Pređi na sadržaj

Слепа шанса (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slepa Šansa
Žanrdrama
TvoracKšištof Kišlovski
RežijaKšištof Kišlovski
ScenarioKšištof Kišlovski
Glavne ulogeBoguslav Linda
MuzikaVojčeh Kilar
Direktor
fotografije		Kšištof Pakulski
MontažaElzbjeta Kurkovska
DistributerJacek Šeligovski
Godina1987.
Trajanje122
Zemlja NR Poljska
Jezikpoljski
Veb-sajtwww.filmpolski.pl/fp/index.php?osoba=1175695
IMDb veza

Slepa šansa (polj. Przypadek) je poljski film koji je napisao i režirao Kšištof Kišlovski sa Boguslavom Lindom u glavnoj ulozi. Film predstavlja tri odvojene priče, ispričane uzastopno, o čoveku koji trči za vozom i kako bi tako običan incident mogao da utiče na ostatak njegovog života.[1] Prvobitno završen 1981. godine, Slepa šansa je bila potisnuta od strane poljske vlasti nekoliko godina sve dok nije odloženo puštanje u Poljskoj 10. januara 1987. u cenzurisanom obliku.

Film je prikazan u sekciji Un Certain Regard na Filmskom festivalu u Kanu 1987.[2] Film je među 21 digitalno restauriranim klasičnim poljskim filmovima izabranim za Martin Scorsese Presents: Masterpieces of Polish Cinema.[3]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!
Železnička stanica Łodz Fabrična, prekretnica u životu glavnog junaka, kako je izgledalo 2011.

Film predstavlja tri verzije života glavnog junaka, Viteka Dlugoša, koji se menja u zavisnosti od slučajnosti i različitih sudbina koje proizvodi. Vitek Dlugoš je rođen u Poznanju u junu 1956. Njegova majka i brat blizanac umrli su na porođaju. Njegov otac učestvuje na protestima u Poznanju iste godine. Njih dvoje se sele u Lodž , gde Vitek počinje studije medicine. Tokom pete godine, otac glavnog junaka umire, što mu daje impuls da napusti studije i ode u Varšavu da obnovi svoj život. Odavde nam se prikazuju tri verzije Vitekovog života, u zavisnosti od toga da li mladić propusti ili ide vozom. U prvoj verziji protagonista u poslednjem trenutku ulazi u voz, gde upoznaje starog člana Komunističke partije Vernera. Aktivista podstiče Viteka da se pridruži stranci. Politika preuzima potpunu kontrolu nad njegovim životom da bi ga na kraju razočarala. U drugoj verziji, protagonista ne samo da propušta voz, već i završava uhapšen, jer se tuče sa čuvarom stanice. Vitek osuđen na služenje Zajednici, upoznaje mladića, koji će mu omogućiti da stupi u kontakt sa članovima političke opozicije ( Solidarnost). Trećom prilikom, protagonista ponovo propušta voz, što mu daje priliku da upozna svog drugara sa studija. U ovoj verziji reditelj napušta političku i versku temu. Glavni junak se ženi i završava studije da bi živeo opušteno sa svojom voljenom. Sve verzije se završavaju na aerodromu u Varšavi, Okecje, odakle Vitek putuje u inostranstvo. U prvoj i drugoj situaciji, udarci 1980. godine osujećuju odlazak aviona, dok u trećoj Vitek ulazi u avion koji eksplodira odmah nakon poletanja...

Uloge[uredi | uredi izvor]

  • Boguslav Linda kao Vitek
  • Tadeuš Lomnički kao 1. Verner
  • Zbignjev Zapasjevič kao 1. Adam
  • Boguslava Pavelec kao 1. Čuška
  • Maržena Tribala kao 2. Verka
  • Jacek Borkovski kao 2. Marek
  • Jacek Sas-Uhrinovski kao 2. Danjel
  • Adam Ferensi kao 2. Ksiadz
  • Monika Gozdžik kao 3. Olga
  • Zigmunt Hubner kao 3. Dzjekan
  • Irena Birska kao 3. Ciotka [4]
  • Jerzi Stuhr kao 1. aktivista ZSMP
  • Jerzi Moes kao 1. SB oficir

Kritika[uredi | uredi izvor]

