Pređi na sadržaj

Сензација (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Senzacija
Filmski poster
Izvorni naslovAce in the Hole
RežijaBili Vajlder
ScenarioVolter Njuman
Leser Samjuels
Bili Vajlder
ProducentBili Vajlder
Glavne ulogeKirk Daglas
MuzikaHugo Fridhofer
Direktor
fotografije		Čarls Lang
MontažaArtur P. Šmit
StudioParamount Pictures
Godina1951.
Trajanje111 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,8 miliona dolara
Zarada1,3 miliona dolara (iznajmljivanja)[1]
IMDb veza

Senzacija (engl. Ace in the Hole), takođe poznat i kao As u rukavu, američki je film noar iz 1951. godine, režisera Bilija Vajldera.[2] Glavnu ulogu tumači Kirk Daglas kao cinični, osramoćeni reporter koji se ni pred čim ne zaustavlja u pokušaju da povrati posao u velikim novinama. Sporedne uloge tumače Džen Sterling, Robert Artur i Porter Hol.[3]

Ovo je bio prvi film koji je Vajlder istovremeno režirao, producirao i napisao; njegov prvi film nakon raskida sa dugogodišnjim scenarističkim partnerom Čarlsom Breketom, sa kojim je, između ostalih, sarađivao na filmovima Izgubljeni vikend i Bulevar sumraka; i njegov prvi film koji je doživeo kritički i komercijalni neuspeh.[4]

Priča je zajedljivo ispitivanje lošeg odnosa između štampe, vesti koje izveštava i načina na koji ih izveštava. Film takođe pokazuje kako se lakovernom javnošću može manipulisati štampom. Bez konsultacije sa Vajlderom, izvršni direktor studija, J. Frenk Friman, promenio je naslov filma u Veliki karneval neposredno pre njegovog objavljivanja.[5] Rani televizijski programi su zadržali taj naslov, ali kada ga je emitovao Turner Classic Movies – i kada ga je na DVD-u izdao The Criterion Collection u julu 2007. godine – vraćen mu je originalni naziv.

Godine 2017, Kongresna biblioteka je odabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država kao „kulturološki, istorijski ili estetski značajan”.[6]

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Čak Tejtum je veoma ambiciozan, odnedavno trezan, novinar čija je karijera u Njujorku došla na loš glas i propala. Došao je na zapad u Novi Meksiko u pokvarenom automobilu, bez novca i opcija. Tejtum posećuje kancelariju lokalnih novina Albuquerque Sun-Bulletin i pita izdavača, Buta, da li bi želeo da zarađuje 200 dolara nedeljno. On mu daje posao, ali, i dalje je skeptičan prema svom novom zaposlenom.

Godinu dana Tejtum ostaje trezan i radi tamo mirno i nesrećno. Jednog dana on i novinski mladi fotograf, Herbi Kuk, dobijaju zadatak da napišu članak o lovu na zvečarke u malom gradu. Zaustavljajući se da sipaju benzin, saznaju za Lea Minosu, lokalnog čoveka koji je ostao zarobljen u urušavanju pećinskog naselja dok je skupljao drevne indijanske artefakte. Tejtum i Kuk ulaze za čovekom i otkrivaju da mogu da se približe dovoljno da razgovaraju sa njim i donose mu hranu i piće. Kuk ga fotografiše dok Tejtum pokušava da ga oraspoloži.

Tejtum je osetio zlatnu priliku da manipuliše spasilačkim naporima radi publiciteta. Nakon što je podneo prvi izveštaj o nesreći, on ubeđuje beskrupuloznog lokalnog šerifa Krecera da mu da ekskluzivni pristup Leu u zamenu za reportažu koja će garantovati Krecerov ponovni izbor na mesto šerifa. Kada građevinski izvođač, Smolet, kaže da će biti potrebno 12–16 sati da se postojeći prolazi učvrste i Leo bezbedno izvuče, Tejtum i Krecer ga ubede da umesto toga buši odozgo, što će trajati nedelju dana, zadržavajući Tejtuma na naslovnim stranama novina širom zemlje.

