Pređi na sadržaj

Serž Sargsjan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Serž Sargsjan
Zvanični portret
Lični podaci
Datum rođenja(1954-06-30)30. jun 1954. (70 god.)
Mesto rođenjaStepanakert, SSSR
DržavljanstvoJermenija
ReligijaPravoslavlje
ProfesijaFilolog
Porodica
SupružnikRita Sargsjan
Politička karijera
Politička
stranka		Republikanska partija Jermenije (od 1990)
3. predsednik Jermenije
9. april 2008 — 9. april 2018.
PrethodnikRobert Kočarjan
NaslednikArmen Sarkisjan
Premijer Jermenije
17. april 2018 — 23. april 2018.
PrethodnikKaren Karepetjan
Naslednik(vd). Karen Karepetjan
Potpis

Serž Azati Sargsjan (jerm. Սերժ Ազատի Սարգսյան; Stepanakert, 30. jun 1954) jermenski je političar i bivši predsednik i premijer Jermenije. Funkciju predsednika obavljao je od 9. aprila 2008. do 9. aprila 2018. godine, posle čega nije imao prava da se kandiduje. Na mestu premijera je ostao svega sedam dana jer je, nakon masovnih protesta širom Jermenije, podneo ostavku. Nalazi se na čelu Republikanske partije Jermenije.

Ranije je bio na poziciji premijera od marta 2007. do aprila 2008. godine, a vršio je i funkcije ministra odbrane u dva mandata od 1993. do 1995. i od 2000. do 2007. godine, kao i ministra nacionalne bezbednosti od 1995. do 1996. godine i ministra unutrašnjih poslova od 1996. do 1999. godine.

Oženjen je Ritom Sargsjan i ima dve ćerke, Anuš i Satenik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Sargsjan je rođen u Stepanakertu, u Nagorno-Karabahu (jerm. Արցախ; izgovor: Arcah), pokrajini koja je danas službeno deo Azerbejdžana, a činjenično samostalna država. U rodnom gradu Sargsjan je pohađao i završio osnovnu i srednju školu. Nakon toga je, 1971. godine, upisao studije filologije na Jerevanskom državnom univerzitetu. Između 1972. i 1974. godine služio je vojni rok u Oružanim snagama SSSR-a, a 1979. godine diplomirao je na filološkom odseku Jerevanskog državnog univerziteta. Kao mehaničar u Fabrici električnih uređnjaja zaposlio se 1975. i tamo radio do 1979. godine.[1]

Komunistička partija[uredi | uredi izvor]

Nakon prestanka rada u fabrici 1979. godine, Sargsjan je započeo svoju političku karijeru. Između 1979. i 1988. godine vršio je niz dužnosti u Komunističkoj partiji. Bio je vođa Odseka Organizacije omladine Komunističke partije Stepanakerta, a nakon toga podsekretar pa zatim prvi sekretar te organizacije. Nakon toga, našao se na čelu odeljenja za kampanju Gradskog veća Stepanakreta, zatim je delovao kao instruktor jedinica Regionalnog odbora Komunističke partije za Nagorno-Karabah. Bio je i pomoćnik Genrika Pogosjana, prvog sekretara Regionalnog odbora za Nagorno-Karabah.[1]

Nezavisna Jermenija[uredi | uredi izvor]

U vreme Rata za Nagorno-Karabah, između 1989. i 1993. godine, Sargsjan je bio na čelu Odbora snaga samoodbrane Republike Nagorno-Karabah. U tom razdoblju, 1990. godine je izabran za potpredsednika Vrhovnog veća Jermenije. Nakon 1993. godine imenovan je za jermenskog ministra odbrane. Tu dužnost vršio je do 1995. godine, kada je postao čelnik Odbora nacionalne bezbednosti Jermenije, a kasnije ministar nacionalne bezbednosti. Između 1996. i 1999. godine, bio je na čelu spojenih ministarstava unutrašnjih poslova i nacionalne bezbednosti, a od 1999. vršio je samo funkciju ministra nacionalne bezbednosti. Te godine imenovan je i za šefa osoblja predsednika Jermenije, Roberta Kočarjana, a tu dužnost prestao je da vrši 2000. godine. Između 1999. i 2007. godine bio je sekretar Veća nacionalne bezbednosti koga je vodio predsednik Kočarjan. U tom razdoblju, od 2000. do 2007. godine, bio je i ministar odbrane.[1]

