Srđan Košanin
| major Srđan Košanin | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Nadimak | Đivo |
| Datum rođenja | 4. februar 1968. |
| Mesto rođenja | Ušće, SFR Jugoslavija |
| Datum smrti | 19. april 1999. (31 god.) |
| Mesto smrti | Košare, SR Jugoslavija |
| Obrazovanje | Vojna akademija u Beogradu |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1990—1999 |
| Vojska |  Jugoslovenska narodna armija Vojska Jugoslavije |
| Čin | .svg){kind=small} major |
| Učešće u ratovima | Bitka na Košarama |
| Odlikovanja |  Orden za hrabrost |
Srđan (Đivo) Košanin (4. februar 1968, Ušće — 19. april 1999, Košare) bio je kapetan 1. klase (posthumno – major) Kopnene vojske Jugoslavije, jedan od 108 vojnika koji su poginuli u bici na Košarima tokom Kosovskog rata. [1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen 4. februara 1968. godine u Ušću (kod Kraljeva). Otac Dušan je bio rezervni kapetan JNA, poljoprivredni radnik, a majka Milena agronom. Brat blizanac Saša je veterinar, živi u Ušću i oženjen je i ima ćerku[2], autor je knjige pesama „Ne mogu da čekam“. Dede Srđana, sa obe strane, su poginuli 1944. godine u borbama protiv nacista tokom Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije.
Medicinsku školu u Šapcu i Vojnu akademiju JNA završio je 1990. godine. Vojni rok je započeo u Mostaru u jeku vojnih i političkih tenzija. Njegove kolege i komandanti su ga visoko cenili kao vojnika i kao osobu. Jedan je od poslednjih oficira koji je napustio Mostar 1991. godine, naredbom generala Momčila Perišića, unapređen je u kapetana. Po odlasku iz Mostara služio je u Topčideru u sastavu vojne policije. Dva puta prešao Drinu, pomažući kolegama (jednom – 19. januara 1993). U sastavu Vojske Republike Srpske (1. Bratunačka laka pješadijska brigada) učestvovao je u okršajima u Zapadnoj Bosni. Godine 1997. oženio se i unapređen je u čin kapetana 1. klase. Ćerka Srđana rođena je 11. juna 1999. godine, 53 dana nakon smrti oca. [2]
Srđan Košanin se 19. aprila 1999. godine, prema zvaničnoj verziji lista Vojni izveštaj, dok se nalazio na graničnom prelazu Boro Vukmirović, borio protiv Oslobodilačke vojske Kosova u sastavu jugoslovenskih trupa i poginuo u toj borbi. Prema rečima njegovih kolega i njemu potčinjenim vojnicima, okolnosti su bile drugačije: on je sa tri borca prešao granicu SR Jugoslavije sa Albanijom, uputivši se u rejon Tropoje (Albanija), i izvršio sabotažu na obuci OVK bazi, a u povratku je upao u zasedu Specijalne vazdušne službe i sa svojom grupom poginuo. [3] Prema albanskim izvorima, u ovom okršaju poginuo je narednik SAS-a. [4] Zvanično, Jugosloveni su u toj bici izgubili 108 ljudi.
Posthumno je unapređen u majora Jugoslovenske vojske i odlikovan Ordenom „Za hrabrost“.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „S OVOG BOJA, MAJKO, POVRATKA MI NEMA! Ovo je spisak svih poginulih junaka sa Košara (FOTO)” (na jeziku: srpski). espreso.rs. 2019-05-14. Arhivirano iz originala 2020-07-03. g. Pristupljeno 2020-07-10.
- ^ a b Saša Kosanin: na Košarama sam 1999. izgubio brata blizanca na sajtu YouTube
- ^ „Bitka za Košare – 17 godina”. Архивирано из оригинала 2016-09-27. г. Приступљено 2020-05-01.
- ^ „War in Europe: SAS teams `fighting behind Serb lines'” (на језику: енглески). The Independent. 1999-05-16. Архивирано из оригинала 2020-12-01. г. Приступљено 2015-02-23.