Lorejn Minosa, Leova supruga, željna je da napusti Lea i njihov posrnuli posao, prodavnicu i restoran usred pustinje, ali kako turisti počinju da hrle na mesto spasavanja, ona doživljava neočekivani finansijski dobitak i podržava Tejtumovu šemu. Kuk takođe počinje da gubi svoj idealizam dok zamišlja sebe da prodaje slike za časopise Look ili Life. Tejtum i Kuk napuštaju Sun-Bulletin i Tejtum nagovara urednika iz Njujorka da ga angažuje da izveštava isključivo sa lica mesta za 1.000 dolara dnevno — i, što je još važnije, vrati ga na njegov stari posao.

Kako dani prolaze, mesto za spasavanje postaje celodnevni karneval sa vožnjama, zabavom, igrama i pesmama o Leu. Tejtum ponovo počinje da pije. On počinje da provodi vreme sa Lorejn i ljudi ga junački pozdravljaju svaki put kada se vrati iz posete Leu. Međutim, pet dana kasnije, Leo dobija upalu pluća i lekar mu daje 12 sati da živi bez bolničkog lečenja.

Sa grižom savesti, Tejtum šalje vesti da će Leo biti spašen u roku od 12 sati. Međutim, kada kaže Smoletu da prestane sa bušenjem i učvrsti zidove, saznaje da je vibracija od bušenja to učinila nemogućim. Tejtum se sada bori verbalno i fizički sa Lorejn, a ona ga u samoodbrani ubode makazama. Tejtum nalazi lokalnog sveštenika i vodi ga kod Lea da izvrši poslednje obrede. Leo kasnije umire.

Tejtum naređuje ekipi da prestane sa bušenjem, a zatim objavljuje publici da je Leo umro, govoreći im da se spakuju i odu. Drugi novinari objavljuju Leovu smrt. Kako se karneval razilazi, javnost se skuplja i masovno odlazi, među njima i Lorejn.

Tokom svega ovoga, Tejtum je zanemario da pošalje vest svom njujorškom uredniku. Tejtum je otpušten, a ostali novinari likuju zbog njegovog pada. Pijan i polako umirući od ubodne rane, Tejtum zove urednika i pokušava da prizna da je ubio Lea odlaganjem spasavanja, ali urednik mu spušta slušalicu.

Tejtum tera Kuka da se vozi nazad u Albukerki. Tejtum dramatično ulazi u kancelarije Sun-Bulletin-a, pozivajući Buta. Govori mu da može da zaradi 1.000 dolara dnevno, nakon čega mrtav pada na pod.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Kirk Daglas Čak Tejtum
Džen Sterling Lorejn Minosa
Robert Artur Herbi Kuk
Porter Hol Džejkob But
Frenk Kadi gospodin Federber
Ričard Benedikt Leo Minosa
Rej Til šerif Krecer
Luis Martin Makardl
Frenk Žake Sem Smolet
Hari Harvi Stariji dr Hilton
Džon Berkes Papa Minosa
Franses Domingez Mama Minosa

Produkcija

[uredi | uredi izvor]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Radnja filma ima sličnosti sa dva događaja iz stvarnog života koja su se završila tragedijom. Prvi je uključivao V. Flojda Kolinsa, koji je 1925. bio zarobljen u Mamutskoj pećini u Kentakiju, nakon odrona zemljišta. Novine iz Luivila, Courier-Journal, nasrnule su na priču tako što su na lice mesta poslale reportera Vilijama Berka Milera. Milerovo preduzimljivo izveštavanje pretvorilo je tragičnu epizodu u nacionalni događaj i donelo mu Pulicerovu nagradu. Kolinsovo ime se u filmu navodi kao primer žrtve koja je postala medijska senzacija. Drugi događaj se dogodio u aprilu 1949. godine. Trogodišnja Keti Fiskus iz San Marina, Kalifornija, pala u napušteni bunar i, tokom višednevne akcije spasavanja, hiljade ljudi stiglo je da gleda kako se odvija akcija. U oba slučaja, žrtve su umrle pre nego što su spasene.[7]