Član Republikanske partije Jermenije postao je 2006. godine. Od jula 2006. do novembra 2007. godine bio je predsednik Veća Republikanske stranke, nakon čega je izabran za predsednika stranke.[1]

Za predsednika Vlade imenovan je 4. aprila 2007. godine, a dva meseca kasnije, 7. juna, ponovno je izabran za predsednika Vlade, nakon što su održani izbori za Narodnu skupštinu. Na predsedničkim izborima održanim 19. februara 2008. godine Sargsjan je izabran za predsednika, a inauguisan je 9. aprila.[1]

Sargsjan je predsednik Odbora poverilaca Jerevanskog državnog univerziteta i predsednik Šahovske federacije Jermenije.[1]

Spoljašnja politika[uredi | uredi izvor]

Odnosi sa velesilama[uredi | uredi izvor]

Dmitrij Medvedev u Jermeniji 20. avgusta 2010. godine

Sargsjan je održavao dobre odnose sa Evropskom unijom i Rusijom. U vreme njegovog mandata, Jermenija se uveliko približila Evropskoj uniji, ali istovremeno nije narušila dobre odnose s Rusijom. Sargsjan je izrazio želju za ulaskom Jermenije u EU, međutim, u julu 2013. godine začudio je međunarodnu javnost ulaskom u carinsku uniju s Rusijom, što je onemogućilo ulazak Jermenije u EU. Ovakav potez Sargsjana bio je opravdan ekonomskim vezama i ruskom garancijom jermenskog integriteta.[2]

Odnosi sa Azerbejdžanom i stav prema Nagorno-Karabahu[uredi | uredi izvor]

Sargsjan je nastavio politiku mirnog rešenja za sukob u Nagorno-Karabahu koju su vodili i njegovi prethodnici. Pitanje Nagorno-Karbaha jedan je od glavnih problema jermenske spoljne politike.[3]

Na 63. zasedanju Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija u septembru 2008. godine Sargsjan se u svom govoru osvrnuo na Rusko-gruzijski rat. U tom govoru naglasio je dužnost UN-a da uspostavi mirna rešenja za oružane sukobe širom sveta, uključujući i onaj u Nagorno-Karabahu. Upozorio je na azersko izgrađivanje vojske propraćeno ratnom retorikom i pretnjama, što bi moglo izazvati probleme ne Južnom Kavkazu.[4]

Serž Sargsjan i azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev 23. januara 2012. godine

Sargsjan je više puta izjavio da se Jermenija zalaže za pronalazak mirnog i isključivo mirnog rešenja za sukob i da je Minska grupa OEBS-a održiva i da u njoj treba nastaviti dalje pregovore.[5][6][7] Nastavio je pregovore sa Azerbajdžanom i održao brojne sastanke s azerskim predsednikom Ilhanom Alijevim u okviru Minske grupe OEBS-a. Alijev i Sargsjan su 2. novembra 2008. otputovali u Moskvu na sastanak s Dmitrijem Medvedevim. Sastanak je rezultirao potpisivanjem sporazuma po kome su tri predsednika potvrdila svoju privrženost nastavljanju razgovora.[8] Alijev i Sargsjan ponovno su se sastali 5. juna 2009. godine u Sankt Peterburgu.[9] Na njihovom međusobnom susretu 22. novembra 2009. godine, zajedno sa drugim svetskim vođama, u Minhenu, Alijev je zapretio upotrebom vojne sile zarad uspostavljanja uprave nad Nagorno-Karabahom ako se ne dođe do zajedničkog dogovora.[10]

