Smeđa boja
| Smeđa boja | |
|---|---|
  _by_A_C_Lovett.jpg)    | |
| Kordinate boje | |
| Heksadecimalni | #804000 |
| Referenca | Bez reference |
| Računarski zapisi boje | |
|---|---|
| Heksadecimalni zapis: | 993300 |
| RGB zapis (r, g, b): | (153, 51, 0) |
| CMIK zapis (c, m, y, k) *: | (0, 67, 100, 40) |
| HSV zapis (h, s, v): | (20°, 100%, 60%) |
| *: Projektovano sa intervala [0 - 100] na [0 - 255]. | |
Smeđa, kafena ili braon boja je topla tercijalna boja.[1][2][3] Tercijalne boje nastaju mešanjem jedne od osnovnih boja sa njenom komplementarnom bojom, u ovom slučaju mešanjem crvene i zelene.[4] Njena RGB vrednost je 150, 75, 0, a heksadecimalni zapis glasi 964B00.
Smeđa boja ima različite nazive u zavisnosti od jezika. U mnogim zemljama naziva se kao boja kafe, srpski naziv kafena, zatim boja kestenja, čokolade, leoparda, karamele, cimeta i slično.
Smeđa boja se široko sreće u prirodi, drvetu, zemljištu, boji ljudske kose, boji očiju i pigmentaciji kože. Smeđa je boja tamnog drveta ili bogatog tla.[5]
Prema istraživanjima javnog mnjenja u Evropi i Sjedinjenim Državama, smeđa je najmanje omiljena boja javnosti; često se povezuje sa jednostavnošću, rustikalnošću, izmetom i siromaštvom,[6] iako ima i pozitivne asocijacije koje uključuju pečenje, toplotu, divlje životinje i jesen.
Istorija i umetnost
[uredi | uredi izvor]Drevna istorija
[uredi | uredi izvor]Braon se u umetnosti koristila od praistorije. Slike koje koriste umber, prirodni glineni pigment sastavljen od oksida gvožđa i oksida mangana, datirane su na 40.000 godina pre nove ere.[7] Slike smeđih konja i drugih životinja pronađene na zidovima pećine Lasko stare su oko 17.300 godina. Ženske figure na slikama drevnih egipatskih grobnica imaju smeđu kožu, obojenu umberom. Svetlo žuta je često korišćena na oslikanim grčkim amforama i vazama, bilo kao pozadina za crne figure, ili obrnuto.
U Starom Rimu, smeđa odeća je bila povezana sa nižim slojevima ili varvarima. Termin za plebejce, ili urbanu sirotinju, bio je „pulati“, što je doslovno značilo „oni obučeni u smeđe“.[8]
-
Slika dan konja na zidu pećine Lasko u Francuskoj. -
Grobnica Userhet, 1300. p. n. e. Smeđa je bila naširoko korišćena u starom Egiptu za predstavljanje boje kože. -
_001.jpg)
Postklasična istorija
[uredi | uredi izvor]U srednjem veku braon haljine su nosili monasi franjevačkog reda, kao znak svoje poniznosti i siromaštva. Od svake društvene klase se očekivalo da nosi boju koja odgovara njihovom položaju; a siva i smeđa su bile boje sirotinje. Raset je bila gruba domaća tkanina napravljena od vune i obojena vrbom i marenom da bi dobila prigušenu sivu ili braon nijansu. Po statutu iz 1363. godine, siromašni Englezi su morali da nose crvenkastu boju. Srednjovekovna pesma Piers Plowman opisuje čestitog hrišćanina:[9]
And is gladde of a goune of a graye russet
As of a tunicle of Tarse or of trye scarlet.
Umetnici su počeli da daleko više koriste smeđu boju kada je uljano slikarstvo postalo popularno u kasnom petnaestom veku. Tokom renesanse, umetnici su uglavnom koristili četiri različite smeđe boje; sirovi umber, tamno smeđa glina iskopana iz zemlje oko Umbrije, u Italiji; sirova sijena, crvenkasto-braon zemlja iskopana u blizini Sijene, u Toskani; spaljeni umber, umbrijska glina zagrevana dok ne dobije tamniju nijansu, i spaljena sijena, zagrevana dok ne postane tamnocrvenkastosmeđa. U severnoj Evropi, Jan van Ajk je na svojim portretima prikazao bogate zemljane smeđe boje kako bi istakao svetlije boje.
