Семибанкиршчина
Semibankirščina (rus. семибанкирщина), ili vladavina sedam bankara, je predstavljala grupu sedam ruskih oligarha koja je imala važnu ulogu u političkom i privrednom životu Rusije u periodu od 1996. do 2000. godine. Bez obzira na unutrašnje sukobe, grupa je radila zajedno na reizboru predsednika Borisa Jeljcina na izborima 1996. godine, a zatim, iza scene, uspešno manipulisala njime i njegovim političkim okruženjem.
Sedam poslovnih ljudi je identifikovao oligarh Boris Berezovski u intervjuu koji je dao u oktobru 1996. godine, a pojam „semibankirščina” su zatim skovali novinari u novembru 1996. godine kao podsećanje na Sedam bojara (rus. семибоярщина) koji su zbacili cara Vasilija IV Šujskog 1610. godine.
Sedam bankara
[uredi | uredi izvor]Osobe navedene kao sedam bankara su uzete iz izvornog intervjua Borisa Berezovskog u Fajnenšel tajmsu.[1] Među njima su:
- Boris Berezovski – Ujedinjena banka, Sibnjeft, ORT
- Mihail Hodorkovski – Menatep, JUKOS
- Mihail Fridman – Alfa Grupa
- Petar Aven – Alfa Grupa
- Vladimir Gusinski – Most grupa, NTV
- Vladimir Potanjin – Oneksim banka
- Aleksandar Smolenski – Mitropolit banka
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Daniel Treisman (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. New York: Free Press. ISBN 978-1-4165-6071-5.
