Snežana (bajka)
Snežana | |
---|---|
Bajka | |
Izvorni naziv | Sneewittchen |
Podaci | |
Arne—Tompsonovo svrstavanje | br. 709 |
Država | Nemačka |
Datum objavljivanja | 1812. |
Objavljeno u | Bajke braće Grim |
Snežana ili Snežana i sedam patuljaka je nemačka bajka, poznata u većem delu Evrope, i danas jedna od najpoznatijih bajki u svetu. Braća Grim su je objavila 1812. u prvom izdanju njihove zbirke Dečje i domaće bajke (Bajke braće Grim).[1] Dobila je naziv nem. Sneewittchen (u današnjoj ortografiji Schneewittchen), i bila je brojno označena kao Priča 53. Braća Grim su završili konačnu verziju priče 1854.[2][3]
Bajka sadrži elemente kao što su magično ogledalce, otrovna jabuka, stakleni kovčeg i likove zle kraljice i sedam patuljaka, koji su prvi put imenovani pojedinačnim imenima u brodvejskoj predstavi Snežana i sedam patuljaka (1912), a potom su dobili različita imena i u Volt Diznijevom filmu iz 1937. Snežana i sedam patuljaka. Priču Braće Grim, koja se uobičajeno pominje kao Snežana, ne treba mešati sa pričom Snežana i Ružica (na nemačkom Schneeweißchen und Rosenrot), drugom bajkom koju su sakupili Braća Grim.[4]
U folklornoj klasifikaciji Arne-Tompson-Uter (ATU indeksu), priče ove vrste grupisane su zajedno kao tip 709, Snežana. Ostale priče ove vrste su Lepa Venecija, Mirsina, Njuri Hedig, Zlatno drvo i srebrno drvo, Mlada robinja i Mala lepotica.[5]
Sadržaj
[uredi | uredi izvor]Bajka počinje slikom kraljice koja sedi i šije usred zime. Dok je šila i gledala kroz prozor, slučajno se ubola na iglu i tada su tri kapi krvi pale u sneg. Videvši da crvena krv na belom snegu tako lepo izgleda, kraljica je tada poželela da dobije ćerku koja će biti bela kao sneg, rumena kao krv i crnokosa kao ebanovina. Tako je i bilo. Kraljica je dobila ćerku Snežanu ali je, nažalost, posle porođaja preminula.
Snežanin otac se posle godinu dana ponovo oženio, i u kuću doveo ženu koja, iako je bila lepa, po prirodi je bila i gorda i nadmena i nije mogla da trpi da je neko nadmaši po lepoti. Imala je svoje čarobno ogledalo koje joj je govorilo ko je najlepši na svetu. Kada bi stala ispred njega i ogledala se, zapitala bi: „Kaži, ogledalce, na zidu tom, Da l’ najlepša sam na svetu ovom?“ A ogledalo bi uzvraćalo: „Kraljice, vi ste najlepši na svetu.” Međutim, jednog dana, kada je Snežana izrasla u prelepu devojku, ogledalo je njenoj maćehi reklo da ona više nije najlepša, već da je to sada Snežana. Maćeha se tada razljutila i poslala lovca da ode u šumu i ubije Snežanu, a kao dokaz da je izvršio naređenje, da joj donese Snežanina pluća i jetru. Lovac to nije mogao da učini, pustio je Snežanu, a njenoj maćehi doneo pluća i jetru divlje svinje koje je ova pojela.
Snežana je lutala po šumi sve dok nije naišla na jednu kuću u kojoj je, od umora, zaspala. U toj kući su živeli patuljci rudari koji su prihvatili da Snežana živi kod njih, ali da im za uzvrat održava i uređuje kuću. Maćeha je ubrzo saznala kako je Snežana još uvek živa i odlučila je da se premaskira u staru bakicu i da, tako zamaskirana, ode kod Snežane. Našavši je, ponudila joj je steznik koji je Snežana prihvatila. Veštica je opasala Snežanu i toliko jako ju je pritisla da je ova ostala bez daha i pala kao mrtva. Međutim, kada su se patuljci vratili iz rudnika, isekli su pojas i Snežana se probudila.
