Словенски весник

*Slovenski vesnik*
	Jubilarni broj, 2016.
Tip	Naučni časopis
Izdavač	A. Hovanski
Osnivanje	1866. godine
Jezik	ruski jezik
Ukidanje	1917. godine

Slovenski vesnik je naučni zbornik radova, koji je postao «prvi pokušaj u ruskoj literaturi da se u posebnom izdanju izuzetno mesto da izučavanju Slovenske književnosti, davninama i narodnosti»; izdavao se u Voronježu od 1866. do 1917. godine kao specijalizovani dodatak časopisu Filološke beleške pod redakcijom A. Hovanskog.

Istorija osnivanja

Inicijativa za osnivanje posebnog dodatka pod imenom Slovenski Vesnik pripadala je «cenjenom i najbližem» saradniku časopisa P. Giltebrandtu. Godine 1863. u novinama I. Aksakova «Dan» izašao je članak Giltebrandta, u kojem se govorilo o izraženoj potrebi za izdanjem sličnog karaktera. Ipak, autor je iskazivao sumnje da će se naći ljudi sposobni za hvatanje u koštac sa ovakvim poslom, a pokazaće se da je takav čovek A. Hovanski. ^[1]

Slovenski vesnik, 1866

U zborniku su štampani članci poznatih ruskih i istočnoevropskih lingvista, kao što su A. Afanasjev, I. Boduen de Kurtene, N. Bunakov, A. Bem, J. Grot, N. Zaderacki, L. Karavelov, N. Karejev, M. Kolosov, A. Kočubinski, N. Lavrovski, V. Makušev i dr. Karakteristično je da je pitanje o osnivanju Slovenskog vesnika bilo postavljeno uoči organizovanja Slovenskog kongresa u Moskvi 1867. godine.^[2]

Osnivač Vesnika smatrao je da je glavna ideja izdanja «duhovna komunikacija svih slovenskih narodnosti». Naučno određenje ruskog u nizu «sanskritskih» i slovenskih jezika postalo je «prvi zadatak» izdavača u novom zborniku, dok je «drugi zadatak» bio — «posebno se baviti slovenskim svetom, upoznavati čitaoce sa istorijom književnosti, životom i običajima raznih slovenskih plemena, kao i uopšte s njihovim davninama i narodnostima, sa spomenicima, obrascima narodnog stvaralaštva».^[3]

U predgovoru na početku izdanja Hovanski je istakao osnovne razloge i probleme, koji su ga pobudili na ovaj projekat. Urednik je objašnjavao potrebu da se pojavi specijalni dodatak odsustvom verodostojnih informacija jednih slovenskih naroda o drugim slovenskim narodima, a ključnim je smatrao pitanje o sveslovenskom književnom jeziku i o sposobnosti ruskog jezika da to postane. Ove teme Hovanski je predložio za razmatranje već u predovoru na početku izdanja. Slovenski vesnik izlazio je do 1917. godine i prestao je da postoji zajedno za Filološkim beleškama.

Godine 2016. na 150-godišnji jubilej izdanja, pod okriljem Fonda Hovanskog bila su pripremljena za reprint tri toma radova iz zbornika Slovenski vesnik za 1866-1885 godinu. U zbornik su ušli radovi A. Afanasjeva, J. Grota, I. Boduena de Kurtenea, N. Karejeva i dr.^[4]

U 2019. godini Clavističko drušstvo Srbije objavio je u časopisu Slavistika članak «Srpske stranice u Slovenskom vesniku» sa pregledom publikacija posvećenih srpskom jeziku i književnosti.^[5]

Jubilarni broj

U decembru 2016. na nivou katedre za slovensku filologiju Voronješkog državnog univerziteta održana je međunarodna naučno-praktična konferencija «Slovenski vesnik: istorija i perspektive» i bio je objavljen jubilarni zbornik. U pripremi materijala za zbornik učestvovali su naučnici iz Belorusije, Gruzije, Jermenije, Jordana, Makedonije, Ukrajine, Poljske, Rusije i Češke. U objavljenim radovima bila su razmatrana različita pitanja slavistike, folkloristike, frazeologije, etnografije, prevođenja i istorije, kao i različnыe gramatike i njenog filozofskog sadržaja. Posebnu pažnju autori su posvetili i fundamentalnom i večnom pitanju slovenske etimologije. Pozdravno pismo organizatorima konferencije uputio je direktor Instituta slavistike RAN K. Nikiforov. ^[6]

Značaj zbornika

U trenutku pojavljivanja Slovenskog vesnika u Ruskoj imperiji nije bilo ni jednog sličnog specijalizovanog izdanja. U to vreme Izvestija imperatorske Akademije nauka Odeljenja ruskog jezika i književnosti, koje su se izdavale u Peterburgu od 1852. do 1863.g, prestale su da postoje sve do 1896. godine. Na taj način u značajnom vremenskom periodu izdanje Hovanskog nije imalo konkurenata.

