Socijalistički patriotizam
Socijalistički patriotizam ili socijalni patriotizam odnosi se na oblik građanskog patriotizma koji zastupaju marksistički, boljševički i marksističko-lenjinistički pokreti . [1] Podstiče ljude na „neograničenu ljubav prema socijalističkoj domovini, posvećenost revolucionarnoj transformaciji društva i za stvar komunizma “. [2]
Socijalistički patriotizam nije povezan s nacionalizmom, budući da marksisti i marksisti-lenjinisti osuđuju buržoaski karakter takve ideologije razvijene u kapitalizmu i koja suprotstavlja radnike jedni protiv drugih. [3] [1] U Komunističkom manifestu, temeljnom delu marksizma, pominje se nacionalni karakter proleterske klase, iako je socijalističko shvatanje patriotizma suprotno njegovoj upotrebi u buržoaskoj politici:
Radnici nemaju državu. Ne mogu se oteti od onoga što ne poseduju. Štaviše, utoliko što proletarijat mora prvo da osvoji političku moć, uzdigne se do statusa nacionalne klase, konstituiše se kao nacija, on je i dalje nacionalni, mada nipošto u buržoaskom smislu.
— Marksa i Engelsa
U Sovjetskom Savezu[uredi | uredi izvor]
Lenjin je razlikovao patriotizam u onome što je definisao kao proleterski socijalistički patriotizam od buržoaskog nacionalizma. [4] Lenjin je branio pravo na samoopredeljenje svih nacija i pravo na jedinstvo svih radnika unutar njih; međutim, osudio je šovinizam tvrdeći da postoje opravdana i neopravdana osećanja nacionalnog ponosa. [5]
Patriotizam čoveka koji bi radije gladovao tri godine nego što bi Rusiju predao strancima je pravi patriotizam; bez njega ne bismo izdržali tri godine. Bez tog patriotizma ne bismo mogli da branimo Sovjetsku Republiku, ne bismo ukinuli privatnu svojinu, niti bismo sada mogli planirati raspodelu 300 miliona mahuna (V) hrane. To je najbolji revolucionarni patriotizam.[6]
— Lenjin
Socijalistički patriotizam je promovisao Staljin . Tako su staljinisti tvrdili da će socijalistički patriotizam služiti i nacionalnom interesu i međunarodnom socijalističkom interesu. [7] Dok je njegovao socijalistički patriotizam za Sovjetski Savez u cjelini, tokom svog mandata borio se protiv nacionalističkih pokreta petnaest sovjetskih republika . [8]
U Evropi[uredi | uredi izvor]
Zvanično, Jedinstvena socijalistička partija Nemačke, koja je vladala Nemačkom Demokratskom Republikom (DDR) od 1949. godine, sadržala je socijalistički patriotizam u svojim partijskim statutima. [9] Slično, Savezna Socijalistička Republika Jugoslavija držala se socijalističkog patriotizma. [10]
Samonastrojeni nacional -boljševički pokret, koji se pojavio 1920 [11] [12] između mešavine patriotizma i lenjinizma, ima dosta prisutnosti u nacijama kao što su Rusija, [13] Nemačka [14] i Španija . [15]
Tokom godina građanskog rata na Španiji (1936-1939), režim Španske republike ponavljao je njegovu „verziju“ domovine španskih antifašističkih republikanaca [16] -kako bi se razlikovali od španskog nacionalizma falanguista predvođenog nacionalističkom stranom, samozvani bočni nacionalni [16] - koji se odnosi na ustanak 2. maja u Madridu 1808. protiv francuskih trupa u Španskom ratu za nezavisnost, [16] otpor naroda Hispanije u Numantinskom ratu protiv Rimske republike, [16] pored patriotskog misticizma Cida, [16] pokušati „denacionalizovati“ pobunjeničku stranu i vojnu intervenciju fašističkih režima Nemačke i Italije u korist pobunjenika. [16]
U Kini[uredi | uredi izvor]
U Severnoj Koreji[uredi | uredi izvor]
Kim Il-sung je promovisao socijalistički patriotizam, osuđujući nacionalizam tvrdeći da je zbog svoje ekskluzivnosti uništio bratske odnose među narodima. [17] U Severnoj Koreji, socijalistički patriotizam opisan je kao ideologija koja treba da služi svom narodu, da bude lojalna radničkoj klasi i lojalna sopstvenoj (komunističkoj) partiji. [17]
Na Kubi[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
https://es.wikipedia.org/wiki/Archivo:Communist_star.svg Portal:Marxismo Marxismo
https://es.wikipedia.org/wiki/Archivo:Red_flag_waving.svg Portal:Socialismo Socialismo
Patria
Nacionalismo de izquierda
Estalinismo
¡La patria socialista está en peligro!