Kada je maćeha čula od svog čarobnog ogledalceta da je Snežana i dalje živa, ponovo je otišla kod nje, ali joj je sada ponudila češalj. Kada ju je očešljala, Snežana je ponovo pala kao mrtva. Patuljci su joj češalj izvadili iz kose i Snežana se probudila.
Treći put maćeha je kod Snežane otišla sa otrovnom jabukom koja je sa jedne strane bila crvena, a sa druge bela. Kako bi uverila Snežanu da je neće otrovati, veštica je zagrizla belu stranu jabuke koja nije bila otrovna. Snežana je zatim zagrizla crvenu stranu i pala mrtva. U ovoj situaciji patuljci nisu mogli da pomognu. Napravili su joj stakleni kovčeg i stavili ga na jedan proplanak. Tu ju je video princ koji se odmah zaljubio u Snežanu. Kada su patuljci pristali da mu daju kovčeg, prinčeve sluge su se, noseći kovčeg, spotakle, tako da je od silnog treskanja Snežani ispao komadić jabuke iz usta. Ona je oživela i otišla sa princom u njegov dvor.
Na njihovo krunisanje braka nije bila pozvana maćeha, ali se ona ipak pojavila. Kada je princ saznao da ona pokušava da se reši Snežane, primorao ju je da igra u užarenim papučama sve dok mrtva nije pala na zemlju.
Inspiracija
[uredi | uredi izvor]Naučnici su teoretisali o mogućem poreklu priče, a folkloristi kao što su Sigrid Šmit, Džozef Džejkobs i Kristin Goldberg su primetili da kombinuje više motiva koji se takođe nalaze u drugim narodnim pričama.[6][7] Naučnik Grejem Anderson upoređuje bajku sa rimskom legendom o Hioni, ili „Snegu“, zabeleženoj u Ovidijevim Metamorfozama.[8][9]
Tokom 1980-ih i 1990-ih, neki nemački autori su sugerisali da je bajka mogla biti inspirisana stvarnom osobom. Ekhard Sander, po zanimanju učitelj, tvrdio je da je inspiracija bila Margareta fon Valdek, nemačka grofica rođena 1533. godine, kao i nekoliko drugih žena u njenoj porodici.[10] Karlhajnc Bartels, farmaceut i naučnik iz Lora na Majni, grada u severozapadnoj Bavarskoj, stvorio je provokativnu teoriju da je Snežana bila Marija Sofija Margaret Katarina, baronica fon und cu Ertal, rođena 1725. godine.[11][12] Međutim, ozbiljni naučnici generalno odbacuju ove teorije, i profesor folklora Donald Has ih naziva „čistom spekulacijom i sasvim neubedljivim“.[13][14]
Varijacije
[uredi | uredi izvor]Glavne studije tradicionalnih varijanti Snežane su Ernst Beklenova Studija o Snežani iz 1910. godine, koja je ponovno izdanje pedeset varijanti Snežane,[15] i studije Stivena Svona Džonsa.[16] U svom prvom izdanju, braća Grim su objavila verziju koju su prvo prikupili, u kojoj je negativac dela Snežanina ljubomorna biološka majka. U verziji koja je pre prvog izdanja poslata jednom drugom folkloristi, osim toga, ona ne naređuje slugi da je odvede u šumu, već je sama vodi tamo da nabere cveće i napušta je; u prvom izdanju ovaj zadatak je prenet na slugu.[17] Veruje se da je promena u maćehu u kasnijim izdanjima imala za cilj da se ublaži priča za decu.[18][19]
Popularna, ali sanirana verzija priče je američki animirani film Snežana i sedam patuljaka iz 1937. Volta Diznija. Diznijeva varijacija Snežane dala je patuljcima imena i uključivala je Snežanu koja peva. Diznijev film je takođe jedina verzija u kojoj se Snežana i njen princ sastaju pre nego što ona zagrize jabuku; zapravo, ovaj susret pokreće radnju. Umesto njenih pluća i jetre, kako piše u originalu, kraljica traži od lovca da vrati Snežanino srce. Dok se pominje srce, ono se nikada ne prikazuje u kutiji. Snežana je takođe starija i zrelija. Nju otkrivaju patuljci nakon što očiste kuću, ne uznemiravajući je. Štaviše, u Diznijevom filmu zla kraljica samo jednom pokušava da ubije Snežanu (sa otrovanom jabukom) i ne uspeva. Ona zatim umire tako što je pala niz liticu i zgnječila ju je kamena gromada, nakon što su je patuljci jurili kroz šumu. U originalu, kraljica je primorana da igra do smrti u usijanim gvozdenim papučama.[20]
Adaptacije
[uredi | uredi izvor]- Snežana (1902), američki izgubljeni nemi film iz 1902. Predstavlja prvu filmsku adaptaciju bajke braće Grim.[21][22]
- Snežana i sedam patuljaka (1912), brodvejska predstava iz 1912. Prva adaptacija u kojoj su dodeljena imena svim patuljcima.