Kao primer ukrštanja likova sa istorijom, Kickasola ističe da Vitek, koji ima isti datum rođenja (iako ne i godinu) kao Kišlovski (27. jun 1941), „razmišlja o ironiji svog datuma rođenja 1956. godine“.[5] Godine 1981, Kišlovski je najavio da planira da razvije realističku konvenciju kao „dublju, a ne širu”.[6] Sa Slepom šansom, Kišlovski je „delimično sproveo svoju novu filozofiju u praksu“, ali se ovaj film „i dalje u velikoj meri oslanja na političke okolnosti poljskog društva da bi postavio temu“.[7] Pol Kouts opisuje ovaj film „kao spajanje skoro psihoanalitičke 'zapadne' preokupacije posledicama smrti oca... sa tipičnom 'istočnoevropskom' nevoljnošću da se odrekne humanizma pozivajući se na takve psihoanalitičke scenarije kao što su edipovski." [8] Na veb lokaciji agregatora recenzija Rotten Tomatoes, Slepa šansa ima ocenu odobravanja od 73% na osnovu 11 recenzija, sa prosečnom ocenom 7,00/10.[9]

Rediteljka Agnješka Holand visoko je pohvalila film u intervjuu za kućni video iz kolekcije Criterion Collection,[10] rekla je „ Slepa šansa je zaista jedan od najboljih Kišlovskiovih filmova, možda čak i najbolji i najoriginalniji“.

Uticaji[uredi | uredi izvor]

U svojim intervjuima na DVD-u (i region 1 i 2), Agnješka Holand i filmska naučnica Anet Insdorf identifikuju klizna vrata kao film pod uticajem Slepe šanse. U oba filma, ishod zavisi od toga da li protagonista uhvati voz ili ne, ali u kliznim vratima predstavljena su samo dva scenarija (protagonista hvata voz, ne uhvati ga). Holland je rekla „... broj filmova je jednostavno ukrao koncept... osrednji film... pod nazivom Klizna vrata . . . . Uzeli su koncept i izobličili ga tamo gde je nestala sva filozofska dubina i stilska suptilnost.“ [10]

Trči Lola, trči ne uključuje vozove, ali je sličan Slepoj šansi po tome što su predstavljena tri scenarija koji zavise od toga kako protagonista pregovara o ludom trčanju kroz prepun prostor. U Slepoj šansi ishod života glavnog junaka zavisi od toga kako će se nositi sa situacijom sa pivcem. U Trči Lola, trči, Lola nije imala izbora. Njen život zavisi od spoljnih faktora. Njen život se menja jer je na istom mestu, ali nekoliko sekundi kasnije, i tako ili trči pod auto ili može samo da ga izbegne. U Slepoj šansi, okolnosti dovode do toga da Vitek ima drugačiji karakter u svakoj radnji, što je odjeknulo u Trči Lola, trči fotografskim montažama ljudi koje Lola prolazi usput. Prvo je Vitek komunista, zatim religiozni antikomunista, a na kraju je apolitičan.

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Blind Chance”. Internet Movie Database. Pristupljeno 14. 2. 2012. 
  2. ^ „Przypadek”. Festival de Cannes. Pristupljeno 14. 2. 2012. 
  3. ^ Martin Scorsese Presents: Masterpieces of Polish Cinema
  4. ^ „Full cast and crew for Blind Chance”. Internet Movie Database. Pristupljeno 14. 2. 2012. 
  5. ^ Kickasola, Joseph G. (2004) The Films of Krzysztof Kieslowski: The Liminal Image. New York: Continuum, pp. 8–9.
  6. ^ Kieślowski, Krzsystof. "Głeboko zamiast szeroko" in Dialog 26 1 (1981): 110
  7. ^ Garbowski, Christopher (1996). Krzysztof Kieslowski's Decalogue Series: The Problems of Protagonists and Their Self-Transcendance. New York: Columbia University Press, p. 5.
  8. ^ Coates, Paul (2005). The Red & The White: The Cinema of People's Poland. London: Wallflower Press, p. 190.
  9. ^ „Blind Chance”. Rotten Tomatoes. 
  10. ^ a b „Blind Chance”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-04-03. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слепа_шанса_(филм)&oldid=25938296”