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Jones, Robert A. (1990). The Soviet concept of «limited sovereignty» from Lenin to Gorbachev: the Brezhnev Doctrine. MacMillan, p. 133.
- ^ White, Stephen (2004). Russia's New Politics: The Management of a Postcommunist Society. Cambridge: Cambridge University Press, p. 182.
- ^ White, Stephen (2011). Understanding Russian Politics. Cambridge: Cambridge University Press, p. 220.
- ^ The Current Digest of the Soviet Press. American Association for the Advancement of Slavic Studies, 1987. 39 (1-16): 7.
- ^ Read, Christopher (2006). Lenin: a revolutionary life. Oxon-Nueva York: Digital Printing Edition, p. 115.
- ^ (PDF) https://www.marxists.org/espanol/lenin/obras/oc/akal/lenin-oc-tomo-42.pdf. Nepoznati parametar
|nombre=ignorisan [|first=se preporučuje] (pomoć); Nepoznati parametar|apellido=ignorisan [|last=se preporučuje] (pomoć); Nepoznati parametar|idioma=ignorisan [|language=se preporučuje] (pomoć); Nepoznati parametar|sitioweb=ignorisan [|website=se preporučuje] (pomoć); Nepoznati parametar|fechaacceso=ignorisan [|access-date=se preporučuje] (pomoć); Nepoznati parametar|título=ignorisan [|title=se preporučuje] (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar|title=(pomoć) - ^ Ramet, Sabrina P. (1989). Religion and nationalism in Soviet and East European Politics. Duke University Press, p. 294.
- ^ Gi-Wook Shin (2006). Ethnic Nationalism in Korea: Genealogy, Politics, and Legacy. Stanford, California: Stanford University Press, p. 82.
- ^ Simons, William B. y Stephen White (1984). The Party Statutes of the Communist World. Brill, p. 192.
- ^ Rakowska-Harmstone, Teresa (1984). Communism in Eastern Europe. Manchester: Manchester University Press, p. 267.
- ^ «Towards a Fourth Reich? The History of National Bolshevism in Germany», Klemens von Klemperer, The Review of Politics, Vol. 13, No. 2 (Apr., 1951), pp. 191-210
- ^ BOUCHET Christian, Le national-bolchevisme russe, Junio de 2003
- ^ Martin A. Lee (1999). The beast reawakens (na jeziku: inglés). Taylor & Francis. str. 315. ISBN 9780415925464.
- ^ PAETEL Karl Otto, Le national-bolchevisme allemand de 1918 à 1932, Aussenpolitik d’avril 1952
- ^ ¿Qué es el 'Nacional-Comunismo'?. Publicado el 31 de diciembre de 2016. Consultado el 28 de agosto de 2019.
- ^ a b v g d đ La República. Cuando la izquierda española era patriota. Publicado el 6 de julio de 2008. Consultado el 28 de agosto de 2019.
- ^ a b Dae-Sook Suh (1988). Kim Il Sung: the North Korean leader. Nueva York: Columbia University Press, p. 309.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Fedoséiev, Pedro (1966). Dialéctica de la época contemporánea (na jeziku: Español). Montevideo: Ediciones Pueblos Unidos. Pristupljeno 24 de marzo de 2017. „Traducción de Augusto Vidal Roget” Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - Lenin, Vladimir (1914). El derecho de las naciones a la autodeterminación. Prosveschenie.
- Stalin, Iósif (1914). El marxismo y la cuestión nacional. Viena.