Slađana Stanković
| Slađana Stanković | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1965. |
| Mesto rođenja | Niš, FNR Jugoslavija |
| Datum smrti | 5. jun 1999. (33/34 god.) |
| Mesto smrti | Prizren, SR Jugoslavija |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1999. |
| Vojska | Vojska SR Jugoslavije |
| Rod | pešadija |
| Čin | vojnik |
| Učešće u ratovima | Rat na Kosovu i Metohiji |
| Odlikovanja |  |
Slađana Stanković (Niš, 1965 - 5. jun 1999. Prizren) bila je žena-dobrovoljac u Vojsci Jugoslavije. Poginula je tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju, 1999. godine.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Slađana se na samom početku agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju prijavila kao dobrovoljac u Vojsku Jugoslavije. Svi pokušaji porodice da je od toga odvrate nisu urodili plodom. Otišla je na Kosovo i Metohiju gdje je kao član saniteta pomagala ranjenim borcima. Mjesec dana po odlasku, porodici je javila da se udala za ruskog dobrovoljca Jurija Osipovskog. Vjenčanje je obavljeno u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena. Kum na vjenčanju im je bio pukovnik Božidar Delić komandant 549. motorizovane brigade čiji su pripadnici bili Slađana i Juriji. Iako je trebala da dođe 2. juna na odsustvo, Slađana je to svoje pravo zamijenila i ostala na ratištu.[1] Tokom bitke na Paštriku 5. juna 1999. minobacačka granata iz Albanije direktno je pogodila kod Šeh Mahale vidno obilježeno vozilo Crvenog krsta koje je prevozilo srpske ranjenike. Tada je poginulo nekoliko vojnika, a teško povređeni bili su jedan vojni policajac, vozač zastavnik Savo Erdeljan i bolničarka doborovoljac Slađana Stanković. Slobodan Mladenović, rezervista iz Leskovca, koji je prilikom ove eksplozije bio lakše ranjen opisao je Slađaninu pogibiju: Mine od haubice 120mm padaju od našeg vozila jedno 30, 40 metara. Vidimo da ne može da nas pogode, idemo dalje, pred sam ulaz u rezervnu komandu u Šeh Mahali dobijamo direktan pogodak. Izbačen sam iz vozila, faktički sam detoniran, a vozilo staje posle 50 metara. Preskačem zid, hvatam zaklon, čekam tri minuta da sve prođe, dok oni urliču u vozilu, ne možete to da izdržite. Izlazi prvo Slađa, seda na branik vozila, za njom izlazi dečko bolničar i pada ko sveća – mrtav. Čujem jauk, bol, nemam drugog izbora prilazim vozilu. Pitam Slađu kako je, vidim da nema deo lobanje, vidi se mozak, koji lagano pulsira...[2] Teško ranjena Slađana je transportovana u bolnicu u Prizrenu. Prema navodima njene sestre Vesne doktor koji je bio Albanac je odbio da je pregleda. Preminula je od posljedica ranjavanja i nepružanja blagovremene medicinske pomoći. Porododica je za Slađaninu smrt saznala od prijatelja. Sahranjena je u rodnom Nišu. Sahrani je prisustvovao i njen suprug Juriji. On je u Slađanin kovčeg stavio vjenčanicu koju je Slađana željela da nosi na ceremoniji građanskog vjenčanja.Nakon Slađanine smrti, porodica je pronašla njen dnevnik u kojem je napisala da zna da se s Kosova neće živa vratiti. Slađanin otac je nakratko nadživjeo ćerku, a njena majka se povukla u kuću u selu Prva Kutina. Nakon tri godine od njene smrti porodica je skupila novac da joj podigne nadgrobni spomenik. Posthumno je odlikovana Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti. Jedna ulica u Nišu je 2013. ponela njeno ime. Reč je o ulici u naselju Brzi Brod, koja je nekada nosila naziv Leskovačka.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „"IDEM U RAT!" Ona je jedina Nišlijka koja je ratovala na Kosovu i dala život za Srbiju: "Nek je se sećaju svi koji su OVDE OSTALI"”. Blic. 23. 03. 2019. Pristupljeno 5. 1. 2022.
- ^ „PRVA ŽENA DOBROVOLjAC NA KOSMETU: Heroina Slađana Stanković (1965-1999) BRANILA JE SRPSTVO I POGINULA ZA OTADžBINU!”. Iskra. 03. 04. 2021. Pristupljeno 5. 1. 2022.
- ^ „Slađana je 1999. godine odabrala smrt za otadžbinu: Otišla je u borbe na Kosovo kao dobrovoljac i predosetila da se živa neće vratiti”. Telegraf. 23. 3. 2019. Pristupljeno 5. 1. 2022.
