Pređi na sadržaj

Sindrom žutih noktiju

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sindrom žutih noktiju, takođe poznat kao „ primarni limfedem povezan sa žutim noktima i pleuralnim izlivom“, [1] je veoma redak medicinski sindrom koji uključuje pleuralne izlive, limfedeme (zbog nerazvijenosti limfnih sudova) i žute distrofične nokte.[2] Oko 40% ljudi sa ovim sindromom će takođe imati bronhiektazije. Takođe je povezan sa hroničnom upalom sinusa i stalnim kašljem i obično pogađa odrasle.[3][4][5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Sindrom žutih noktiju su prvi opisali 1964. londonski lekari Piter Saman i Vilijam Vajt.[6] Raniji slučajevi su zabeleženi 1927. i 1962.[7]

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Nokti su izrazito zadebljani sa žutom ili žuto-zelenom promenom boje noktiju.[8][9] Rastu sporo, brzinom od 0,25 mm/nedeljno ili manje. Nokti mogu imati izbočine i povećanu zakrivljenost sa jedne na drugu stranu, smanjenje lunule i oniholize.[10] Ove abnormalnosti noktiju se takođe mogu promeniti tokom vremena.[10]

Većina ljudi sa sindromom žutih noktiju (četiri petine) ima limfedem; simetričan je i obično pogađa obe noge. To je prvi simptom stanja kod otprilike trećine ljudi. Zahvatanje ruku i lica je neobičnije, kao i limfedem stomaka sa ascitesom (sakupljanjem tečnosti u trbušnoj duplji) i perikardnim izlivom.[11]

Kod ljudi sa sindromom žutih noktiju mogu se javiti različiti problemi sa plućima. Mnogi imaju kašalj i dispneju. Četrdeset posto slučajeva razvija pleuralni izliv, koji je skup tečnosti u plućnoj maramici.[12] Otprilike polovina svih ljudi sa sindromom žutih noktiju ima ili ponavljajuće infekcije grudnog koša ili bronhiektazije koje izazivaju hroničnu proizvodnju ispljuvaka sa epizodama pogoršanja. Četrdeset procenata ljudi sa sindromom žutih noktiju ima hroničnu upalu sinusa.[12]

Sindrom žutih noktiju je povezan sa nekim lekovima, na primer penicilaminom, bucilaminom i natrijum aurotiomalatom.[13] Takođe je povezan sa izlaganjem titanijuma iz zubnih implantata.[14]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se zasniva na kombinaciji simptoma. Generalno, ljudima se dijagnostikuje sindrom žutih noktiju ako imaju dva ili tri od tri klasična simptoma (žuti nokti, limfedem i pleuralni izliv). Promene na noktima se smatraju neophodnim za dijagnozu, ali mogu biti suptilne.[15]

Ispitivanje plućnih funkcija može pokazati opstrukciju disajnih puteva. Ljudi sa pleuralnim izlivima mogu pokazati dokaze o ograničenju zapremine pluća zbog tečnosti. Analiza tečnosti u pleuralnim izlivima generalno pokazuje visok nivo proteina, ali nizak nivo holesterola i laktatne dehidrogenaze, ali oko 30% izliva je hilozno po tome što ima karakteristike limfe.[16]

Limfogram se može uraditi kod ljudi sa limfedemom. Na limfogramu se sindrom može pokazati i pod razvijenim (hipoplastičnim) limfnim kanalima i proširenim kanalima. Boja se može naći na koži nakon početnog testa. Scintigrafija limfnog toka (limfoscintigrafija) pokazuje kašnjenje u drenaži limfe (ponekad asimetrično), mada i ovaj test može biti normalan.[17]

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Normalno lečenje otoka i bilo kakvih respiratornih problema je prikladno. Dodatak ishrani sa vitaminom E u nekim studijama se pokazao efikasnim u kontroli promena na noktima.[18]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Utvrđeno je da ljudi sa sindromom žutih noktiju imaju umereno skraćen životni vek u poređenju sa ljudima bez tog stanja.[19]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je ovo stanje retko, sa približno 150 slučajeva opisanih u medicinskoj literaturi.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  2. ^ „Yellow nail syndrome | Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program”. rarediseases.info.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-17. 
  3. ^ „Yellow nail syndrome. DermNet NZ”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 2008-03-19. 
  4. ^ Freedberg, et al. (2003). Fitzpatrick's Dermatology in General Medicine. (6th ed.). McGraw-Hill. ISBN 0-07-138076-0.
  5. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  6. ^ Samman, PD; White, WF (april 1964). „The "yellow nail" syndrome”. The British Journal of Dermatology. 76 (4): 153—7. PMID 14140738. doi:10.1111/j.1365-2133.1964.tb14499.x. 
  7. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  8. ^ James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  9. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. str. 1020. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  10. ^ a b Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  11. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  12. ^ a b Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  13. ^ Nanda S; Dorville F (2009). „Yellow nail syndrome”. Canadian Medical Association Journal. 181 (9): 614. PMC 2764757 Slobodan pristup. PMID 19770240. doi:10.1503/cmaj.080255. 
  14. ^ Berglund, F; Carlmark, B (2010). „Titanium, Sinusitis, and the Yellow Nail Syndrome”. Biological Trace Element Research. 143 (1): 1—7. PMC 3176400 Slobodan pristup. PMID 20809268. doi:10.1007/s12011-010-8828-5. 
  15. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  16. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  17. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  18. ^ „Yellow nail syndrome. DermNet NZ”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2013. g. Pristupljeno 2008-03-19. 
  19. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 
  20. ^ Maldonado, Fabien; Ryu, Jay H (jul 2009). „Yellow nail syndrome”. Current Opinion in Pulmonary Medicine. 15 (4): 371—375. PMID 19373089. doi:10.1097/MCP.0b013e32832ad45a. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синдром_жутих_ноктију&oldid=27442260”