Сива чапља

Siva čaplja
	Ardea cinerea
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Životinje (Animalia)
Tip:	Hordati (Chordata)
Klasa:	Ptice (Aves)
Red:	Rodarice (Ciconiiformes)
Porodica:	Čaplje (Ardeidae)
Rod:	Čaplje (Ardea)
Vrsta:	A. cinerea
Binomno ime
	Ardea cinerea; Linnaeus, 1758
	Rasprostranjenost sive čaplje: gnežđenje tokom cele godine zimska migracija

Siva čaplja (lat. Ardea cinerea) ptica je iz porodice čaplji (Ardeidae), reda rodarica (Ciconiiformes). Odlikuje je zbijeno telo sa dugim nogama, dugim vratom i kratkim kljunom. Perje joj je pretežno sive boje sa pomalo belog i crnog perja. Odrasle sive čaplje na glavi imaju prepoznatljivu ćubu crne boje.

Siva čaplja nastanjuje močvare, česta je i uobičajena vrsta i populacija joj se povećava. Veoma je rasprostranjena po celoj Evropi i Aziji i velikom delu Afrike. Siva čaplja je najpoznatija i najviše proučavana od svih čaplji, ali je i najraširenija i najčešća. Sem ljudi, prirodni neprijatelj sivoj čaplji su lisica i šakal.^[2]

Siva čaplja se hrani isključivo hranom životinjskog porekla. Njegova ishrana obuhvata pretežno ribe i žabe, ali i razne druge sitne sisare (npr. glodare, uključujući čak i kopnene veverice), gmizavce, punoglavce, insekte.

Izgled

Sive čaplje, kao i uopšte sve vrste čaplji, imaju duge, tanke noge i dug kljun. Mužjak i ženka su spolja gledano isti. To su relativno velike ptice čija visina može dostići do 100 cm, a dužina im varira između 84-102 cm. Raspon krila im je između 155 i 175 cm, a u pojedinim slučajevima doseže čak i do 195 sm. Težina im se u proseku kreće oko jednog kilograma, ali mužjaci mogu dostići i do dva kilograma.^[3]

Siva čaplja ima upečatljiv veoma dug vrat, koji u sedećem položaju često savija. Većina perja joj je sive boje, ali ima pojedine manje delove bele i crne boje. Perje na gornjem delu oboda, krilima i repu je sivo, na leđima pepeljastosivo ukrašeno sa belim prugama, na čelu i na gornjem delu glave je belo, a od očiju prema stražnjem delu vrata imaju crnu prugu, kao i velika crna krila. Kod mlađih čaplji, veći deo perja je siv, nego kod starijih jedinki.^[2]

Čaplje imaju duge noge koje im omogućavaju da im perje ostane suvo dok love u vodi. Na nogama imaju četiri prsta koja su razmaknuta i to tako da je jedan okrenut pozadi, a tri su okrenuta napred i povezana kožicom zbog raspodele težine ptice prilikom hodanja.^[4]

Kljun im je žućkasto-braon boje sa tamnijim gornjim delom, veoma oštar je i prilično dug, između 10 i 13 cm. Kljun ima slabo izražen konusni oblik koji je bočno spljošten i pri vrhu nazubljen. Područje glave u oblasti između oka i kljuna je žućkasto ili zelenkasto, a odrasle jedinke na glavi imaju crnu ćubu.

Rep im je kratak i zaobljen.

Stanište i rasprostranjenost

Mesta koja naseljava siva čaplja sadrže velike količine vode, to su pretežno močvarska ili barska staništa. Širom sveta naseljavaju slatkovodna staništa koja su obrasla rastinjem, žive na jezerima, rekama, čak i na morskim obalama uglavnom u toplim područjima u kojima se voda zimi ne mrzne. Zimi, kada se stajaće vode zalede, sive čaplje odlaze do najbliže reke i tamo provode zimu. U nekim delovima sveta žive na istom mestu tokom cele godine, iako su obično selice.

Sive čaplje se drže u grupama koje mogu da dostignu znatan broj. Interesantno je da ova vrsta ptice ne izbegava ljude i neretko se može naći u njihovoj neposrednoj blizini, u raznim kulturnim pejzažima, uključujući i obronke velikih gradova.

Razmnožavanje

Siva čaplja živi u trajnom paru. Slično kao ostale čaplje, i sive čaplje izvode obredni svadbeni ples i odbrambenu igru istezanjem vrata uvis i u luk.

Od svih vrsta čaplji, ova čaplja prva počinje sa gnežđenjem. Mužjak i ženka zajedno grade gnezdo na visokom drveću, a ponekad i na trsci. Njihova gnezda su velika i grubo sastavljena. Prostor oko gnezda odlikuje se jako neprijatnim mirisom i opustošenim drvećem, jer izmet čaplje sadrži u sebi veliku količinu kiseonika. Ženka snese između 3 i 5 jajeta.^[4]

Gnezda su im često u vidu kolonija i mogu biti vezani i sa pticama drugih vrsta. Gnezde se u društvu istovrsnih ptica. Kolonije mogu brojati i do tri stotine gnezda.

Polni dimorfizam kod sive čaplje je slab. Polovi se međusobno gotovo i ne razlikuju, čak i iz neposredne blizine. Pouzdano se može prepoznati samo kada se uporede veličine krila i kljuna. Ako je raspon krila oko 465 mm ili više, a kljun od oko 125 mm, to je definitivno samac, a ako su krila kraća od 439 mm, a kljun od oko 109 mm, onda su to verovatno ženke.

Uloga

Siva čaplja se smatra korisnom, jer, prema nekima izvorima, ima sanitarnu ulogu voda u kojima živi kada se hrani ribama obolelih od parazita. Pored toga, meso ovih ptica je jestivo, ali prema mnogim mišljenjima, neukusno, mada lovci ponekad love i ovu pticu.

Siva čaplja je pronađena kao motiv u umetnosti i postala je karakter brojnih dela pesnika i pisaca prirodnjaka.