Pređi na sadržaj

Spisak dela Leonarda da Vinčija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Italijanski polimatičar Leonardo da Vinči (1452–1519) bio je osnivač visoke renesanse i pokazao je ogroman uticaj na kasnije umetnike. Samo oko osam velikih dela — Poklonstvo mudraca, Sveti Jeronim, Luvrska Bogorodica na stenama, Tajna večera, plafon Sala dele Asse, Bogorodica sa detetom sa Svetom Anom i Svetim Jovanom Krstiteljem, Bogorodica sa detetom sa Svetom Anom i Mona Lizom — univerzalno mu se pripisuju i u prošlosti su izazvale malo ili nimalo kontroverzi. Deset dodatnih dela se sada uveliko pripisuje njegovom opusu, iako je većina ranije izazivala značajne kontroverze ili sumnje: Blagovesti, Bogorodica od karanfila, Krštenje Hristovo (sa njegovim učiteljem, Verokiom), portret Ginevre de Benči, Madona Benoa, Portret muzičara (uz moguću studijsku asistenciju), Dama sa hermelinom, Prelepa Feronjera, Londonska Devica na stenama (uz studijsku asistenciju), Portret Izabele d'Este i Svetog Jovana Krstitelja.

Ostale atribucije su komplikovanije. Čini se da većina naučnika pripisuje La Scapigliata-u, ali neki istaknuti stručnjaci ćute o tom pitanju. Pripisivanje Spasitelja sveta ostaje izuzetno kontroverzno, iako se donekle sigurno može pripisati Leonardu, pošto se spor prvenstveno usredsređuje oko toga da li je Leonardo stvorio većinu dela ili je samo pomogao članu svog studija. Mali broj sačuvanih slika delom je posledica Leonardovog često katastrofalnog eksperimentisanja sa novim tehnikama i njegovog hroničnog odlaganja, što je rezultiralo mnogim nedovršenim delima. Pored toga, smatra se da je Leonardo stvorio još mnogo dela koja su sada izgubljena, iako su za neke sačuvani zapisi i kopije.

Sačuvano je jedanaest rukopisa njegovih beleški i crteža, na hiljade stranica. Postoje brojni drugi radovi sa spornim pripisivanjem Leonardu, od kojih nijedan još nije dobio temeljno naučno odobrenje.

Glavna sačuvana dela

[uredi | uredi izvor]

       - Saradnički rad

       - Mogući saradnički rad

Univerzalno prihvaćen Jednoglasno prihvaćeni radovi
Široko prihvaćena Prihvaćen od strane velike većine savremenih naučnika; kontroverzna u prošlosti
Opšte je prihvaćeno Prihvaćen od strane većine savremenih naučnika; još uvek kontroverzna
Sort alphabetically Sort by earliest possible date Sort alphabetically Sort by size[1] Sort by city first[1]
Blagovesti 1472–1476 oko 1472–1476[d 1] Ulje i tempera na dasci topole 98 cm × 217 cm
39 in × 85 in 		Ufici, Firenca
Široko prihvaćeno
Generalno se smatra da je to najranije sačuvano Leonardovo delo. Tradicionalno se pripisuje Verokiju do 1869. Sada se skoro univerzalno pripisuje Leonardu. Pripisivanje predložio Liphart; prihvatili Bode, Lubke, Miler-Valde, Berenson, Klark, Goldšajder i drugi.[2]
Madona sa karanfilom 1472–1478 oko 1472–1478[d 2] Ulje na panelu topole 62 cm × 475 cm
24 in × 187 in 		Stara pinakoteka, Minhen
Široko prihvaćeno
Uopšteno prihvaćeno kao Leonardovo, ali ima nešto preslikavanja verovatno flamanskog umetnika.[2]
Krštenje Hristovo 1474–1478 oko 1474–1478[d 3] Ulje na panelu topole 177 cm × 151 cm
70 in × 59 in 		Ufici, Firenca
Široko prihvaćeno kao Verokijevo i Leonardovo
Slikao uglavnom Andrea del Verokio; Leonardovi doprinosi uključuju anđela na levoj strani, neke od pozadinskih pejzaža i Hristov torzo.[3]
Portret Ginevre de Benči 1474–1480 oko 1474–1480[d 4] Ulje na panelu topole 38,8 cm × 367 cm
15,3 in × 144,5 in 		Nacionalna galerija umestnosti, Vašington
Široko prihvaćeno
Iako je u prošlosti bilo kontroverzno, moderna nauka naširoko pripisuje delo Leonardu. Atribucija dame sa hermelinom ide u prilog atribuciji ove slike.[4]
Madona sa cvećem 1478–1481 oko 1478–1481[d 5] Ulje na drvenoj ploči, preneto na platno 49,5 cm × 33 cm
19,5 in × 13,0 in 		Ermitaž, Sankt Peterburg
Široko prihvaćena
Poklanjanje mudraca

