festivala intoksikacije, Egipćani su plesali i puštali muziku da bi umirili divljinu boginje i ritualno pili velike količine vina kako bi imitirali ekstremno pijanstvo koje je zaustavilo gnev boginje - kada je skoro uništila čovečanstvo. Ovo se može odnositi na sprečavanje prekomernih poplava takođe početkom svake godine, kada je Nil krvavo crven od mulja iz uzvodnog toka.

2006. Betsi Brajan, arheolog sa Univerziteta Džons Hopkins, koja je iskopavala u hramu Mut u Luksoru (Teba), predstavila je svoja otkrića o festivalu koja su uključivala ilustracije sveštenica.[8] Učešće na festivalu je bilo veliko, uključujući sveštenice i stanovništvo. Postoje istorijski podaci o desetinama hiljada prisutnih na festivalu.

Tokom grčke dominacije u Egiptu, zabeležen je hram za Maahese, koji je bio pomoćni objekat velikom hramu Sekmet u Taremu u regionu Delta, gradu koji su Grci zvali Leontopolis.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Sekhmet”. Dictionary.com. Random House. 2012. 
  2. ^ Strudwick, Helen (2006). The Encyclopedia of Ancient Egypt. New York: Sterling Publishing Co., Inc. str. 135. ISBN 978-1-4351-4654-9. 
  3. ^ Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. p. 181.
  4. ^ Lichtheim, Miriam (2006) [1976]. Ancient Egyptian Literature, Volume Two: The New Kingdom. University of California Press. pp. 197–199.
  5. ^ Jetsu, L.; Porceddu, S. (2015). „Shifting Milestones of Natural Sciences: The Ancient Egyptian Discovery of Algol's Period Confirmed”. PLOS ONE. 10 (12): e.0144140 (23pp). PMC 4683080 Slobodan pristup. PMID 26679699. doi:10.1371/journal.pone.0144140. 
  6. ^ Strudwick, Helen (2006). The Encyclopedia of Ancient Egypt. New York: Sterling Publishing Co., Inc. str. 135. ISBN 978-1-4351-4654-9. 
  7. ^ Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. pp. 178, 181.
  8. ^ "Sex and booze figured in Egyptian rites", archaeologists find evidence for ancient version of ‘Girls Gone Wild’. From NBC News, October 30, 2006

 

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Germond, Philippe (1981). Sekhmet et la protection du monde (na jeziku: francuski). Editions de Belles-Lettres. 
  • Hoenes, Sigrid-Eike (1978). Untersuchungen zu Wesen und Kult der Göttin Sachmet (na jeziku: nemački). R. Habelt Verlag. 
  • von Känel, Frédérique (1984). Les prêtres-ouâb de Sekhmet et les conjurateurs de Serket (na jeziku: francuski). Presses Universitaires de France. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Секмет&oldid=27003987”