-
Leonardo da Vinči je za svoje pisanje i crtanje koristio sepijsko mastilo od sipa. -
Jan van Ajk, Portret Bodva de Lanva. (1435) -
Meri I Tjudor (1554)
Moderna istorija
[uredi | uredi izvor]17. i 18. vek
[uredi | uredi izvor]U 17. i 18. veku se najviše upotrebljavala smeđa boja. Karavađo i Rembrant Van Rajn koristili su braon boje da bi stvorili kjaroskuro efekte, gde se subjekt pojavio iz mraka. Rembrant je takođe dodao umber u prizemne slojeve svojih slika jer je promovisao brže sušenje. Rembrant je takođe počeo da koristi novi smeđi pigment, nazvan Kasel zemlja ili Kelnska zemlja. Ovo je bila prirodna zemljana boja sastavljena od preko devedeset posto organske materije, kao što su zemlja i treset. Koristili su je Rubens i Entoni van Dajk, a kasnije je postala poznata kao Van Dajk braon.
-
Autoportret Rembranta. Što je Rembrant bio stariji, to je više smeđe koristio na svojim slikama. -
Entoni van Dajk je, kao i Rembrant, bio vezan za pigment koji se zove Kasel zemlja ili Kelnska zemlja; koji je postao poznat kao Van Dajk braon. -
Natalija Nariškina, carica Rusije (kraj 17. veka)
Braon u nauci i prirodi
[uredi | uredi izvor]Optika
[uredi | uredi izvor]Smeđa je tamno narandžasta boja, nastala kombinovanjem crvene, žute i crne.[10] Može se smatrati tamno narandžastim, ali se može napraviti i na druge načine. U RGB modelu boja, koji koristi crvenu, zelenu i plavu svetlost u raznim kombinacijama za pravljenje svih boja na kompjuterskim i televizijskim ekranima, nastaje mešanjem crvene i zelene svetlosti.
U smislu vidljivog spektra, „braon“ se odnosi na nijanse dugih talasnih dužina, žute, narandžaste ili crvene, u kombinaciji sa niskom osvetljenošću ili zasićenošću.[11] Pošto smeđa može da pokriva širok spektar vidljivog spektra, koriste se složeni pridevi kao što su crveno braon, žućkasto braon, tamno braon ili svetlo braon.
Kao boja niskog intenziteta, smeđa je tercijarna boja: mešavina tri suptraktivne primarne boje je braon ako je sadržaj cijan nizak. Braon postoji kao percepcija boje samo u prisustvu svetlije kontrasne boje.[12] Žuti, narandžasti, crveni ili ružičasti objekti se i dalje percipiraju kao takvi ako je opšti nivo osvetljenja nizak, uprkos tome što reflektuju istu količinu crvene ili narandžaste svetlosti kao što bi braon objekat u normalnim uslovima osvetljenja.
-
![Obojeni diskovi izgledaju kao braon i narandžasto, ali su zapravo identične nijanse; njihova percipirana boja zavisi od nijanse sive kojom su okruženi.[13]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Optical_grey_squares_orange_brown.svg/384px-Optical_grey_squares_orange_brown.svg.png)
Obojeni diskovi izgledaju kao braon i narandžasto, ali su zapravo identične nijanse; njihova percipirana boja zavisi od nijanse sive kojom su okruženi.[13]
![Obojeni diskovi izgledaju kao braon i narandžasto, ali su zapravo identične nijanse; njihova percipirana boja zavisi od nijanse sive kojom su okruženi.[13]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Optical_grey_squares_orange_brown.svg)
Smeđe oči
[uredi | uredi izvor]Uz nekoliko izuzetaka, svi sisari imaju braon ili tamno pigmentisane dužice.[14] Kod ljudi, smeđe oči su rezultat relativno visoke koncentracije melanina u stromi dužice, što dovodi do apsorpcije svetlosti kraćih i dužih talasnih dužina,[15][16] a u mnogim delovima sveta, to je skoro jedina prisutna boja dužice.[17] Tamni pigment smeđih očiju je najčešći u Istočnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji, Južnoj Aziji, Zapadnoj Aziji, Okeaniji, Africi, Americi itd. kao i delovima Istočne Evrope i Južne Evrope.[18] Većina ljudi na svetu ima tamno smeđe oči. Svetlo ili srednje pigmentisane smeđe oči su uobičajene u Evropi, Avganistanu, Pakistanu i Severnoj Indiji, kao i u nekim delovima Bliskog istoka. (Pogledajte boju očiju).
