Spermatozoid

Spermatozoidi su muške polne ćelije. Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu spermatogeneze u muškim polnim žlezdama — semenicima (testisima).

Etimologija

Reč spermatozóid dolazi od starogrčkog σπέρμα [sperma] (množina σπέρματος [spermatos]) — "seme", ζωή [zoi] — "život" i εἶδος [eidos]— "vid" ili "vrsta", što bi u prevodu značilo "vrsta živog semena". Ovu reč ne treba pojmovno mešati sa homonimnom rečju spermatozoid ili anterozoid koja označava muške polne ćelije algi, gljiva i bescvetnih biljaka koje nastaju u anteridijumu (odakle sinonim anterozoid). Etimologija ovog pojma spermatozoid izvodi se od onog što je nalik na spermatozoon (stariji naziv za mušku polnu ćeliju skovan prema značenju "semena životinja" ili "živo seme"); starogrčki spermato- + grčki zoion "životinja" sa sufiksom -id koji označava nešto što je nalik.

Građa spermatozoida

U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije, pa mu je i oblik tome prilagođen.

Sastoji se iz:

• glave — grade je jedro i akrozom;
• vrata — u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida);
• središnjeg dela — u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida);
• biča (repa) kojim se spermatozoid kreće.

U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše 3 dana.

Broj i vrsta hromozoma

Spermatozoid sadrži haploidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni hromozom imaju, X ili Y, spermatozoidi mogu biti:

• H spermatozoidi ili
• Y spermatozoidi.

Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju H hromozom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se:

• HH kombinacija hromozoma, koja daje ženski pol ili
• XY kombinacija hromozoma za muški pol.

Spoljašnje veze

• Bionet škola