- Snežana (1916), američki nemi film iz 1916. koji je inspirisao Volta Diznija da napravi kasniji animirani film.[23]
- Snežana(1933), ili Beti But u Snežani, je kratki animirani film iz 1933, deo Beti Bup serijala.
- Snežana i sedam patuljaka(1937), animirani film Volta Diznija iz 1937. koji se smatra najpoznatijom adaptacijom bajke. Proslavio se kao jedan od prvih dugometražnih animiranih filmova i kao prvi Diznijev dugometražni film.
- Schneewittchen und die sieben Zwerge (1939), nemački film Hajnca Volfa. Animirani film iz 1937. nije bio prikazivan u nacističkoj Nemačkoj, već je umesto toga bila promovisana nemačka verzija.[24]
- Bajke braće Grim, japanska anime serija premijerno emitovana od 1987. do 1989. koja uključuje priču o Snežani.
- Jednom davdno, američka serija koja je emitovana od 2011. do 2018. Snežana, njen princ (šarmantni princ), njihova ćerka Ema Svon i zla kraljica su glavni likovi.
- Ogledalce, ogledalce, američki film iz 2012. sa motivima bajke, ali iz perspektive zle kraljice.
- Snežana i lovac, američki film iz 2012.
- Lovac i ledena kraljica, film iz 2016. koji je nastavak Snežane i lovca, sa Snežanom u manjoj ulozi.
- Snežana (2025), predstojeći igrani film koji će biti izdat 2025. kao rimejk animiranog filma iz 1937.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Njemačka književnost 2. Sarajevo: Svetlost. 1979. ISBN 978-86-01-00623-2.
- ^ Jacob Grimm & Wilhelm Grimm: Kinder- und Hausmärchen; Volume 1, 7. Ausgabe (children's and households fairy tales, broj 1, 7. izdanje). Dietrich, Göttingen (1857). str. 264–273.
- ^ Jacob Grimm; Wilhelm Grimm (2014-10-19). The Original Folk and Fairy Tales of the Brothers Grimm: The Complete First ... Princeton University Press. ISBN 9781400851898. Pristupljeno 2016-04-05.
- ^ Karlheinz Bartels: Schneewittchen – Zur Fabulologie des Spessarts (2. izdanje). Geschichts- und Museumsverein Lohr a. Main, Lohr a. Main. Bartels, Karlheinz (2012). Schneewittchen: Zur Fabulologie des Spessarts. von Törne. str. 56—59. ISBN 978-3-934128-40-8.
- ^ Heidi Anne Heiner. „Tales Similar to Snow White and the 7 Dwarfs”. Arhivirano iz originala 21. 05. 2013. g. Pristupljeno 1. 1. 2014.
- ^ Jacobs, Joseph. Europa's Fairy Book. London: G. Putnam and Sons. 1916. pp. 260–261.
- ^ Goldberg, Christine (1993). „Review of Steven Swann Jones: The New Comparative Method: Structural and Symbolic Analysis of the Allomotifs of 'Snow White'”. The Journal of American Folklore. 106 (419): 104. JSTOR 541351. doi:10.2307/541351.