(nezavršeno)

1478–1482 oko 1478–1482[d 6] Ulje (podslika) na drvenoj ploči 240 cm × 250 cm
94 in × 98 in 		Ufici, Firenca
Univerzalno prihvaćeno[5]
Forenzička i naučna analiza Mauricija Seracinija sada dokazuje da su najmanje dva sloja laka, uglavnom u donjoj polovini slike, nanošena u 18.–19. veku.[6]
Sveti Jeronim(nezavršeno) 1480–1490 oko 1480–1490[d 7] Tempera i ulje na ploči od oraha 103 cm × 75 cm
41 in × 30 in 		Vatikanski muzeji, Vatikan
Univerzalno prihvaćeno[7]
Madona Lita 1481–1495 oko 1481–1495[d 8] Tempera (i ulje) na panelu topole 42 cm × 33 cm
17 in × 13 in 		Ermitaž, Sankt Peterburg
Tradicionalno prihvaćeno
Martin Kemp tvrdi da je Nacionalna galerija u Londonu izložila Madonu Litu na pozajmicu iz Ermitaža kao autogram, iako su kustosi galerije verovali da je to uradio učenik Đovani Antonio Boltrafio.
Madona na stenama 1483–1493 oko 1483–1493[d 9] Ulje na drvenoj ploči, preneto na platno 199 cm × 122 cm
78 in × 48 in 		Luvr, Pariz
Univerzalno prihvaćeno[8]
Portret muzičara (nezavršeno) 1483–1487 oko 1483–1487[d 10] Ulje (i tempera?) na orahovom panelu 45 cm × 32 cm
18 in × 13 in 		Ambrozijanska biblioteka, Milano
Široko prihvaćeno
Široko prihvaćeno da je Leonardo naslikao lice figure. Neki naučnici sugerišu da je telo delo njegovih učenika, Đovanija Antonija Boltrafija i Đovanija Ambrođa de Predisa.[9]
Dama sa hermelinom 1489–1491 oko 1489–1491[d 11] Ulje na ploči od oraha 54 cm × 39 cm
21 in × 15 in 		Muzej Čartoriski, Krakov
Široko prihvaćeno
Iako je u prošlosti bilo kontroverzno, moderna nauka naširoko pripisuje delo Leonardu. Atribucija Ginevre de Benči ide u prilog atribuciji ove slike.
Portret dame 1490–1498 oko 1490–1498[d 12] Ulje na ploči od oraha 62 cm × 44 cm
24 in × 17 in 		Luvr, Pariz
Široko prihvaćeno
Savremeni naučnici još uvek raspravljaju o atribuciji i ona nije tako široko prihvaćena kao drugi portreti kao što su Ginevra de Benči, Portret muzičara i Dama sa hermelinom.[10][11]
Bogorodica na stenama(verzija iz Londona) 1491–1508 oko 1491–1508[d 13] Ulje na parketu od topole 189,5 cm × 120 cm
74,6 in × 47,2 in 		Nacionalna galerija, London
Generalno prihvaćeno
Opšte prihvaćeno kao postdatiranje verzije u Luvru i proizvedeno u saradnji sa Ambrođom de Predisom i možda drugima.[2] Neki to smatraju delom Leonardove radionice pod njegovim rukovodstvom. Datum nije univerzalno dogovoren.
Tajna večera 1492–1498 oko 1492–1498[d 14] Tempera na gesu, toni i mastici 460 cm × 880 cm
180 in × 350 in 		Santa Marija dela Gracije, Milano
Univerzalno prihvaćeno[12]
Sala dele Ase 1497–1499 oko 1497–1499[d 15] Tempera na gipsu Zamak Sforca, Milano
Univerzalno prihvaćeno[13]
Bogorodica sa detetom sa Svetom Anom i Svetim Jovanom Krstiteljem 1499–1508 oko 1499–1508[d 16] Ugalj, crna i bela kreda na toniranom papiru, montirana na platnu 142 cm × 105 cm
56 in × 41 in 		Nacionalna galerija, London
Univerzalno prihvaćeno[14]
Portret Izabele D'Este 1499–1500 oko 1499–1500[d 17] Crna i crvena kreda, žuta pastelna kreda na papiru 61 cm × 465 cm