Nakon objavljivanja filma, scenarista Viktor Desni tužio je Vajldera za plagijat jer je ranije kontaktirao Vajlderovu sekretaricu Rozelu Stjuart da predloži film zasnovan na priči Flojda Kolinsa u novembru 1949. godine. Vajlderovi advokati su odgovorili da ne samo da usmeni rezime zapleta nije predstavljao formalnu priču, već i da je Kolinsov slučaj bio istorijske prirode i kao takav nije bio zaštićen zakonima o autorskim pravima. U decembru 1953. sudija Stenli Mosk presudio je u korist Vajldera. Desni se žalio i u avgustu 1956, a Vrhovni sud Kalifornije je presudio da je njegov usmeni predlog bio legitiman. Vajlderovi advokati su se nagodili istog meseca, plativši Desniju 14.350 dolara.[8][5]

Scenario

[uredi | uredi izvor]

U originalnom scenariju, Tejtum je bio u dosluhu sa lokalnim šerifom. Džozef Brin iz kancelarije produkcijskog kodeksa Američke filmske asocijacije oštro se usprotivio prikazu korumpiranog policajca u filmu i insistirao je na tome da Vajlder doda dijalog dajući do znanja da će čovek na kraju biti primoran da odgovara za svoje postupke.[9]

Snimanje

[uredi | uredi izvor]

Konačna cena filma bila je 1.821.052 dolara, od čega je 250.000 dolara plaćeno Vajlderu kao scenaristi, producentu i režiseru.[10] Njegov spoljašnji set, koji je izgrađen 19 milja zapadno od Galapa, bio je najveći neborbeni set ikada napravljen u to vreme. Njegove dimenzije su iznosile 72 metara u visinu, 370 metara u širinu i 490 metara u dubinu, a uključivao je drevnu nastambu na litici, urušenu pećinu, tribine pored puta, parking i mesto održavanja karnevala. Podzemne scene su snimljene u studiju u Holivudu.[11] Više od 1.000 statista i 400 automobila je korišćeno u scenama gužve. Nakon što je film završen, Paramount je naplaćivao ulaz na set.[12]

Lik Frenka Kadija se predstavlja kao prodavac Pacifičkog osiguranja za sve rizike, fiktivne kompanije prikazane u Vajlderovom filmu Dvostruka obmana iz 1944. godine.

Muzika

[uredi | uredi izvor]

Džej Livingston i Rej Evans napisali su pesmu „We're Coming, Leo”, koju su izveli vokal i bend na karnevalu.[13]

Prijem

[uredi | uredi izvor]
Alternativni filmski poster sa nazivom Veliki karneval

U vreme objavljivanja, kritičari nisu našli mnogo čemu da se dive. U svojoj recenziji za novine The New York Times, Bosli Krauter ga je nazvao „maestralnim filmom”, ali je dodao: „Gospodin Vajlder je pustio mašti da u potpunosti preuzme komandu nad njegovom pređom da to predstavi ne samo izobličenje novinarske prakse već i nešto dramatično groteskno... [film] je jako oslabljen loše konstruisanim zapletom, koji svojom snagom zavisi od pretpostavki koje nisu samo naivne već i apsurdne. Ne može se poreći da postoje opaki novinari i da bi se to moglo iskoristiti katastrofa za sopstvenu ličnu korist. Ali računati da bi neko mogao tako da veže i manevriše pričom bilo koje veličine, dok drugi novinari žvaću svoje prste, jednostavno je neverovatno.”[14]

The Hollywood Reporter nazvao ga je „nemilosrdnom i ciničnom... iskrivljenom studijom o korupciji i psihologiji rulje koja... nije ništa drugo do drzak, nepoželjan šamar u lice dve poštovane i često efikasne američke institucije – demokratske vlade i slobodne štampe”.[15] Časopis Variety je bio pozitivniji, uz napomenu da su „izvedbe dobre. Daglas vešto glumi reportera, dajući mu boju da uravnoteži njegov nesimpatičan karakter. Džen Sterling je takođe dobra u ulozi koja nema omekšavanje, a Benediktov portret žrtve je prvorazredni. Režija Bilija Vajldera hvata osećaj morbidnog očekivanja koji se uvek javlja u radoznalima koji hrle na scene tragedije.”[16]