- ^ Ovid, Metamorphoses, Book XI, 289
- ^ Anderson, Graham (2000). Fairytale in the ancient world. Routledge. ISBN 978-0-415-23702-4. Pristupljeno 4. 5. 2017.
- ^ Sander, Eckhard (1994). Schneewittchen: Marchen oder Wahrheit? : ein lokaler Bezug zum Kellerwald.
- ^ Bartels, Karlheinz (2012). Schneewittchen – Zur Fabulologie des Spessarts. Geschichts- und Museumsverein Lohr a. Main, Lohr a. Main; second edition. ISBN 978-3-934128-40-8.
- ^ Vorwerk, Wolfgang (2015). Das 'Lohrer Schneewittchen' – Zur Fabulologie eines Märchens. Ein Beitrag zu: Christian Grandl/ Kevin J.McKenna, (eds.) Bis dat, qui cito dat. Gegengabe in Paremiology, Folklore, Language, and Literature. Honoring Wolfgang Mieder on His Seventieth Birthday. Peter Lang Frankfurt am Main, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Warszawa, Wien. str. 491—503. ISBN 978-3-631-64872-8.
- ^ Stewart, Sara (25. 3. 2012). „Snow White becomes a girl-power icon”. The New York Post.
- ^ Kawan, Christine Shojaei (jun 2005). „Innovation, persistence and self-correction: the case of Snow White” (PDF). Estudos de Literatura Oral. 11-12: 238.
- ^ Ernst Böklen, Schneewittchenstudien: Erster Teil, Fünfundsiebzig Varianten im ergen Sinn (Leipzig: J. C. Hinrichs, 1910).
- ^ Jones, Steven Swann (1983). „The Structure of Snow White”. Fabula. 24 (1–2): 56—71. S2CID 161709267. doi:10.1515/fabl.1983.24.1-2.56. reprinted and slightly expanded in Fairy Tales and Society: Illusion, Allusion, and Paradigm, ed. by Ruth B. Bottigheimer (Philadelphia: University of Philadelphia Press, 1986), pp. 165–84. The material is also repeated in a different context in his The New Comparative Method: Structural and Symbolic Analysis of the Allomotifs of Snow White (Helsinki: Academia Scientiarum Fennica, 1990).
- ^ Kay Stone, "Three Transformations of Snow White", in The Brothers Grimm and Folktale, ed. by James M. McGlathery (Urbana: University of Illinois Press, 1988), pp. 52–65 (pp. 57-58). McGlathery, James M. (1988). The Brothers Grimm and Folktale. University of Illinois Press. ISBN 0-252-01549-5.
- ^ Tatar, Maria (1987). The Hard Facts of the Grimms' Fairy Tales. Princeton University Press. str. 36. ISBN 0-691-06722-8.
- ^ Orbach, Israel (1960). „The Emotional Impact of Frightening Stories on Children”. Journal of Child Psychology and Psychiatry. 1 (3): 379—389. PMID 8463375. doi:10.1111/j.1469-7610.1993.tb00999.x.
- ^ Grimm's Complete Fairy Tales. Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm (novembar 2011). Grimm's Complete Fairy Tales. Canterbury Classics. str. 194. ISBN 978-1-60710-313-4.
- ^ Jack Zipes (2011). The Enchanted Screen: The Unknown History of Fairy-Tale Films (na jeziku: engleski). Routledge. str. 117 pp. ISBN 978-0-203-92749-6.
- ^ David J. Hogan (2014). The Wizard of Oz FAQ: All That's Left to Know About Life, According to Oz (na jeziku: engleski). Applause Theatre & Cinema Books. ISBN 978-1-4803-5062-5.
- ^ Kaufman, J.B. „Snow White”. San Francisco Silent Film Festival (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 11. 2024.