24 in × 183 in 		Luvr, Pariz
Široko prihvaćeno
Pisma dokumentuju najmanje dva portretna crteža Izabele d'Este i, 1501-1506, njene zahteve da se obećani portret izvrši u boji.[15]
Madona sa vretenom (Buhleuh Madona) 1499–1508 oko 1499–1508[d 18] Ulje na ploči od oraha 48,9 cm × 368 cm
19,3 in × 144,9 in 		Škotska Nacionalna galerija u Edinburgu, Edinburg[a]
Opšteprihvaćeno kao Leonardovo delo u saradnji sa drugim umetnikom[b]
Dokumentovano je da je Leonardo radio na slici na ovu temu u Firenci 1501. godine; izgleda da je isporučeno svom pokrovitelju 1507. Ovo i Lansdaunska Madona su najverovatniji kandidati za to delo, ali se ni jedno ni drugo ne smatra u potpunosti autogramom. Naučno ispitivanje je otkrilo „upadljivo složene i slične” donje crteže u obe verzije, što sugeriše da je Leonardo bio uključen u izradu oba.[17] Upotreba orahovog drveta sugeriše raniji terminus post kuem iz 1499. godine, pošto su Leonardove milanske slike na ovoj podlozi..[18]
Spasitelj sveta 1499–1510 oko 1499–1510[d 19] Ulje na drvenoj ploči 65,6 cm × 454 cm
25,8 in × 178,7 in 		Nepoznato
Opšteprihvaćeno[19]
Prethodno se pretpostavljalo da je kasnija kopija izgubljene originalne slike. Kupljen 2005. i restauriran, samo je nekoliko puta prihvaćen kao Leonardov original. Pentimenti (promene kompozicije) pronađeni su u palcu Hristove desne ruke i drugde, što je pokazatelj statusa slike kao „originala“.[20] Slika je postavila novi rekord prodajne cene (450 miliona dolara) kada je bila na aukciji 2017.[21][22] Metju Landrus smatra da je to prvenstveno delo Bernardina Luinija.[23]
Madona sa vretenom (Madona iz Lansdauna) 1501–1508 oko 1501–1508[d 20] Ulje na drvenoj ploči (preneto na platno i kasnije ponovo položeno na panel) 50,2 cm × 364 cm
19,8 in × 143,3 in 		Privatna kolekcija, grad Njujork
Generalno prihvaćeno da je Leonardo radio podcrtanje[v]
Bogorodica sa detetom i Svetom Anom 1501–1519 oko 1501–1519[d 21] Ulje na drvenoj ploči 168 cm × 112 cm
66 in × 44 in 		Luvr, Pariz
Univerzalno prihvaćeno[24]
Mona Liza (nezavršeno) 1502–1516 oko 1502–1516[d 22] Ulje na panelu od pamuka (topole). 76,8 cm × 53 cm
30,2 in × 20,9 in 		Luvr, Pariz
Univerzalno prihvaćeno[25]
Crtež Đovanija Ambrođa Figina koji prikazuje starijeg Leonarda sa desnom rukom umirenom tkaninom[26][g] i zapisi o poseti Luja d'Aragona iz oktobra 1517. potvrđuju izveštaj o Leonardovoj desnoj ruci koja je bila paralitična u dobi od 65 godina,[28][d]što može da ukaže zašto je ostavio nedovršena dela poput Mona Lize.[30][31][32]
La Scapigliata(unfinished) 1506–1508 oko 1506–1508[d 23] Zemlja, ćilibar i belo olovo na drvenoj ploči 24,7 cm × 21 cm
9,7 in × 8,3 in 		Nacionalna galerija, Parma
Opšteprihvaćeno[đ]
Sveti Jovan Krstitelj 1507–1516 oko 1507–1516[d 24] Ulje na ploči od oraha 69 cm × 57 cm
27 in × 22 in 		Luvr, Pariz
Široko prihvaćeno
Iako je u prošlosti bilo kontroverzno, moderna nauka naširoko pripisuje delo Leonardu. Naučni dokazi u drugoj polovini 20. veka potkrepili su ovu atribuciju.[33]

