Spisak vladara svetitelja
Appearance
Spisak vladara svetitelja predstavlja spisak svih monarha i plemića koji su kanonizovani ili beatifikovani kao sveci ili mučenici.
Pravoslavni
[uredi | uredi izvor]Obuhvata i sve svetitelje koji su kanonizovani pre Velike šizme i koje, stoga, priznaje i Rimokatolička crkva, kao i neke protestantske crkve. Pored njih stoji dodata oznaka.
- Aleksandar Nevski (1221—1263), Veliki knez Rusije. Kanonizovan 1547. kao Sveti Aleksandar Nevski a proslavlja se 6. decembra.[1]
- Aleksandra Fjodorovna (1872—1918), carica Rusije.
- Aleksej Nikolajevič (1904—1918).
- Anastasija Nikolajevna (1901—1918), velika kneginja Rusije. Prvo je 1980. kanonizovana od strane Ruske pravoslavne zagranične crkve, a 14. avgusta 2000. i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve ju je proglasio za sveticu.
- Ana (?—1200), žena Stefana Nemanje. Kanonizovana je kao Prepodobna Anastasija Srpska a proslavlja se 5. jula.
- Boris Prvi od Bugarske (852—889).[2]
- Boris i Gleb, sinovi velikog kijevskog kneza. Kanonizovani su 1071, a proslavljaju se 15. maja.
- Vladimir Prvi Kijevski (?—1015), veliki knez. Kanonizovan kao Sveti Vladimir Ravnoapostolski, a proslavlja se 15. jula.
- Dimitrije Moskovski (1582—1591), carević Rusije. Proslavlja se 16. juna.
- Dragutin Nemanjić, kralj Srbije. Kanonizovan kao Prepodobni Teoktist a proslavlja se 12. novembra.
- Evgenija (oko 1335 — 1405), kneginja Srbije. Kanonizovana kao Prepodobna Evgenija (Lazarević) a proslavlja se 1. avgusta.
- Jelena (oko 249 — oko 329), vizantijska carica, majka cara Konstantina. Kanonizovana kao Sveta carica Jelena a proslavlja se 3. juna. (Rimokatolička, luteranska, anglikanska)
- Jelena, kraljica Srbije. Kanonizovana kao Sveta Jelena Dečanska a proslavlja se 13. juna.
- Jelena Dečanska, kraljica Srbije. Kanonizovana kao Prepodobna Jelena a proslavlja se 12. novembra.
- Jovan Vladimir (oko 970 — 1016), vladar Duklje (990—1016). Kanonizovan 1016. kao Sveti mučenik Jovan Vladimir, kralj Srpski, a proslavlja se 4. juna.
- Justinijan I (483—565), vizantijski car (527—565).
- Konstantin Veliki (272-337), vizantijski car. Kanonizovan kao Sveti car Konstantin a proslavlja se 3. juna.
- Konstantin XI Paleolog Dragaš (1404—1453), vizantijski car 1449-1453.
- Konstantin VI (771—?), vizantijski car 780-797.
- Lazar Hrebeljanović (?-1389), knez Srbije. Kanonizovala ga Srpska pravoslavna crkva kao Sveti velikomučenik knez Lazar a proslavlja se 28. juna.
- Markijan (od oko 390. do 457), vizantijski car 450-457. Proslavlja se 17. februara.
- Milutin Nemanjić, kralj Srbije. Kanonizovan kao Sveti kralj Milutin, a proslavlja se 12. novembra.
- Nikolaj II (1868—1918), car Rusije, kralj Poljske i veliki knez Finske. Prvo je 1980. kanonizovan od strane Ruske pravoslavne zagranične crkve kao svetitelj i mučenik, kao Sveti Nikolaj, car i mučenik (rus. Царь-Мученик Николай II). Dana 14. avgusta 2000. i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve ga je proglasio za sveca kao Sveti velikomučenik car Nikolaj Drugi (rus. Святой Страстотерпец Царь Николай II).
- Olga Nikolajevna (1895—1918), velika kneginja Rusije.
- Stefan Dečanski (?-1331), kralj Srbije 1321-1331. Kanonizovan kao Sveti kralj Stefan Dečanski a proslavlja se 24. novembra.
- Stefan Lazarević (1377—1427), despot Srbije. Kanonizovan kao sveti Stefan, despot Srpski a proslavlja se 1. avgusta.
- Stefan Nemanja, veliki župan Srbije. Kanonizovan kao sveti Simeon Mirotočivi i proslavlja se 26. februara.
- Tatjana Nikolajevna (1897—1918), Velika kneginja Rusije.
Rimokatolički
[uredi | uredi izvor]- Vaclav I, vojvoda Češke (907—935), vojvoda Češke 921-935.
- David I Škotski (1084—1153), kralj Škotske 1124-1153.
- Edvard Ispovednik (1004—1066), anglosaksonski kralj 1042-1066. (Anglikanska)
- Jadviga Poljska (1374—1399), kraljica Poljske 1384-1399. Kanonizovana 8. juna 1997.
- Karl I od Austrije (1887—1922), car Austrougarske.
- Knut IV Danski (1042—1086), danski kralj 1080-1086.
- Ladislav I Sveti (1040—1095), kralj Mađarske 1077-1095.
- Luj IX (1214—1270), kralj Francuske 1226—1270. Kanonizovan 1297.
- Stefan I Ugarski (od oko 975. do 1038), kralj Mađarske 1001—1038. Kanonizovan 20. avgusta 1083.
- Ulav II Sveti (995—1030), norveški kralj 1015—1030.
- Ferdinand III od Kastilje, (1199—1252), kralj Kastilje 1217-1252.
- Hajnrih II Sveti (972-1024), car Svetog rimskog carstva 1014—1024 i kralj Nemačke 1002-1024.
Protestantski
[uredi | uredi izvor]Svetitelji koje je priznala Anglikanska crkva ili neka druga protestantska crkva.
- Čarls I (1600—1649), jedini svetac koga je kanonizovala Crkva Engleske posle Reformacije. Proglašen za mučenika 30. januara 1649. kao sveti Čarls, kralj i mučenik. (Anglikanska)
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Sant' Alessandro Nevskij, Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ San Boris Michele I, Pristupljeno 25. 4. 2013.