Pojavljivanje Slovenskog vesnika dalo je novi impuls izučavanju slovenske mitologije, u zborniku su o ovoj temi radove objavljivali D. Šeping, F. Buslajev, A. Afanasjev, A. Potebnja, N. Karejev i drugi. 1884. godine izašao je članak Ludovika Ležea «Kratkiй očerk slavяnskoй mifologii», koji je sadržao podrobni bibliografski pregled savremenih publikacija na datu temu, a 1907. godine u zborniku je bio objavljen prevod njegove «Slovenske mitologije».^[7]

Slovenski vesnik na Moskovskom državnom univerzitetu

Godine 2003. na Moskovskom državnom univerzitetu počela je publikacija zbornika naučnih radova Slovenski vesnik, koji je postao produžetak zvaničnog štampanog glasila katedre slovenske filologije — zbornika Slovenska filologija, izdavanog od 1951. do 80-ih godina XX veka. Prvi broj izašao je u čast 60-godišnjice katedre i 250-godišnjice Moskovskog državnog univerziteta. ^[8]

Vidi još

Reference

^ Gilьtebrandt P. Po povodu «Novobъlgarskoй sbirki» g. Žinzifirova (Zametka dlя vsego Russkogo obrazovannogo obщestva) // Gazeta «Denь». — M., 1863. — № 46. — S. 15-18.
^ Sobinnikova V. I. «Voronežskie filologičeskie zapiski» // Materialы po russko-slavяnskomu яzыkoznaniю. — Voronež, 1963. — S. 165-171.
^ Hovanskiй A. Naši predpoloženiя i želaniя (o vnesenii v «Filologičeskie zapiski» novogo otdela, pod zaglaviem «Slavяnskiй vestnik») // Filologičeskie zapiski. — Voronež, 1865. — Vыp. I. — S. 1-4.
^ Slavяnskiй vestnik / Sbornik stateй za 1866-1885 gg. pod red. A. Hovanskogo v 3-h tomah // Voronež, 2016.
^ Bondarenko N. Serbskie stranicы v «Slavяnskom vestnike» // Žurnal «Slavistika». — Belgrad, 2019. — № XXIII-1. — S. 295-302.
^ Slavяnskiй vestnik: istoriя i perspektivы. Materialы meždunarodnoй naučno-praktičeskoй konferencii, posvящennoй 150-letiю sbornika «Slavяnskiй vestnik». – Voronež: Kvarta, 2016. – 224 s. ISBN 978-5-89609-459-3
^ Slavяnskaя mifologiя Lюdovika Leže Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. novembar 2013) / Per. s fr. A. Pasenko // Filologičeskie zapiski. Voronež, 1907
^ Slavяnskiй vestnik: Vыpusk 1 / Pod red. V. P. Gudkova i A. G. Maškovoй – M.: Izd-vo Mosk. un-ta, 2003. – 264 s.

[1] Gilьtebrandt P. Po povodu «Novobъlgarskoй sbirki» g. Žinzifirova (Zametka dlя vsego Russkogo obrazovannogo obщestva) // Gazeta «Denь». — M., 1863. — № 46. — S. 15-18.

[2] Sobinnikova V. I. «Voronežskie filologičeskie zapiski» // Materialы po russko-slavяnskomu яzыkoznaniю. — Voronež, 1963. — S. 165-171.

[3] Hovanskiй A. Naši predpoloženiя i želaniя (o vnesenii v «Filologičeskie zapiski» novogo otdela, pod zaglaviem «Slavяnskiй vestnik») // Filologičeskie zapiski. — Voronež, 1865. — Vыp. I. — S. 1-4.

[4] Slavяnskiй vestnik / Sbornik stateй za 1866-1885 gg. pod red. A. Hovanskogo v 3-h tomah // Voronež, 2016.

[5] Bondarenko N. Serbskie stranicы v «Slavяnskom vestnike» // Žurnal «Slavistika». — Belgrad, 2019. — № XXIII-1. — S. 295-302.

[6] Slavяnskiй vestnik: istoriя i perspektivы. Materialы meždunarodnoй naučno-praktičeskoй konferencii, posvящennoй 150-letiю sbornika «Slavяnskiй vestnik». – Voronež: Kvarta, 2016. – 224 s. ISBN 978-5-89609-459-3

[7] Slavяnskaя mifologiя Lюdovika Leže Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. novembar 2013) / Per. s fr. A. Pasenko // Filologičeskie zapiski. Voronež, 1907

[8] Slavяnskiй vestnik: Vыpusk 1 / Pod red. V. P. Gudkova i A. G. Maškovoй – M.: Izd-vo Mosk. un-ta, 2003. – 264 s.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]