Rukopisi

[uredi | uredi izvor]

U sledećoj tabeli, nalaze se poznati rukopisi Leonarda da Vinčija:

Sort alphabetically Sort by earliest Skraćenica[34] Stranice Sort by city or town first
Atlantski kodeks 1478–1519 C.A. 1,119 Ambrozijanska biblioteka, Milano

Ogromni luk (C.A.149b-r/53v-b)

12 tomova, uporedio vajar Pompeo Leoni.
Vindsdorski kodeks 1478–1518 W. 153 Rojalna kolekcija, Vindsdor

Fetus u utrobi


Ovi crteži su zalepljeni u album Pompea Leonija, verovatno su ušli u englesku kraljevsku kolekciju u vreme vladavine Karla II, a uklonjeni su iz poveza u 19. veku.

.[35]
Kodeks Arundel 1480–1518 B.L., Arundel MS. or Br.M. 283 Britanska biblioteka, London

Ronilački aparati (B.L.24v)

Kodeks Trivulzijanus oko 1487–1490 Triv. 55

(originally 62)

Biblioteka Trivulcijana, Zamak Sforca, Milano

Lista sa crtežom ljudskog profila (Triv.30r)

Codex Forster 1487–1505 Forster I, II i III (zajedno sa I1, I2 i II2); ranije poznati kao S.K.M.I, II i III 354 Muzej Viktorije i Alberta, London

Određivanje zapremine pravilnih i nepravilnih čvrstih tela (Forster I.7r)

Pet džepnih sveska povezanih u tri toma, ovde navedenih hronološkim redom:
  • I2 (Milano, c. 1487–1490): Raspravlja o hidrauličnom inženjerstvu, kretanju i podizanju vode i večnom kretanju.
  • III (Milano, oko 1490–1493): Napomene o geometriji, tegovima i hidraulici ispresecane skicama konjskih nogu, šta bi mogli biti dizajn kostima za bal i opis anatomije ljudske glave.
  • II1 (Milano, oko 1495): Napomene o teoriji proporcija i drugi razni materijal.
  • II2 (Milano, 1495–1497): Napomene o teoriji tegova, vuče, napona i ravnoteže.
  • I1 (Firenca, 1505): Napomene o merenju čvrstih tela i o topologiji.
Pariski rukopisi 1488–1505 A, B, C, D, E, F, G, H (zajedno sa H1, H2 i H3), I (uključujući I1 i I2), K (uključujući K1, K2 i K3), L i M preko 2.500 Francuski institut, Pariz

Aerial screw (detail of B.83v)

Vertically standing bird's-winged flying machine (B.80r)