Film je vremenom našao novo poštovanje među kritičarima. Rodžer Ibert iz Chicago Sun-Times-a je 2007. napisao: „Iako je film star 56 godina, dok sam ga ponovo gledao, otkrio sam da još uvek ima svu svoju moć. Nije ostario jer su Vajlder i njegovi koscenaristi, Volter Njuman i Leser Samjuels, bili tako podli [sa svojim dijalogom]... [Daglasov] fokus i energija... su skoro zastrašujući. Nema ništa zastarelo u [njegovom] nastupu. On je trenutan kao izoštreni nož.”[17]

Dejv Ker u časopisu Chicago Reader nazvao ga je „hladnim, jezivim i fascinantnim”,[18] a Nejtan Li iz The Village Voice-a je napisao: „Evo, pola veka iz prošlosti, film koji je toliko kiselo au courant da peče”.[19]

Time Out London je napisao: „Kao psovka protiv svega što je najgore u ljudskoj prirodi, ima trenutaka umočenih u čistu vitriol”.[20] TV Guide ga je nazvao „vrućim primerom pisca-reditelja Bilija Vajldera u njegovom najbriljantnijem mizantropskom duhu” i dodao: „Beskompromisni portret ljudske prirode u najgorem izdanju, film... stoji kao jedan od velikih američkih filmova pedesetih godina 20. veka”.[21]

Ed Gonzalez iz časopisa Slant Magazine napisao je da je film „... dozvolio Vajlderu da dovede u pitanje samu prirodu priča o ljudskim interesima i izokrenut odnos između američkih medija i njihove javnosti. Više od 50 godina nakon objavljivanja filma, kada se časopisi nadmeću da dođu uz najzanimljivije termine i veselo proslavljajući propast slavnih veza, film se oseća relevantnijim nego ikad.”[22]

U svojoj recenziji Slate, Džek Šefer je 2007. napisao: „Ako film noar ilustruje raspad američkog sna... ovo je najbolji primer”.[2]

Film je uvršten na listu filmskog kritičara Rodžera Iberta „Sjajni filmovi” 2001. godine.[23] U septembru 2008. časopis Empire je objavio svoju listu 500 najboljih filmova svih vremena. Sa glasovima 10.000 čitalaca časopisa, zajedno sa 500 ključnih filmskih kritičara i 150 ličnosti iz filmske industrije, ovaj film je rangiran na 385. mestu.[24] Godine 2015. film se našao na 100. mestu BBC-jeve liste 100 najboljih američkih filmova, za koje su glasali kritičari iz celog sveta.[25]

Godine 2022, Edi Miler, osnivač i predsednik Fondacije Film Noir, u segmentu „Noar ili ne” na Facebook-u je izjavio da je Senzacija pogrešno označena kao film noar zbog drugih filmova reditelja Vajldera, Dvostruka obmana i Bulevar sumraka, i zbog cinične priče. Miler smatra da film nema mnogo karakteristika koje se obično povezuju sa filmom noar, i da je to više film o ljigavom novinarstvu.[26]

Nagrade i nominacije

[uredi | uredi izvor]

Osvojene

  • Nagrada Nacionalnog odbora za recenziju filmova: Najbolja glumica – Džen Sterling; 1951.
  • Filmski festival u Veneciji: Međunarodna nagrada za najboljeg režisera – Bili Vajlder; 1951.
  • Filmski festival u Veneciji: Najbolja muzika – Hugo Fridhofer; 1951.

Nominacije

  • Oskar za najbolju priču i scenario – Bili Vajlder, Leser Samjuels i Volter Njuman; 1952.
  • Filmski festival u Veneciji: Zlatni lav – Bili Vajlder; 1951.

