Pređi na sadržaj

Semikopulativni glagol

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Semikopulativni glagol ili nepravi kopulativni glagol jeste glagol nepotpune ili nedovoljno određene semantike, koji se ne može samostalno upotrebljavati u predikatskoj funkciji, već zahteva dopunu. Ta dopuna je neka imenska jedinica, čiji se sadržaj, pomoću semikopulativnog glagola, pripisuje subjekatskom ili objekatskom pojmu, a koja ima konstituentsku funkciju dopunskog predikativa.[1]

Semikopulativni i kopulativni glagoli

[uredi | uredi izvor]
(1a) Ovaj dečko je vredan.
(1b) Ovaj dečko je Marko.
(2a) Ovaj dečko se čini vredan.
(2b) Pera je ovog dečka smatrao Markom.

Ono što semikopulativne glagole (2) čini sličnim kopulativnim (1) jeste to što se njima predikativni sadržaj (kvalifikacija [2a] ili identifikacija [2b]) posredno pripisuje subjektu, te konkretizuju to pripisivanje na vremensko-modalnom planu i na planu potvrdnosti / odričnosti. Ono što ih razlikuje od kopulativnih glagola jeste njihova semantika. Semikopulativni glagol ima svoje određeno značenje, kojim se precizira tip pripisivanja i koje se dopunjuje imeničkim ili pridevskim izrazom (npr. smatrati znači „pripisivati datom pojmu svojstva koja mu ne moraju pripadati“). Zatim, oni, za razliku od kopulativnih, koji su neprelazni (1), mogu biti i prelazni, kada se predikativni sadržaj pripisuje objekatskom pojmu (2b).

U engleskom jeziku termin kopulativni glagol (copular ili copulative verb) rezervisan je kako za glagol biti, tako i za druge glagole sa sličnom funkcijom (npr. osećati se, izgledati)[2].

Leksičko-semantičke grupe semikopulativnih glagola

[uredi | uredi izvor]

Semikopulativni glagoli imaju svoja određena značenja, za razliku od kopulativnih, a ona se mogu klasifikovati na više načina. Govoreći o predikativnom instrumentalu, M. Ivić[3] navodi sledeće grupe glagola u kojima se on javlja, a koje znače:

a. dovesti nekoga / nešto u izvesno novo stanje (učiniti, stvoriti);
b. dati kome nov položaj (postaviti);
v. pridavati datom pojmu svojstva koja mu ne moraju pripadati (smatrati);
g. uzeti na sebe prividan lik (pretvoriti se, napraviti se);
d. dati kome izvesno ime (nazivati, zvati);
đ. steći nova svojstva (postati).

Razmatrajući dopune prelaznim i povratnim semikopulativnim glagolima, A. Ilić[1] izdvaja leksičko-semantičke grupe semikopulativnih glagola, i pritom ih iscrpno ilustruje primerima. U Tabeli 1 dat je njen predlog leksičko-semantičke klasifikacije prelaznih i povratnih semikopulativnih glagola.

Tabela 1

Glagoli oslovljavanja i imenovanja („dati ime, naziv; osloviti kakvim imenom, nazivom“) zvati (se), nazvati (se), prozvati (se), krstiti, nasloviti, (na)denuti
Krste ga velikim svesvetskim pesnikom.

Knjigu je naslovio „Avanture nevaljale devojčice“.

Kreativni glagoli („dovesti u novo stanje“) učiniti, načiniti, praviti, napraviti
I tebe tako pametnog načini magarcem.

To ga je učinilo moćnijim.

Glagoli modifikacije subjekta izdati se, izdavati se, napraviti se, načiniti se, predstaviti se
On se izdavao za potomka vladara Brankovića.

On se devojkama predstavljao kao doktor medicine.

Glagoli modifikacije statusa objekta izabrati, proglasiti, postaviti, krunisati, unaprediti
Stefana je krunisao za cara srpski patrijarh Joanikije.

Nije ga unapredio za narednika.

Glagoli misaonih procesa („pripisivati datom pojmu svojstva koja mu ne moraju pripadati“) smatrati, držati, gledati
U pripoveci Jakšića uvek gledamo kao lirskog pesnika.

Ljudi drže samo njega za junaka.

Glagoli intelektualne procene i izricanja stava oceniti, označiti, okarakterisati, naći
Osamnaesti vek je obeležen kao vek prosvećenosti.

Lekar je našao bolest opasnom.

Glagoli osećanja osećati se
Nisam se više osećao nadmoćan.
Glagoli percepcije („imati utisak“) učiniti se, činiti se, doimati se, dojmiti se
Uvek se prošlost čini kao neki sjajni raj.

Članak mi se dojmio vrlo zanimljivim.

Glagoli mogu biti semikopulativni u svom primarnom značenju (npr. imenovati: 1.a. zvati, naz(i)vati, osloviti, oslovljavati nazivom, imenom), ali takođe to mogu biti tek u svom sekundarnom značenju (npr. naći: 12.b. oceniti, proceniti), dok su u primarnom punoznačni. Zbog ovoga je veoma teško stvoriti potpun spisak semikopulativnih glagola.

Sintaksičke grupe semikopulativnih glagola

[uredi | uredi izvor]

U našoj literaturi uobičajena je i klasifikacija semikopulativnih glagola prema obliku predikativa (tzv. sintaksičke klase semikopulativnih glagola [v. Tabela 2]), zasnovana na već pomenutim leksičko-semantičkim grupama glagola.[1]

Tabela 2

Sintaksičke klase semikopulativnih [SK] glagola
Leksičko-semantičke grupe SK glagola Oblik dopunskog predikativa [DP]
Kreativni glagoli + DP u instrumentalu:

I tebe tako pametnog načini magarcem / *magarac.

Glagoli oslovljavanja i imenovanja

Kreativni povratni glagoli

Glagoli osećanja

Glagoli percepcije

+ DP u nominativu / instrumentalu:

Krste ga velikim svesvetskim pesnikom / veliki svesvetski pesnik. Napravio se budala / budalom. Osećao se ponosan / ponosnim. Učinio mi se neobičan / neobičnim.

Glagoli modifikacije statusa objekta

Glagoli misaonih procesa

Glagoli intelektualne procene i izricanja stava

+ DP u konstrukciji za + akuzativ / instrumentalu:

Proglasili smo ga za cara / carem. Smatramo ga za cara / carem.

Pri ovakvoj klasifikaciji semikopulativnih glagola izostavlja se oblik predikativa kao + nominativ / akuzativ. Ovaj oblik je posebno karakterističan za glagole intelektualne procene i izricanja stava (3,4), kao i za glagole percepcije (5, 6).

(3) Ocenili su ga kao najboljeg od najboljih.
(4) Osamnaesti vek je obeležen kao vek prosvećenosti.
(5) Delovao im je kao Spajdermen.
(6) Soba mu je izgledala kao vrhunac raskoši.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Ilić, Aleksandra (2001). Dopune prelaznim i povratnim semikopulativnim glagolima u srpskom i hrvatskom književnom jeziku (magistarski rad u rukopisu)|format= zahteva |url= (pomoć). Beograd: Filološki fakultet. 
  2. ^ Crystal, David. A Dictionary of Linguistics and Phonetics (6th izd.). 
  3. ^ Milka Ivić (2005). Značenja srpskohrvatskog instrumentala i njihov razvoj(sintaksičko-semantička studija). Beograd: SANU – Institut za srpski jezik.