12 tomova, ovde navedenih hronološkim redom:
  • B (1488–1490; 84 lista): Sveska koja uključuje dizajne letećih mašina (uključujući „helikopter“), podmornicu, centralno planirane crkve i ratne mašine.[36]
  • C (1490–91; 28 listova. Nedostaje jedan deo.) Traktat o svetlosti i senci; takođe se raspravlja o toku vode i udaraljkama.[37]
  • A (oko 1492): Fragment većeg rukopisa. Obuhvaćene teme uključuju slikarstvo, perspektivu, vodu i mehaniku.[38]
  • H (1493–94; 142 lista): Tri džepne sveske povezane zajedno. Raspravlja o euklidskoj geometriji i dizajnu materijala za crtanje.[39]
  • M (kasne 1490-1500; 48 listova): Džepna sveska o geometriji, balistici i botanici.[40]
  • L (1497–1502; 94 lista): Sveska o vojnom inženjerstvu, koju je koristio Leonardo kada je bio zaposlen kod Čezara Bordžije.[41]
  • K (1503–1508; 128 listova): Tri džepne sveske, uglavnom o geometriji.[42]
  • I (1497–1505; 139 folija): Dve džepne sveske sa beleškama o geometriji, arhitekturi, latinici, perspektivi i proporcijama za slikare.[43]
  • D (1508–09; 10 folija sa 20 crteža): Raspravlja o teorijama vizije.[44]
  • F (1508–1513; 96 listova): Raspravlja o vodi, optici, geologiji i astronomiji.[45]
  • E (1513–14; prvobitno 96 listova): Raspravlja o težinama i efektima gravitacije, izumu za isušivanje Pontijskih močvara, geometriji, slikanju i letu ptica.[46]
  • G (1510–1515; 93 lista): Prvenstveno raspravlja o botanici.[47]
Madridski kodeks 1490s–1504 Madrid I i Madrid II Nacionalna biblioteka Španije, Madrid

Crtež za livenje glave konja Sforce (Madrid II.156v–157r)

Dva toma, ponovo otkrivena 1966:
  • I (1490-e): Uglavnom se bavi naukom o mehanizmima.[48]
  • II (1503–04): Razni crteži, uključujući mape Arnoa u vezi sa projektom skretanja njegovog toka i beleške i crteže koji se odnose na livenje Sforcinog spomenika.[49]
Kodeks Ešburnem oko 1492 Ash.I. or B.N.2037 (formerly part of MS.B.); Ash.II or B.N.2038 (formerly part of MS.A.) Francuski institut, Pariz

Studije za centralizovani plan (Ash.I.5v)

Dva toma, izvađena iz pariskih rukopisa A i B i prodata grofu od Ešburnema, koji ih je vratio u Pariz 1890.
Kodeks leta ptica dated 1505 Turin 18 Biblioteka Reale, Torino

Notes on the position of a bird in flight in relationship to the wind (Turin.8r)

Prvobitno deo Pariskog rukopisa B; verovatno ukrao grof Guljelmo Libri oko 1840–1847.[50]
Kodeks Lester 1506–1510 Leic. 72 Privatna kolekcija, SAD

Studije iluminacije meseca (Leic.1A (1r))

Kodeks Urbinas i Libro A oko 1530 Urb. and L°A. Apostolska biblioteka Vatikana, Vatikan
Antologija Leonardovih spisa koju je nakon njegove smrti sastavio njegov učenik Frančesko Melci. Skraćena verzija objavljena je 1651. kao traktat o slikarstvu (Trattato della Pittura).[51]

Izgubljena dela

[uredi | uredi izvor]
Sort alphabetically[52] Sort by earliest possible date[52] Sort alphabetically[52] Poslednja poznata lokacija
Adam i Eva(nezavršeno) oko 1460e – rane 1470e Crtani akvarel za tapiseriju U zbirci Otavijana de Medičija za Vazarijevog života (1511–1574)

Crtež Frančeska di Đorđa Martinija, verovatno zasnovan na Leonardovom crtanom filmu

