Sofronije Ravaničanin

Sofronije Ravaničanin je srpski pravoslavni monah, episkop aradski u periodu od 1721. do 1726. godine.

Veći deo života proveo je u manastiru Ravanica, po kome i nosi ime. Zabeleženo je da je 1691. godine, kao jeromonah, pri povlačenju monaštva pred najezdom Turaka, kada su iz manastira ponete mošti kneza Lazara i dragocenosti, bio jedan od čuvara moštiju svetog kneza Lazara, kada su one odnete u SentAndreju, a zatim u manastiru Vrdnik, gde je bio i nastojatelj.

Nakon smrti vladike Joanikija 1721. godine Jovan Tekelija sa aradskim Srbima i graničarskim oficirima iz Pomorišja se obratio mitropolitu Vićentiju Popoviću sa zahtevom da Sofronije Ravaničanin bude postavljen za njihovog episkopa. U skladu sa ovom željom sledeće godine mitropolit je Dvoru preporučio Sofronija za episkopa, mada se tome protivio beogradski mitropolit Mojsije Petrović, koji je za to mesto predlagao Vićentija Jovanovića. Želja oficira i naroda iz Arada, uz uticaj mitropolita Vićentija, bila je dovoljna da za episkopa bude potvrđen i posvećen Sofronije.

Dok je bio episkop, boravio je u manastiru Vrdnik. Ostao je upamćen po tome da je izdržao unijatski pritisak i da ni je prihvatio uniju.