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Epizoda Simpsonovih iz 1992. godine „Radio Bart” ima dosta sličnosti sa ovim filmom; u epizodi Bart Simpson spušta prenosivi radio u bunar i koristi bežični mikrofon da emituje svoj glas iz njega. On ubeđuje javnost da je dečak po imenu „Timi O'Tul” upao u bunar, što je izazvalo izveštavanje u vestima i humanitarne kampanje.[27][28] Pisac Džon Viti je primetio da je kreator serije Met Grejning „došao niotkuda i samo mi dao, od početka do kraja, celu priču”.[29]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Staff (January 2, 1952) "The Top Box Office Hits of 1951", Variety
  2. ^ a b Shafer, Jack (19. 7. 2007). „Presence of Malice: Billy Wilder tours journalism's pus-filled heart in the long-lost Ace in the Hole.”. Slate. Pristupljeno 4. 1. 2011. 
  3. ^ Silver, Alain (2010). Film Noir: The Encyclopedia. str. 24. ISBN 978-0715638804. 
  4. ^ Sikov 1998, str. 325-38.
  5. ^ a b "Notes" TCM.com
  6. ^ Staff (13. 12. 2017). „2017 National Film Registry Is More Than a 'Field of Dreams'”. Library of Congress National Film Registry. Pristupljeno 13. 12. 2017. 
  7. ^ Sikov 1998, str. 312-13.
  8. ^ Sikov 1998, str. 327-28.
  9. ^ Sikov 1998, str. 318.
  10. ^ Sikov 1998, str. 325.
  11. ^ Reeves, Tony (25. 6. 2015). The Worldwide Guide to Movie Locations. Arhivirano iz originala 25. 6. 2015. g. 
  12. ^ Sikov 1998, str. 317.
  13. ^ „We're Coming Leo – Livingston & Evans”. livingstonandevans.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2018. 
  14. ^ Crowther, Bosley (30. 6. 1951). „The Screen in Review; 'Ace in the Hole,' Billy Wilder Special, With Kirk Douglas, Arrives at Globe Theatre”. The New York Times. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  15. ^ Sikov 1998, str. 326.
  16. ^ Staff (31. 12. 1950). „Ace in the Hole - Review”. Variety. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  17. ^ Ebert, Roger. „Ace in the Hole movie review & film summary (1951)”. Roger Ebert (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-13. 
  18. ^ Kehr, Dave. „Ace in the Hole”. Chicago Reader. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  19. ^ Lee, Nathan (2. 1. 2007). „Truth Is For Sissies”. Village Voice. Arhivirano iz originala 13. 6. 2008. g. Pristupljeno 4. 1. 2011. 
  20. ^ TM. „Ace in the Hole”. Time Out London. Arhivirano iz originala 15. 11. 2010. g. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  21. ^ Scheinfeld, Michael. „Ace in the Hole: Review”. TV Guide. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  22. ^ Gonzalez, Ed (19. 1. 2004). „Ace in the Hole: Film Review”. Slant Magazine. Arhivirano iz originala 7. 1. 2010. g. Pristupljeno 4. 1. 2010. 
  23. ^ Roger Ebert. „Ace In the Hole”. Roger Ebert.com. 
  24. ^ Staff "Empire Magazine's The 500 Greatest Movies of All Time" Empire Retrieved March 21, 2013.
  25. ^ „100 Greatest American Films”. BBC. 20. 7. 2015. Arhivirano iz originala 16. 9. 2016. g. Pristupljeno 21. 7. 2015. 
  26. ^ https://noiralley.tcm.com/
  27. ^ „That Timmy O'Toole Is a Real Hero!”. Macleans.ca. Pristupljeno 2020-02-01. 
  28. ^ „The Simpsons (Classic): "Radio Bart"”. TV Club (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 24. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-02-01. 
  29. ^ Vitti, Jon (2003). The Simpsons season 3 DVD commentary for the episode "Radio Bart" (DVD). 20th Century Fox. 

Bibliografija

Dalje čitanje

  • Armstrong, Richard (februar 2002). „Ace in the Hole”. Senses of Cinema. Arhivirano iz originala 3. 10. 2009. g. Pristupljeno 5. 1. 2010. 
    • Freely accessible essay by Richard Armstrong, who published a biography of Wilder in 2000.
  • Maddin, Guy (16. 7. 2007). „Ace in the Hole: Chin Up for Mother”. The Criterion Collection. Pristupljeno 5. 1. 2010. 
    • Maddin is a filmmaker; publication of this essay accompanied the 2007 DVD release of Ace in the Hole by The Criterion Collection.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vikicitat ima citate vezane za članak Senzacija.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сензација_(филм)&oldid=28779035”