Simbolika i primena
[uredi | uredi izvor]Smeđa boja simboliše prirodu i plodnost zemljišta. Psiholozi tvrde da enterijer ove boje ne utiče povoljno na kreativnost, ali zato odiše udobnošću. U modnoj industriji, smeđa boja ima negativnu konotaciju, budući da asocira na siromaštvo, te gotovo nikada nije povezana sa glamurnim i luksuznim životom. Takođe, budući da su smeđa odela bila prepoznatljiv odevni znak za naciste, nakon Drugog svetskog rata, ova boja je dugo bila nepoželjna u modnom svetu.[4]
Smeđa boja kose je, nakon crne, druga najzastupljenija boja kose na svetu.[19] Oči smeđe boje zahvaljujući većoj koncentraciji melanina su najzastupljenije od svih drugih boja, a najčešće se susreće u severnoj i srednjoj Evropi.[20]
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Nijanse smeđe boje -
Brineta, osoba smeđe kose -
Tamnosmeđe oči -
Prirodni ćilibar -
Uniforma Hitlerove omladine -
-
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Shorter Oxford English Dictionary, (2002), Oxford University Press.
- ^ Webster's New World Dictionary of the American Language: "A combination of red, blue, and yellow."
- ^ Oxford English Dictionaries On-LIne: "Of a colour produced by mixing red, yellow, and blue, as of dark wood or rich soil"
- ^ a b „Volim sve što je boje čokolade, a posebno čokoladu!”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2014. g., ana2cats.com. Pristupljeno 30. avgusta 2016.
- ^ Shorter Oxford English Dictionary; "of a colour produced by mixing red, yellow, and blue, as of dark wood or rich soil"
- ^ Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur' -effets et symboliiques. str. 212—223..
- ^ Varichon, Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples. p. 254.
- ^ Eva Heller, Psychologie de la couleur: Effets et symboliques. p. 219
- ^ R. H. Britnell (1986). Growth and decline in Colchester, 1300–1525
. Cambridge University Press. str. 55–77. ISBN 978-0-521-30572-3.
- ^ Shorter Oxford Dictionary, (2002).
- ^ "Some Experiments on Color", Nature 111, 1871, in John William Strutt (Lord Rayleigh) (1899). Scientific Papers. University Press.
- ^ "Color Vision", in Feynman, Richard (1964). The Feynman Lectures on Physics. Addison Wesley Longman.
- ^ G. M. Johnson and M. D. Fairchild, "Visual psychophysics and color appearance," (chapter) in CRC Digital Color Imaging Handbook, 115–171 (2003).
- ^ Blue eyes in lemurs and humans: same phenotype, different genetic mechanism Am J Phys Anthropol. 2009
- ^ Fox, Denis Llewellyn (1979). Biochromy: Natural Coloration of Living Things. University of California Press. str. 9. ISBN 0-520-03699-9.
- ^ Eiberg, H.; Mohr, J. (1996). „Assignment of genes coding for brown eye colour (BEY2) and brown hair colour (HCL3) on chromosome 15q”. Eur. J. Hum. Genet. 4 (4): 237—41. PMID 8875191. S2CID 26700451. doi:10.1159/000472205.
- ^ Online Mendelovsko nasleđivanje kod čoveka (OMIM) SKIN/HAIR/EYE PIGMENTATION, VARIATION IN, 1; SHEP1 -227220
- ^ Sulem, Patrick; Gudbjartsson, Daniel F; Stacey, Simon N; Helgason, Agnar; Rafnar, Thorunn; Magnusson, Kristinn P; Manolescu, Andrei; Karason, Ari; et al. (2007). „Genetic determinants of hair, eye and skin pigmentation in Europeans”. Nat. Genet. 39 (12): 1443—52. PMID 17952075. S2CID 19313549. doi:10.1038/ng.2007.13.
