Simon Gregorčič
Simon Gregorčič | |
|---|---|
 Simon Gregorčič 1884. | |
| Datum rođenja | 15. oktobar 1844. |
| Mesto rođenja | Vrsno, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 24. novembar 1906. (62 god.) |
| Mesto smrti | Gorica, Austrougarska |
Simon Gregorčič (sloven. Simon Gregorčič; Vrsno, 15. oktobar 1844 — Gorica, 24. novembar 1906) bio je slovenački pesnik i rimokatolički sveštenik. [1]Smatra se prvim lirskim pesnikom slovenačke realističke poezije i najmelodičnijim slovenačkim pesnikom.[2]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 15. oktobra 1844. u Vrsnu, kao drugi sin poljoprivrednika Jerneja Gregorčiča i njegove supruge Katarine (devojačko prezime Gaberšček). Imao je sedmoro braće i sestara. Kao mladić bio je pastir. Godine 1851. pohađao je osnovnu školu u Libušnji, ali je prebačen u školu u Gorici 1852. Po završetku srednje škole stupio je u bogosloviju. Hirotonisan je 27. oktobra 1867. godine, a za vikarnog arhijereja u Kobaridu postavljen je septembra 1868. godine. Tamo je nastavio sa svojim književnim radom i zajedno sa prijateljem i pokroviteljem Ignacijem Gruntarom 1871. godine osnovao je javnu čitaonicu.
Zahvaljujući Gruntarovoj finansijskoj podršci objavio je prvu knjigu pesama.[3] Godine 1872. Dragojila Milek dolazi u Kobarid kao učiteljica, bila je i pesnikinja. Vodila je lokalni ženski hor i postala je sekretar čitaonice koju je osnovao Gregorčič. Njegova naklonost Mileku smatrana je razlogom njegovog premeštaja na proleće 1873. godine. Njegovo romantično iskustvo imalo je velikog uticaja na sadržaj pesnikovog pisanja.[4][1]
Godine 1873. premešten je u Vipavskoj dolini.[1] Nakon toga je premešten još nekoliko puta pre nego što se povukao 1903. godine, prodao kuću i uselio se u stan u Gorici, gde je i preminuo 24. novembra 1906.
Rad[uredi | uredi izvor]
Kao student počeo je da piše liriku koja je objavljivana u mnogim književnim časopisima (Slovenski glasnik, Zgodnja Danica, Ljubljanski zvon). Iz njegovog rada je vidljivo da su ga inspirisali romantični pesnici. Uglavnom je pisao ljubavne, patriotske, životne pripovetke, pa čak i neke epske pesme.
Njegove pesme, poput ode Soči, bile su patriotske prirode, ali je takođe pisao ljubavne pesme, kao što su Kropiti te ne smem, i radio u drugim pesničkim žanrovima. Njegova najvažnija dela bila su Človeka nikar, Ujetega ptiča tožba, Moj črni plašč, Veseli pastir, Nazaj v planinski raj, Oljki.
Njegova prva kolekcija Prvi zvezek Poezij, 1882, bila je uspešna i posle šest godina, 1908, objavio je drugu kolekciju Četrti zvezek Poezij.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Poezije I (1882)
- Poezije II (1888)
- Poezije III (1902)
- Poezije IV (1908), objavljeno nakon njegove smrti
- Izbrano delo I-IV (1947—1951)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 229.
- ^ „Poezije I–IV” [Poetry I–IV]. Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] (na jeziku: Slovenian). Arhivirano iz originala 01. 10. 2020. g. Pristupljeno 5. 8. 2014.
- ^ „Simon Gregorčič: Življenjepis” [Simon Gregorčič: A Biography] (na jeziku: Slovenian). Tolmin Museum. Pristupljeno 4. 8. 2014.
- ^ „Simon Gregorčič :: življenjepis”. Pristupljeno 4. 8. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Simon Gregorčič na Vikimedijinoj ostavi
