Srž nadbubrežne žlezde
Srž nadbubrežne žlezde (lat. medulla glandulae suprarenalis) nalazi se u unutrašnjosti nadbubrežne žlezde i okružena je korteksom, odnosno korom nadbubrežne žlezde. Čini 1/10 ove žlezde. Funkcionalno predstavlja modifikovani simpatikusni ganglion.[1]
Građa[uredi | uredi izvor]
Srž nadbubrežne žlezde je izgrađena od dva tipa ćelija: medulocita i ganglijskih ćelija.
Medulociti su glavna populacija srži nadbubrega, zadužena za sintezu kateholamina. Drugi naziv za njih je hromafine ili feohromne čelije jer sadrže granule koje se boje solima hroma. [2]Njihova uloga je u formiranju stubova, koji su odvojeni venskim sinusima, u koje se izlučuju adrenalin i noradrenalin.
Ganglijske ćelije su smeštene između medulocita i raspoređene su u malim grupama.
Hormoni srži nadbubrežne žlezde[uredi | uredi izvor]
Hormoni srži nadbubrega pripadaju grupi kateholamina. Polazna supstanca za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin. Kateholamini koji se luče u srži nadbubrega su:
Uloga hormona[uredi | uredi izvor]
Adrenalin i noradrenalin predstavljaju neurotransmitere čija se funkcija poistovećuje sa funkcijom simpatičkog nervnog sistema. Ova dva hormona se luče tokom fizičke aktivnosti ili u stresnim situacijama, te pripremaju ogranizam za odbranu ili bekstvo.[3] Oni inhibituju (usporavaju) ili ekscituju (ubrzavaju) rad određenih organa. Ovi hormoni podstiču brži rad srca, povećavaju krvni pritisak, šire zenice, itd. Lučenje hormona nadbubrežne žlezde reguliše štitna žlezda.
Poremećaji[uredi | uredi izvor]
Gubitak funkcije srži nadbubrežne žlezde obično ne izaziva ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi, međutim hiperfunkcija dovodi do ozbiljnih poremećaja.[4] Bolesti srži nadbubrežne žlezde su u večini slučajeva povezane sa tumorima, koji su u 95% slučajeva dobroćudni. Najčešći je feohromocitom, tumor koji je uzrok povećanog lučenja adrenalina i noradrenalina. Kod odraslih oosoba ovaj najčešće benigni tumor uzrokuje iznenadne napade jako povišenog krvnog pritiska, dok je kod dece stalno povišen. Pored hipertenzije, od simptoma se javljaju i glavobolje, ubrzan srčani rad (tahikardija), znojenje i crvenilo kože.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Građa”. humanitas.net. Pristupljeno 27. 3. 2020.
- ^ „Medulociti”. produzizivot.com. Pristupljeno 27. 3. 2020.
- ^ „Hormoni”. humanitas.net. Pristupljeno 27. 3. 2020.
- ^ „Hiperfunkcija”. talijalab.com. Pristupljeno 27. 3. 2020.
- ^ „Simptomi hiperfunkcije”. talijalab.com. Pristupljeno 27. 3. 2020.