Detaljno opisali Đorđo Vazari i Anonim Gadijano. Slikana za kralja Portugala, bila je u kolekciji Otavijana de Medičija za Vazarijevog života. Kompozicija je možda inspirisala crtež Frančeska di Đorđa Martinija u galeriji slika Hristova crkva u Oksfordu.
Zmajev štit oko 1472 Oslikan štit Nepoznato
Delo za maloletnike poznato samo iz izveštaja Đorđa Vazarija i Anonima Gadijana. Vazari je naveo da ga je prodao Leonardov otac Ser Pjero da Vinči trgovcima, koji su ga potom prodali vojvodi od Milana.[53]
Glava Meduze Rani rad Ulje na panelu U kolekciji Kozima Medičija za Vazarijevog života (1511–1574)
Delo za maloletnike poznato samo iz izveštaja Đorđa Vazarija. Jednom se pogrešno smatralo da je flamanska slika na ovu temu od c 1600 u Uficiju u Firenci.
Oltarska pala San Bernardo

(nepoznato)

Pušten u rad 10. januara 1478 Ulje na panelu Nepoznato
Provizija za kapelu u Palazzo della Signoria, Firenca, dodeljena Leonardu 10. januara 1478, ali nikada nije završena. Nalog je prvobitno bio dat Pjeru del Polajuolu 24. decembra 1477; njegovu preraspodelu je možda organizovao Leonardov otac, koji je bio notar Sinjorije. Nakon što Leonardo nije ispunio nalog, on je 20. maja 1483. dat Domeniku Gilandaju, ali ni on nije završio posao. Ponekad se pogrešno kaže da je Devica sa detetom sa svecima u Uficiju Filipina Lipija delo koje je konačno dostavljeno u kapelu, ali ovo je naslikano za Sala dei Dugento (sala saveta) palate.
Bitka kod Angijarija Pušten u rad 4. maja 1504 Mural Još uvek vidljiv 1549. godine

Kopija Petera Paula Rubensa

Prekriven Vazarijevim freskama, počevši od 1563. Ostaci Leonardove freske možda su otkriveni u Salone dei Cinkuecento.[54]
Leda i Labud oko 1504–1508 Uljana slika Zabeležio Kasijano dal Poko u palati Fontenblo 1625.

Kopija Čezara da Sestog

Anđeo Blagovesti oko 1510–1513 Uljana slika U palati vojvode Kozima de Medičija za vreme Vazarijevog života (1511–1574)

Ovaploćeni anđeo, satirična kopija

Sliku je opisao Vazari. Crtež je opstao među studijama za bitku kod Angijarija. Crtež sa leve strane, poznat kao Inkarnirani anđeo, je satirična kopija Leonarda.


Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ On long-term loan from the Duke of Buccleuch collection[16]
  2. ^ Leonardo da Vinci and an anonymous 16th-century painter Syson (2011, str. 294); Workshop of Leonardo after a design by Leonardo Zöllner (2019, str. 239)
  3. ^ Salaì after a design by Leonardo Zöllner (2019, str. 238)
  4. ^ Identified via its similarity to Leonardo's presumed self-portrait[27]
  5. ^ "... Messer Lunardo Vinci [sic] ... an old graybeard of more than 70 years ... showed His Excellency three pictures ... fand a drawingand, one could not expect any more good work." [29]
  6. ^ Follower of Leonardo Syson (2011, str. 198, n. 9); "ascribed today to Leonardo" Marani (2003, str. 140)
  1. ^ The Annunciation
  2. ^ Madonna of the Carnation
  3. ^ The Baptism of Christ
    • Covi (2005, str. 186): oko 1469–1472 by Verrocchio, then resumed by Leonardo perhaps mid-1470s
    • Kemp (2019, str. 3): Leonardo oko 1474–1476
    • Marani (2003, str. 338): Leonardo oko 1475–1478
    • Syson (2011, str. 184): Verrocchio and Leonardo oko 1468–1477
    • Zöllner (2019, str. 215): Verrocchio oko 1470–1472, Leonardo oko 1475
  4. ^ Ginevra de' Benci
  5. ^ Benois Madonna
  6. ^ The Adoration of the Magi
  7. ^ Saint Jerome in the Wilderness
  8. ^ Madonna Litta
  9. ^ Virgin of the Rocks (Louvre version)
  10. ^ Portrait of a Musician
  11. ^ Lady with an Ermine
  12. ^ La Belle Ferronnière
  13. ^ Virgin of the Rocks (London version)
  14. ^ The Last Supper
  15. ^ Sala delle Asse
  16. ^ Virgin and Child with Saint Anne and Saint John the Baptist
  17. ^ Portrait of Isabella d'Este
  18. ^ Madonna of the Yarnwinder (Buccleuch version)
  19. ^ Salvator Mundi
  20. ^ Madonna of the Yarnwinder (Lansdowne version)
  21. ^ Virgin and Child with Saint Anne
  22. ^ Mona Lisa
  23. ^ La Scapigliata
  24. ^ Saint John the Baptist

