Seleška bitka

Seleška bitka
Deo istorije Srbije, istorije Vojvodine istorije Mađarske, istorije Rumunije
Vreme 1. maj 1527. Mesto nedaleko od Seleša, Ugarska (danas Rumunija) Ishod Srpska pobeda
Sukobljene strane
Srpsko carstvo Jovana Nenada	Kraljevina Ugarska
Komandanti i vođe
Jovan Nenad	Petar Perinji
Jačina
15.000 (pešaka i konjanika)	10.000 konjanika 2.000 pešaka nekoliko stotina velmoža i kmetova
Žrtve i gubici
vrlo mali	3.000

Seleška bitka (mađ. Szőlősi csata) je bitka koja se odrigrala između Srba i Mađara 1. maja 1527. kod Seleša (Seleuș, Tiszaszőlős). Srpsku vojsku je predvodio samozvani srpski car Jovan Nenad, a Mađare erdeljski vojvoda Petar Perinji (Perényi Péter).

Događaji uoči bitke

Uz blagoslov ugarskih kraljeva, na područje južne Panonske nizije pod upravom Ugarske se naselio znatan broj Srba sa Balkana tokom XV i XVI veka. Oni su bili veoma dobri ratnici i uspešni u borbi protiv Turaka.

Nakon poraza ugarske vojske u Mohačkoj bici 1526. godine i početka građanskog rata između pretendenata na ugarski presto (Habzburgovca Ferdinanda i Jovana Zaponje), vođa srpskih ratnika, Jovan Nenad, proteruje Turke iz Bačke, proglašava se za srpskog cara i na području južne Panonske nizije stvara jednu kratkotrajnu državu sa centrom u Subotici.

U prvi mah car Jovan Nenad je pristao uz Zapolju, ali ugarski plemići, čija je bivša imanja po Bačkoj Nenad prisvojio, udaljiše Zapolju od njega, te je on početkom 1527. godine primio Ferdinandovog poslanika i priklonio se Habzburgovcima.

Jovan Nenad je počeo da okuplja vojsku koja mu je bivala svakim danom sve veća i početkom 1527. godine brojala je oko 15.000 ljudi. Kada su njegovi protivnici zauzeli Suboticu, car Jovan Nenad je preneo svoju prestonicu u grad Segedin.

Ferdinand se nalazio u prvoj polovini 1527. van Ugarske, pripremajući se za borbu protiv Zapolje, koji je u to vreme slao jednu vojsku za drugom protiv Cara Jovana Nenada, da ga uništi pre Ferdinandova dolaska u Ugarsku. Prvu Zapoljinu vojsku, pod vođstvom Vladislava Čakija, porazio je Car Jovan početkom aprila, a u pokolju pogine i sam Čaki.

Naoružanje vojski

Car Jovan Nenad je od Ferdinanda Habzburškog na poklone dobijao oklope, šlemove, zastave, bunjeve i trube.Zapoljina vojska bila je naoružana mađarskim naoružanjem.

Bitka

Zapolja je za ovu bitku postavio Petra Perinjija kao glavnokomandujućeg vojvodu ugarske vojske. Ugarske snage su se okupile kod mesta Lipova u blizini Arada (današnja Rumunija). Perinjijeva vojska se sastojala uglavnom od Mađara i Sasa iz Erdelja i imala je 2.000 pešaka i 10.000 konjanika. Nenadova vojska se sastojala od nekih 15.000 vojnika.

Početak bitke je obeležio napad Nenadovih snaga na ugarsku pešadiju, koja je razbijena i veoma mali broj ih je preživeo. Usledilo je potpuno rasulo u ugarskoj vojsci, koja je bila primorana da se povuče. Poginulo je oko 3.000 ugarskih vojnika, dok je broj poginulih sa srpske strane bio veoma mali.

Svedočanstvo Đurđa Sremca

Đurađ Sremac, savremenik tih događaja ovako je opisao bitku:„(Pred bitku)Govorilo se da Petar Perenji ima obilo mnoštvo naroda, do dvanaest hiljada.Kada je prebacio svoju bojnu četu preko Moriša, i utaborio svoju vojsku kod gradića Seleša, bili su sa gospodinom Petrom Perenjijem plemići i neplemići ugarski. I Tračani(Srbi)su saznali da on hoće da se pobije sa njima.’’Po Sremcu Jovan Nenda tad šalje glasnika kod Perenjija da upita vojvodu zašto se bori sa njim, kad kao hrišćani treba da se zajedno bore protiv Turaka.,,Perenji se tada naduo od gordosti, misleći da su se Tračani pobojali, pa je po glasniku poslao odgovor Crnom Čoveku da se spremi za bitku. Glasnik predade odgovor svome gospodaru i starom vojvodi Radiču(Radoslav Čelnik)koji je bio ratni vojskovođa i odmah udarajući u bubnjeve i trubeći u trube i spremajući narod za napad stali su pred vojvodu Petra Perenjija. Tad Perenji nije umeo da uredi svoj bojni red tako brzo kao Tračani već je njegova vojska bila nesređena. Tračani su videli da Ugari nisu spremni za bitku. Tamo gde je bilo dve hiljade ugarskih pešaka navalili su svom snagom i načinili pokolj i veliko ubijanje, tako da od dve hiljade ugarskih pešaka nije ostalo ni pedeset ljudi.Posle toga su navalili na vojvodine konjanike i mnoge obore, te izgiboše i ugarske velmožde.”

Posledice

Posle ove pobede Jovan Nenad je svojoj državi priključio i deo Transilvanije sa gradom Aradom. Nakon kratkog sukoba sa lokalnim Rumunima, ovi su pristali da se pridruže novoj srpskoj državi, s obzirom da su bili iste, pravoslavne, veroispovesti.

Galerija

• 
  Car Jovan Nenad
• 
  Statua Jovana Nenada na spomeniku u Subotici rađena prema istorijskim izvorima, prikazuje Jovana Nenada u vojnoj nošnji
• 
  Petar Perenji
• 
  Grb Jovana Zapolje kome je služio Petar Perenji kakav se nosio na Mađarskim zastavama u vreme bitke na Selešu
• 
  Mađarski husar iz doba bitke
• 
  Oružije i štit Mađarske vojske
• 
  Mađarski štit

Literatura

• Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703). Novi Sad: Matica srpska. 
• Dželetović, Veselin (2007). Poslednji srpski car - Jovan Nenad. Beograd: Poeta. ISBN 978-86-86863-00-3. 
• Šuletić, Nebojša (2008). „Jovan Nenad”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 451. 
• Šuletić, Nebojša (2009). „Jovan Nenad”. Srpski biografski rečnik. 4. Novi Sad: Matica srpska. str. 436—437.