- ^ Race - Hair, dr C. Džordž Boeri, webspace.ship.edu. Pristupljeno 30. avgusta 2016.
- ^ What color are your eyes exactly? Koje boje su zapravo vaše oči?, www.edow.com, 25. avgust 2010. Pristupljeno 30. avgusta 2016.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Varichon, Anne (2005). Couleurs: pigments et teintures dans les mains des peuples (na jeziku: francuski). Paris: Editions du Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4.
- Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur: effets et symboliques (na jeziku: francuski). Munich: Pyramyd. ISBN 978-2-35017-156-2.
- „What Colors Do You Mix to Make Brown?”. Art Studio Life. Pristupljeno 13. 10. 2022.
- „Match of Bob Timberlake™ CC-800 Cigar Brown *”. My Perfect Color. Pristupljeno 29. 12. 2022.
- R. H. Britnell (1986), Growth and decline in Colchester, 1300–1525, Cambridge University Press, str. 55–77, ISBN 978-0-521-30572-3
- Paterson, Ian (2003), A Dictionary of Colour (1st paperback izd.), London: Thorogood (objavljeno 2004), str. 73, ISBN 1-85418-375-3, OCLC 60411025
- Maerz, Aloys John; Paul, Morris Rea (1930). A Dictionary of Color. New York: McGraw-Hill Book Company. LCCN 30016563. OCLC 1150631.
- 長崎盛輝 [Nagasaki, Seiki] (2001). 日本の傳統色 : その色名と色調 [Traditional colors of Japan: their color names and tones] (na jeziku: japanski). Kyoto: Seigensha. ISBN 4-916094-53-0. OCLC 51110507.
- 日本色彩学会 [Color Society of Japan] (1985). 新編色彩科学ハンドブック [New Color Science Handbook] (na jeziku: japanski). Tokyo: University of Tokyo Press. ISBN 4-13-061000-7. OCLC 47432802.
- Ridgway, Robert (1886). Nomenclature of Colors for Naturalists, Compendium of Useful Knowledge for Ornithologists. Boston: Little, Brown and Company. OCLC 768502.
- Ridgway, Robert (1912). Color standards and color nomenclature. Washington, D.C.: Robert Ridgway. LCCN 13007093. OCLC 630954.
- Bruce MacEvoy. "Do 'Primary' Colors Exist?" („imaginary or imperfect primaries section”. Arhivirano iz originala 17. 07. 2008. g. Pristupljeno 10. 8. 2007.). Handprint. ,.
- Williamson, Samuel J. (1983). Light and color in nature and art. New York: Wiley. ISBN 0471083747. Pristupljeno 28. 4. 2021.
- Berns, Roy S. (2019). Billmeyer and Saltzman's principles of color technology (Fourth izd.). Hoboken, NJ. str. 54—64. ISBN 9781119367192.
- Brill, Michael H.; Robertson, Alan R. (27. 7. 2007). „Open Problems on the Validity of Grassmann's Laws”. Colorimetry: 245—259. ISBN 9780470175637. doi:10.1002/9780470175637.ch10.
- Fairman, Hugh S.; Brill, Michael H.; Hemmendinger, Henry (februar 1997). „How the CIE 1931 color-matching functions were derived from Wright-Guild data”. Color Research & Application. 22 (1): 11—23. doi:10.1002/(SICI)1520-6378(199702)22:1<11::AID-COL4>3.0.CO;2-7.
- Newton, Isaac (1730). Opticks: Or, A Treatise of the Reflections, Refractions, Inflections and Colours of Light (na jeziku: engleski). William Innys at the West-End of St. Paul's.
- Newton, Isaac (19. 2. 1671). „A Letter of Mr. Isaac Newton … containing his New Theory about Light and Color”. Philosophical Transactions of the Royal Society (80): 3075—3087. Pristupljeno 19. 11. 2020.
- Boker, Steven M. „The Representation of Color Metrics and Mappings in Perceptual Color Space”. The Representation of Color Metrics and Mappings in Perceptual Color Space.
- MacEvoy, Bruce. „handprint : colormaking attributes”. www.handprint.com.
- Maxwell, James Clerk (2013). The Scientific Papers of James Clerk Maxwell (na jeziku: engleski). Courier Corporation. ISBN 978-0-486-78322-2.