Sargsjan je optužio Azerbejdžan za ometanje mirovnog procesa i prihvatanje otvorenog protivjermenskog stava. Protivjermenski stav Azerbejdžana, u šta je Sargsjan uključio „kriotvorenje istorije podržano od strane države”, „neprijateljska kampanja protiv Jermena i Jermenije” i „vojno jačanje”, dokaz je da, prema njemu, Azerbejdžan ne želi mir. Kao primer za ometanje mirovnog procesa od strane Azerbejdžana naveo je herojski doček Ramila Safarova, ubice Gurgena Margarjana, jermenskog oficira. Margarjan je ubijen u Budimpešti u toku NATO-vog partnerstva za mir 2004. godine. Safarov je, nakon što je izručen Azerbejdžanu 2012. godine, dobio pomilovanje od Alijeva, unapređen u čin majora, dat mu je stan sa isplatom u roku od osam godina i od njega je napravljen narodni junak.[11] Zbog ovakvih postupaka po Sargsjanu „azerska kampanja celu generaciju gura u atmosferu ksenofobije i netolerancije”.[12]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Sargsjan se oženio Ritom Sargsjan 1983. godine, takođe rođene u Stepankertu u vojničkoj porodici. Rita Sargsjan je po zanimanju učiteljica muzike. Rita i Serž imaju dve ćerke, Anuš i Satenik, jednu unuku, Marijam, i dva unuka, Ara i Serža.[1]

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Jermenska odlikovanja[1]
Lenta Odlikovanje Država
Orden vojnog krsta  Jermenija
Orden Tigrana Velikog  Jermenija
Heroj Arcaha  Nagorno-Karabah
Strana odlikovanja
Vrpca Odlikovanje Datum Država
Veliki krst Ordena legije časti[13] 7. oktobar 2011.  Francuska
Orden zlatnog runa 2009.  Gruzija
Orden časti 2008.  Gruzija
Medalja „10 godina Astana” 2008.  Kazahstan
Orden kneza Jaroslava Mudrog[14] 2. jul 2011.  Ukrajina
Medalja „Za zasluge za Kalinjingradsku oblast” 3. jul 2009.  Kalinjingradska oblast

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž Կենսագրություն / Նախագահ / Հայաստանի Հանրապետական կուսակցություն
  2. ^ Zašto Armenija nije izabrala EU?[mrtva veza]. Ruski vjesnik, 30. rujna 2013. Preuzeo 30. rujna 2013.
  3. ^ Spoljna poltiika (armenski)]
  4. ^ Njegova ekscelencija Serž Sargsjan, predsjednik, 29. rujna 2008. (engleski)
  5. ^ Republika Gorski Karabah: povijest i sadašnja stvarnost Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. март 2017) (armenski)
  6. ^ [Predsjednik Serž Sargsjan sudjelovao na svečanom događaju posvećenom 20. godišnjici Republikanske Strane Armenije] (engleski)
  7. ^ Serž Sargsjan: armenska spoljna politika temelji se na međusobno korisnoj suradnji s globalnim i regionalnim igračima Архивирано на сајту Wayback Machine (12. decembar 2013) (engleski)
  8. ^ Document: Full text of the declaration adopted by presidents of Azerbaijan, Armenia, and Russia at Meiendorf Castle near Moscow on November 2, 2008 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2009) (engleski)
  9. ^ Armenia, Azerbaijan Satisfied With Fresh Summit (engleski)
  10. ^ Azerbaijan military threat to Armenia (engleski)
  11. ^ As Armenia Protests Killer's Pardon, Azerbaijan Promotes Him (engleski)
  12. ^ Radni posjet predsjednika Sargsjana Ruskoj Federaciji (armenski)
  13. ^ Predsjednik Francuske odlikovao Serža Sargsjana Velikim križem Reda legije časti (ruski)
  14. ^ Predsjednik Armenije odlikovao Viktora Janukoviča Redom svetog Mesropa Maštoca" (ruski)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Серж_Саргсјан&oldid=27835984”