Smilja Đaković
Smilja Đaković | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1895. |
| Datum smrti | 1945. |
Smilja Đaković (1895 — 1945) bila je vlasnica časopisa Misao.[1] Imala je uticaja u očuvanju i afirmaciji srpske književnosti. Po rečima Jelene Skerlić Ćorović „bila je ona žena od soja Don Kihotovog, koja je verovala svojoj viziji i istrajavala do kraja”.[2] Pomagala je mnoge pisce, među kojima su Stevan Jakovljević i Milan Janjušević, a Tinu Ujeviću dala je posao u redakciji časopisa.[3]
Tri objavljene priče oblikovane su iskustvom rata i objavljene pod pseudonimom Jovanka Petrović. Jelena Skerlić Ćorović beleži da je nekoliko njenih pesama objavljeno pod njenim pravim imenom u jednom dečjem listu, a da je takođe napisala i jedan socijalni roman. Isidora Sekulić napisala je esej o njoj, „Zabeležiti ime Smilje Đaković”, a Jelena Skerlić Ćorović je spominje u svojoj knjizi Život među ljudima, memoarski zapisi.[4]
Radovi[uredi | uredi izvor]
Članci i drugi sastavni delovi[uredi | uredi izvor]
- Ujak Aksentije
- Bezvlašće
- Posleratni putnici[3]
Privatni život[uredi | uredi izvor]
Smilja Đaković bila je verena za brata Vladislava Petkovića Disa. Nakon njegove smrti nije se udavala.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Smilja Đaković: Neobična "Gospođica" Ive Andrića”. Izazov (na jeziku: srpski). 2016-02-25. Arhivirano iz originala 23. 02. 2022. g. Pristupljeno 2021-03-08.
- ^ Akademska knjiga, Duboki tragovi sećanja, Dunja Pešut
- ^ a b v „Smilja Đaković | Knjiženstvo”. knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. Pristupljeno 2021-03-08.
- ^ Hadžić, Zorica. (2014). Beleška o zaboravljenoj Smilji Đaković i njenim pričama. Priča. Časopis za priču i priče o pričama. Beograd, septembar-decembar 2014. godina VIII, broj 28-29, str. 231-238