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Marani 2003, str. 338–340; Zöllner 2019, str. 214–251.
  2. ^ a b v Ottino della Chiesa 1967.
  3. ^ Zöllner 2019, str. 215.
  4. ^ Zöllner 2019, str. 218–219.
  5. ^ Marani 2003, str. 338: "Attribution to Leonardo is unchallenged."
  6. ^ Zöllner 2019, str. 222.
  7. ^ Marani 2003, str. 338: "Attribution to Leonardo has never been seriously questioned."
  8. ^ Marani 2003, str. 339: "Attribution to Leonardo is unchallenged."
  9. ^ Zöllner 2019, str. 225.
  10. ^ Zöllner 2019, str. 228.
  11. ^ Marani 2003, str. 175–178.
  12. ^ Marani 2003, str. 339: "Attribution to Leonardo has never been contested."
  13. ^ Marani 2003, str. 339: "Unanimously recognized as the only surviving fragments by Leonardo for this room."
  14. ^ Marani 2003, str. 339: "Attribution to Leonardo is unanimous."
  15. ^ Ames-Lewis (2012, str. 227)
  16. ^ Zöllner 2019, str. 239.
  17. ^ Kemp 2011, 253
  18. ^ Syson 2011, 294
  19. ^ For a partial list of scholars who accept the attribution, see Bailey, Martin (31. 10. 2011). „Leonardo's Saviour of the World rediscovered in New York”. The Art Newspaper. Arhivirano iz originala 26. 01. 2020. g. Pristupljeno 2012-02-21. 
  20. ^ Syson 2011, 302
  21. ^ Andrews, Travis M. (15. 11. 2017). „Long-lost da Vinci painting fetches $450 million, a world record”. Washington Post. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  22. ^ Holland, Oscar (2017-11-16). „Rare Da Vinci painting smashes world records with $450 million sale”. CNN. Pristupljeno 16. 11. 2017. 
  23. ^ „Who Really Painted 'Salvator Mundi'? An Oxford Art Historian Says It Was Leonardo's Assistant | artnet News”. artnet News (na jeziku: engleski). 2018-08-07. Pristupljeno 2018-08-13. 
  24. ^ Marani 2003, str. 340: "Although the painting's condition is poor, it should be considered a very damaged original by Leonardo."
  25. ^ Marani 2003, str. 340: "Unanimously attributed to Leonardo, although there is little agreement on its date."
  26. ^ Strickland, Ashley (4. 5. 2019). „What caused Leonardo da Vinci's hand impairment?”. CNN. Pristupljeno 4. 5. 2019. 
  27. ^ McMahon, Barbara (1. 5. 2005). „Da Vinci 'paralysis left Mona Lisa unfinished'”. The Guardian. Pristupljeno 2. 5. 2019. 
  28. ^ Lorenzi, Rossella (10. 5. 2016). „Did a Stroke Kill Leonardo da Vinci?”. Seeker. Pristupljeno 10. 6. 2021. 
  29. ^ Wallace 1972, str. 163.
  30. ^ McMahon, Barbara (1. 5. 2005). „Da Vinci 'paralysis left Mona Lisa unfinished'”. The Guardian. Pristupljeno 2. 5. 2019. 
  31. ^ Saplakoglu, Yasemin (4. 5. 2019). „A Portrait of Leonardo da Vinci May Reveal Why He Never Finished the Mona Lisa”. Live Science. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  32. ^ Bodkin, Henry (4. 5. 2019). „Leonardo da Vinci never finished the Mona Lisa because he injured his arm while fainting, experts say”. The Telegraph. Pristupljeno 6. 5. 2019. 
  33. ^ Zöllner 2019, str. 248.
  34. ^ Kemp 2007, str. xxviii–xxix.
  35. ^ Clayton 2006, str. 16.
  36. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript B”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  37. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript C”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  38. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript A”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  39. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript H”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  40. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript M”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  41. