Sofi Džendžember Anderson

Sofi Džendžembr Anderson
Sofi Džendžembr Anderson
Lični podaci
Datum rođenja	1823.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	10. mart 1903. (79/80 god.)
Mesto smrti	Falmut, Ujedinjeno Kraljevstvo
Umetnički rad
Pravac	neoklasicizam, italijanski stil slikanja
Epoha	Slikarstvo 19. veka
Najvažnija dela	Bez šetnje danas • Dečija knjiga priča • Elena

Sofi Džendžembr Anderson (engl. Sophie Gengembre Anderson; Pariz, 1823 — Falmut, 10. mart 1903) bila je britanska umetnica rođena u Francuskoj koja se specijalizovala za slikanje dece i žena, najčešće u ruralnim sredinama.

Biografija

Sofi je rođena u Parizu kao kćerka francuskog umetnika i arhitekte Čarlsa Antona Kolumba Džendžembra i njegove žene Engleskinje Habert. U detinjstvu živela je u Parizu, gde je otac radio sa raznim umetnicima. Imala je dva brata, Filipa i Henrija. Sa sedamnaest godina počela je da se interesuje za slikarstvo kada je upoznala jednog putujućeg slikara. Najpre je bila samouka, ali je 1843. počela da uči slikanje portreta kod Čarlsa de Stibena. Ubrzo nakon što je započela studije, otišla je u Rusiju gde je upoznala mnoge žene umetnice i stekla je iskustvo.

Izbegavši revoluciju, 1848, cela njena porodica je napustila Francusku i otišla u SAD. Najpre su se naselili u Sinsinatiju, u Ohaju, gde je ona upoznala i svog budućeg muža, umetnika Voltera Andersona. Prvu izložbu je održala 1849. godine u galeriji Vestern Art Junion. Tamo je izložila portrete i britanske pejzaže slikane uljem na platnu, a takođe i tri dela na kojima je prikazala London u Viktorijanskom dobu.^[1]

Dalji rad je produžila u saradnji sa budućim mužem Andersonom na portretima protestantskih vladika, a i sama je paralelno slikala svoje portrete.

S roditeljima se preselila u Mančester, u Pensilvaniji, gde je radila za hromolitografsku firmu Luis Prang & Kompani.

Godine 1854. Sofi se sa suprugom Volterom preselila u London. Njen rad nazvan Jedna američka potrošačka korpa izložen je 1855. u društvu britanskih umetnika. Rad je bio posebno pohvaljen zbog kompozicije na slici i bio je takođe izložen na Kraljevskoj akademiji. Izlagala ga je i u Pitstburškoj umetničkoj asocijaciji 1859. i 1860, kao i u Nacionalnoj akademiji za dizajn 1863.

Zbog zdravstvenih problema s mužom se iz Londona u koji je došla 1863, preselila na ostrvo Kapri 1871. Mesto im je veoma odgovaralo, imali su kuću sa baštom, a Kapri je bila umetnička kolonija u to vreme gde su stvarali mnogi umetnici poput Frederika Lejtona, Voltera Mekmorena, Džona Singera Sangtona, Edvarda Aleksandre Sejn, i Džina Berena. Sofi je počela da crta u italijanskom i neoklasicističkom stilu, posebno portrete žena i dece. Između 1878. i 1887. izlagala je u galeriji Grosvenor. Njih dvoje su se posle preselili u Englesku 1894, živeli su i stvarali u Falmutu, a izlagali u Londonu.^[2]

Sofi je umrla 10. marta 1903. u kući u Falmutu, a u istom mestu je i sahranjena.

Sofi Anderson je bila prva žena slikarka čiji je rad kupljen od strane državne institucije. Njenu sliku Elena iz 1871. kupila je Koorporacija Liverpul. Godine 2008. je njena slika Bez šetnje danas prodata po svetski rekordnoj ceni od milion funti.^[3]

Kolekcije

Radovi Sofi Anderson nalaze se u sledećim kolekcijama:

Napolitanski dečak, ulje na platnu, muzej i umetnička galerija New Walk, Lejčesteršir^[4]
Napolitanska devojčica, Umetnička galerija i muzej u Lejčesterširu
Devojka sa cvećem sa ostrva Kapri i Napolitanska devojka, Umetnička galerija i muzej Russell-Cotes, Burnemaut
Karl Linakus, 1858, Kraljevske botaničke bašte, Kju
Elena 1870, Umetnička galerija Walker, Liverpul
Usvojene devojčice u kapeli Bolnice za nahočad, Bolnica za nahočad, London^[4]
Lusi Gudman, 1849, privatna kolekcija^[5]
Portret Suzane Ričards 1850, kolekcija Nevil-Štras, jezero Meri, Florida^[6]
Dečija knjiga priča, Umetnička galerija grada Birmingema^[4]
Napolitanac, Umetnilka galerija Etkinson, Lankašir
Kanarinac i Šeherezada, Umetnička galerija i muzej Valsal, Stafordšir^[4]
Pesma i Deca u šumi, Umetnička galerija Volverhampton, Stafordšir^[4]