Слањача

Slanjača
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Divizija:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Red:	Agaricales
Porodica:	Agaricaceae
Rod:	Agaricus
Vrsta:	A. bernardii
Binomno ime
Agaricus bernardii (Quél.) Sacc. (1887)
Sinonimi
Psalliota bernardi Quél. (1879) Pratella bernardii (Quél.) Quél. (1888) Fungus bernardii (Quél.) Kuntze (1898) Agaricus campestris subsp. bernardii (Quél.) Konrad & Maubl. (1937)

Agaricus bernardii (Quél.) Sacc ili u narodu poznata kao gljiva Slanjača. Vrsta je više halofitna nego mediteranska. Ova gljiva je jestiva iako ima neprijatan miris koji se posle kuvnja ne oseća. Većinom raste na peščanom tlu.

Klobuk

Klobuk je veličine 6-14 cm. U mladosti je visoko izbočen a kasnije srednje udubljen ili spljošten. Kožica je naborana, u većini slučajeva krljušasta. Krljušti mogu biti tamnije od osnove a u većini slučajeva su istobojne.

Listići

Listići su slobodni i gusti. Prvo su sivkasti, posle toga sivo-ružičasti, pa purpurno-ružičasti i na kraju tamnosmeđi. Veličine su 3-5 cm a oštrica je svetlija.

Stručak

Stručak je kratak ali masivan, 3,5-5,5/2,5-4,5 cm. Pri dnu je kruškolik ili deblje zaobljen.

Otrusina

Otrusina je crno-smeđe boje.

Meso

Meso je debelo i sočno. Boja mu je mutno-bijela. Kada se prereže odmah pocrveni, prvo dobije ružićčasto-crvenu boju a kasnije ljubičastu. Ima neprijatan miris.

Mikroskopija

Spore su skoro okrugle, 5,5-7/5-6 mi.

Stanište

Ova vrsta gljiva je više mediteranska nego halofitna. Na Balkanskim prostorima većinom raste uz uski pojas morske obale, do granice prodiranja soli u zemlju.

Vreme rasta

Period rasta je od septembra do decembra, a ponekad i u proleće.

Jestivost

Slanjača je jestiva iako ima neprijatan miris koji se neutralizuje prilikom kuvanja ali ima veliku hranjivu vrednost.

Slične vrste

Slične vrste su

• Lažna uskočica (Agaricus bernadiformis Bohus)
• Jodača (Agaricus iodosmus Heinem)

Literatura

• Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "Naprijed"; Zagreb 1986.