Slučaj Gliko Morinaga
Slučaj Gliko Morinaga (jap. グリコ・森永事件, Guriko Morinaga jiken) je poznati slučaj iznuđivanja koji je trajao sedamnaest meseci, od marta 1984. do avgusta 1985. u Japanu. Meta su bile poznate japanske konfekcijske kuće Ezaki-Gliko i Morinaga. Nijedan počinilac iz samoproklamovane grupe „Čudovište sa 21 licem" (japanski: かい人21面相 Kaijin Nijūichi Mensō, inspirisano negativcem iz romana Edoagava Ranpoa[1]) nikada nije uhvaćen.[2]
Pisma[uredi | uredi izvor]
Pisma za Ezaki Gliko[uredi | uredi izvor]
Događaj-okidač u ovom slučaju jeste bila otmica Kacuhisa Ezakija, predsednika multimilionerske kompanije Ezaki Gliko, 18.3.1984. Dva maskirana i naoružana napadača su upala u njegov stan i izvukla ga iz stana. Napolju su mu dali da obuče kaput i skijašku masku, i odvela ga u nepoznati magacin[3] u Ibarakiju.[4]
Sutradan otmičari traže milijardu jena i oko sto kilograma zlatnih poluga za Ezakijev siguran povratak kući, ali on čudom uspeva da pobegne 21.3. iz magacina i njihovi planovi su kompromitovani. Stoga menjaju taktiku, i 10.4. je parking kompanije Gliko zapaljen, pri čemu su izgorela tri automobila. Šest dana kasnije je pronađena preteća poruka kod magacina u Ibarakiju, prikačena za bočicu sone kiseline.
Desetog maja Čudovište sa 21 licem počinje da šalje pisma koja bivaju objavljivana u novinama. Budući pisana Kansai dijalektom, ona imaju šaljiv ton.
„Glupoj policiji, da li ste vi idioti? Da ste profesionalci, već bi nas uhvatili. Zbog toga što ste tako nesposobni, pomoći ćemo vam.“
U ovom pismu su policiji dati detalji operacije koju su izveli, i u njemu se navodi da je auto korišćen za beg bio siv, da je plastična bočica izvađena iz đubreta, i da su koristili pisaću mašinu Panwriter.[5]
Narednih meseci je objavljivano još pisama, u kojima se uglavnom maltretirala policija, davano je još beskorisnih tragova, dok se u jednom navodi da su pojedina neprecizirana pakovanja Glikovih slatkiša zatrovana cijanidom, usled čega kompanija povlači svoje proizvode sa rafova. Cijanid nije pronađen, ali je kompanija pretrpela veliki materijalni gubitak, kao i narušavanje reputacije. Prilikom poklanjanja slatkiša, ljudi su naglašavali da proizvodi nisu Glikovi.
Dana 26. 6. prestaju napadi na Gliko. Ovom prilikom se Čudovište obraćalo „svojim fanovima širom Japana"
„Predsednik Glika je već dovoljno osramoćen. Želimo da mu oprostimo. U našoj grupi imamo četvorogodišnjaka koji svaki dan plače za Glikom, i nije lako detetu oduzeti slatkiše koje ono voli... Policija je obavila dobar posao, držite se i nemojte odustati!"[3]
Pisma za Morinagu[uredi | uredi izvor]
Međutim, prestanak ucenjivanja Glikoa je samo označio početak ucenjivanja drugih japanskih kompanija. Od kompanije Marudai Čudovište je tražilo 50 miliona jena, i isplata je zakazana za 28. jun. Prerušeni policajac je preuzeo ovaj zadatak, i novac je trebalo baciti iz voza koji je išao za Kjoto, na mestu obeleženom belom zastavicom. Policajac koji se ukrcao na voz je primetio sumnjivo lice koje ga je posmatralo, a čije su oči bile poput lisice, prema njegovim rečima. Zastavica se ni na jednom delu puta nije pojavila, a sumnjivi putnik se iskrcao iz voza i prešao u drugi, koji je išao za Osaku. Policajac koji je čekao na toj stanici je takođe primetio sumnjivog muškarca, koji je obojici uspeo da pobegne.
Sledeće pismo pristiglo od Čudovišta je bilo namenjeno „majkama nacije". U njemu se navodi da su slatkiši kompanije Morinaga zatrovani cijanidom i postavljeni na rafove nasumičnih japanskih prodavnica. Do februara 1985. je pronađena 21 kutija zatrovanih slatkiša, a na svima je pisalo „Oprez - sadrži otrov"
Dok je istraga bila u toku, 14.11, kompanija Haus Fud je takođe bila ucenjena i pristala je da isplati 100 miliona jena. Ovaj put je otkup trebalo isplatiti na jednoj od stanica na Meišin putu, u prefekturi Šiga. Ponovo je primećen Čovek sa lisičijim očima, koji je ponovo uspeo da umakne. Pronađen je njegov auto na Kusacu stanici, koji je bio ukraden, i u njemu radio-skener, kojim se sumnja da je policija prisluškivana.
Čovek sa lisičijim očima[uredi | uredi izvor]
Frustrirana policija u januaru 1985. godine objavljuje skicu glavnog osumnjičenog, i vrlo brzo povezuje crtež sa Mijazaki Manabuom, sinom jakuze, uzbunjivačem koji je u periodu između 1975. i 1976. skretao pažnju na Glikovu nemarnost prilikom odlaganja otpada. Nakon razgovora sa njim je ustanovljeno da ima alibi, i pušten je.
Dana 7. 8. 1985. šef policije Jamamoto iz prefekture Šiga je izvršio samoubistvo samospaljivanjem. Ovom prilikom, 12.8.1985. stiže poslednje pismo:
„Policajac Jamamoto iz prefekture Šiga je umro. Baš blesavo od njega! Ne krijemo se u Šigi. Trebalo je da umru Jošino ili Šikata. Šta su oni radili godinu i pet meseci? Ne dozvolite zlikovcima poput nas da pobegnu. Mnogo budala želi da nas imitira. Gubitnik Jamamoto je umro kao čovek, pa smo odlučili da iskažemo saučešće. Rešili smo da prestanemo da maltretiramo prehrambene kompanije. Ako neko to ponovi, znajte da nismo mi. Zabavno je voditi zlikovački život.
Čudovište sa 21 licem"
Sadašnje stanje slučaja[uredi | uredi izvor]
Iako je 1,3 miliona policajaca radilo na slučaju, 125 hiljada ljudi bilo privedeno i 28300 dojava poslato, niko nikada nije bio uhapšen. Slučaj Ezakijeve otmice je istekao u martu 1994, a slučajevi trovanja 2000. godine. Sumnja je svaljivana na brojne počinioce: jakuze, ekstremne političke organizacije, Severnu Koreju. 545 sličnih operacija je usledilo, a 322 slučaja su rešena.[5]
Godine 1995, je Manabu Mijazaki izdao knjigu „Moj život u japanskom podzemlju"[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Edogawa, Ranpo (2012). The fiend with twenty faces. Luffey, Dan., Smith, Tim, 3, 1974-. Japan: Kurodahan Press. ISBN 9784902075366. OCLC 788432004.
- ^ „Japanska nacionalna policijska agencija”.
- ^ a b „The 1980s Crime Ring That Poisoned Japan’s Candy And Never Got Caught”.
- ^ Newton, Michael (2009). The encyclopedia of unsolved crimes (2. izd.). New York: Facts on File. ISBN 9780816078189. OCLC 265085573.
- ^ a b „Japanpowered”.
- ^ „Kotan”.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