- ^ Schlesinger, Ron (2020-01-26). „Das Imperium schießt zurück: Schneewittchen und die sieben Zwerge (D 1939) - Märchen im Film” (na jeziku: nemački). Pristupljeno 8. 11. 2024.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Grimm, Jacob (2003-01-01). Selected Folktales/Ausgewählte Märchen: A Dual-Language Book. Wilhelm & Applebaum, Stanley (Editor and Translator). Mineola, New York: Dover Publications, Inc. ISBN 0-486-42474-X.
- Jones, Steven Swann (1990). The New Comparative Method: Structural and Symbolic Analysis of the allomotifs of 'Snow White'. Helsinki: FFC., N 247.
- Walt Disney's Snow White and the seven dwarfs : an art in its making featuring the collection of Stephen H. Ison (1st izd.). Indianapolis Museum of Art. 1994. ISBN 0786861444.
- Bäcker, Jörg (1. 12. 2008). „Zhaos Mergen und Zhanglîhuâ Katô. Weibliche Initiation, Schamanismus und Bärenkult in einer daghuro-mongolischen Schneewittchen-Vorform” [Zhaos Mergen and Zhanglîhuâ Katô. Female initiation, shamanism and bear cult in a Daghuro-Mongolian Snow White precursor]. Fabula (na jeziku: nemački). 49 (3–4): 288—324. S2CID 161591972. doi:10.1515/FABL.2008.022.
- da Silva, Francisco Vaz (2007). „Red as Blood, White as Snow, Black as Crow: Chromatic Symbolism of Womanhood in Fairy Tales”. Marvels & Tales. 21 (2): 240—252. JSTOR 41388837. S2CID 201791348. doi:10.1353/mat.2007.a241688. hdl:10071/19149.
- Hemming, Jessica (2012). „Red, White, and Black in Symbolic Thought: The Tricolour Folk Motif, Colour Naming, and Trichromatic Vision”. Folklore. 123 (3): 310—329. JSTOR 41721562. S2CID 161420857. doi:10.1080/0015587X.2012.716599.
- Hui, J. Y., Ellis, C., McIntosh, J., & Olley, K.. „Ála flekks saga: A Snow White Variant from Late Medieval Icelan”. Leeds Studies in English. 49: 45—64. 2018.. http://digital.library.leeds.ac.uk/id/eprint/26324
- Joisten, Charles (1978). „Une version savoyarde du conte de Blanche-Neige” [A Savoyard version of the tale of Snow White]. Le Monde alpin et rhodanien. Revue régionale d'ethnologie (na jeziku: francuski). 6 (3): 171—174. doi:10.3406/mar.1978.1063.
- Kawan, Christine Shojaei (2005). „Innovation, persistence and self-correction: the case of snow white”. Estudos de Literatura Oral (11–12): 237—251. hdl:10400.1/1671 .
- Kawan, Christine Shojaei (decembar 2008). „A Brief Literary History of Snow White”. Fabula. 49 (3–4): 325—342. S2CID 161939712. doi:10.1515/FABL.2008.023.
- Kropej, Monika (decembar 2008). „Snow White in West and South Slavic Tradition”. Fabula. 49 (3–4): 218—243. S2CID 161178832. doi:10.1515/FABL.2008.018.
- Kurysheva, Lyubov A. (2018). „On Pushkin's Synopsis of the Russian Version of Snow White”. Studia Litterarum. 3 (4): 140—151. doi:10.22455/2500-4247-2018-3-4-140-151.
- Oriol, Carme (decembar 2008). „The Innkeeper's Beautiful Daughter. A Study of Sixteen Romance Language Versions of ATU 709”. Fabula. 49 (3–4): 244—258. S2CID 162252358. doi:10.1515/FABL.2008.019.
- Raufman, Ravit (10. 1. 2017). „Red as a Pomegranate. Jewish North African versions of Snow White”. Fabula. 58 (3–4). doi:10.1515/fabula-2017-0027.
- Schmidt, Sigrid (1. 12. 2008). „Snow White in Africa”. Fabula. 49 (3–4): 268—287. S2CID 161823801. doi:10.1515/FABL.2008.021.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Snežana i sedam patuljaka”. Antologija. Arhivirano iz originala 13. 4. 2024. g.