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › An error has occured”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  42. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript K (including K1, K2 and K3)”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  43. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript I”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  44. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript D”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  45. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript F”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  46. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript E”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  47. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Paris Manuscript G”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  48. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Codex Madrid I”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  49. ^ „Universal Leonardo: Leonardo da Vinci online › Codex Madrid II”. universalleonardo.org. Pristupljeno 2022-05-23. 
  50. ^ Bambach 2003, str. 723.
  51. ^ „Codex Urbinas and lost Libro A”. Universal Leonardo. University of the Arts, London. Pristupljeno 12. 4. 2012. 
  52. ^ a b v Marani 2003, str. 431.
  53. ^ Marani 2003, str. 431
  54. ^ Farmer, Brit Mccandless (26. 5. 2019). „From the archives: Looking for the lost Leonardo”. CBS News. Pristupljeno 8. 10. 2019. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Chapman, Hugo; Faietti, Marzia (2010). Fra Angelico to Leonardo: Italian Renaissance Drawings. London, England: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-2667-8. 
  • Covi, Dario A. (2005). Andrea del Verrocchio: Life and Work. Arte e archeologia: Studi e documenti. Florence, Italy: Leo S. Olschki Editore. ISBN 978-8822254207. 
  • Delieuvin, Vincent, ur. (2012). Saint Anne: Leonardo da Vinci's Ultimate Masterpiece. Milan, Italy: Officina Libraria. ISBN 978-8897737025. 
  •  ———  (2007). Leonardo da Vinci: The Marvellous Works of Nature and Man. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920778-7. 
  •  ———  (2019). Leonardo da Vinci: The 100 Milestones. New York City, New York: Sterling. ISBN 978-1454930426. 
  • Pedretti, Carlo (1987). Leonardo Da Vinci: Drawings of Horses and Other Animals from the Royal Library at Windsor Castle. New York, New York: Johnson Reprint Corp. ISBN 978-0384452824. 
  •  ——— , ur. (1988). Achademia Leonardi Vinci: Journal of Leonardo Studies & Bibliography of Vinciana Vol. I–X. Villa La Loggia, Florence: Guinti. ISBN 978-0815001034. 
  •  ———  (2006). Leonardo: Art and Science. Surrey, England: Taj Books International. ISBN 978-1844060368. 
  • Pedretti, Carlo; Taglialagamba, Sara (2017). Leonardo da Vinci: the "Virgin of the rocks" in the Cheramy version: its history & critical fortune. Poggio a Caiano, Italy: CB edizioni. ISBN 978-8897644538. 
  • Solari, Ernesto (2016). Leonardo da Vinci Horse and Rider Il "Monumento" a Charles d'Amboise. Milan: Colibri Edizioni. ISBN 978-88-97206-33-0. 
  • Syson, Luke; Keith, Larry; Galansino, Arturo; Mazzotta, Antonio; Nethersole, Scott; Rumberg, Per (2011). Leonardo da Vinci: Painter at the Court of Milan (1st izd.). London, England: National Gallery. ISBN 978-1857094916. 
  • Zöllner, Frank (2019). Leonardo da Vinci: The Complete Paintings and Drawings (Anniversary izd.). Cologne, Germany: Taschen. 

Spoljašnje njeze

[uredi | uredi izvor]
Spisak dela Leonarda da Vinčija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_дела_Леонарда_да_Винчија&oldid=28330811”