Pređi na sadržaj

Spisak kneževa Lihtenštajna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kneževski dvorac

Dinastija Lihtenštajn dobila je ime po dvorcu Lihtenštajn koji se nalazi u Donjoj Austriji a koji je bio u posedu ove porodice od 1140. godine do 13. veka i od 1807. godine pa nadalje. Tokom vekova dinastija je dobila brojne posede najviše u Moravskoj, Donjoj Austriji, Šleziji i Štajerskoj. Ove teritorije su držali pod sizerenstvom feudalnih gospodara, najviše pod članovima različitih bočnih linija porodice Habzburg. Pošto nijedna njihova teritorija nije bila pod direktnim sizerenstvom cara Svetog rimskog carstva članovi ove dinastije nisu mogli da učestvuju u radu Rajhstaga. Dinastija je težila da dobije posed koji neće imati drugih gospodara osim njih i cara Svetog rimskog carstva kao njihovog feudalnog gospodara. Ovo su i postigli 1699. i 1712. kada su dobili Šelenberg i Vaduc.

Dana 23. januara 1719. Karlo VI, car Svetog rimskog carstva proglasio je ujedinjenje Vaduca i Šelenberga u jedinstveni posed koji je po Antonu Florianu od Lihtenštajna nazvan Lihtenštajn. Dinastija je tako dobila mogućnost da učestvuje u radu Rajhstaga.

Knez Lihtenštajna ima veoma velika ovlašćenja. Na referendumu odružanom 2003. godine izglasan je Hans-Adamova revizija ustava kojom mu se daju veća ovlašćenja.[1] U promene je takođe uključena i republikanska opcija, prema kojoj princ formalno ne bi imao pravo da stavi veto na bilo koju odluku o uspostavljanju republike, kao i pravo parohija na otcepljenje kao nadoknadu za priznavanje kneževine. Princ Hans-Adam je zapretio da će se on i njegova porodica preseliti u Austriju ako referendum ne uspe. Uprkos protivljenju Marija Frika, bivšeg premijera, glasačko telo je glasalo za na kneževom referendumu.

Dana 15. avgusta 2004. knez Hans-Adam II je formalno poverio vođenje svakodnevnih političkih aktivnosti svom sinu princu Alojzu, ali je on i dalje ostao šef države.


Spisak kneževa Lihtenštajna

[uredi | uredi izvor]
# Slika Ime Knez od Knez do
1. Karlo I 1608. 1627.
2. Karl Euzebijus 1627. 1684.
3. Hans-Adam I 1684. 1712.
4. Jozef Venzel 1712. 1718.
5. Anton Florijan 1718. 1721.
6. Jozef Johan Adam 1721. 1731.
4. (Jozef Venzel) 1732. 1745.
7. Johan Nepomuk Karl 1732. 1748.
4. (Jozef Venzel) 1748. 1772.
8. Franc Jozef I 1772. 1781.
9. Alojz I 1781. 1805.
10. Johan I 1805. 1836.
11. Alojz II 1836. 1858.
12. Johan II 1858. 1929.
13. Franc I 1929. 1938.
14. Franc Jozef II 1938. 1989.
15. Hans-Adam II 1989. 2021.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Liechtenstein prince wins powers BBC News Online, 16. mart 2003. Retrieved 29. decembar 2006.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]