Pređi na sadržaj

Стазе славе

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Staze slave
Jugoslovenski filmski poster
Izvorni naslovPaths of Glory
RežijaStenli Kjubrik
ScenarioStenli Kjubrik
ProducentDžejms Haris
Temelji se naStaze slave
(Hamfri Kob)
Glavne ulogeKirk Daglas
Ralf Miker
Adolf Menžu
Džordž Makredi
Vejn Moris
Ričard Anderson
MuzikaŽerald Frid
Direktor
fotografije		Georg Krauze
MontažaEva Krol
Producentska
kuća		United Artists
Godina1957.
Trajanje88 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet900 hiljada dolara[1]
Zarada1,2 miliona dolara[2]
IMDb veza

Staze slave (engl. Paths of Glory) je američki antiratni film iz 1957. godine,[3] režisera i ko-scenariste Stenlija Kjubrika, zasnovan na istoimenom romanu Hamfrija Koba.[4] Radnja filma je smeštena u period Prvog svetskog rata iz perspektive francuskih snaga. Glavni lik je pukovnik Daks (Kirk Daglas), koji odbija da žrtvuje svoje vojnike zarad osvajanja brda koje zauzimaju Nemci. Posledica tog odbijanja jeste vojni sud, na kome su se našla tri pukovnikova vojnika, a pukovnik Daks ulaže napore da dokaže nevinost svojih redova.

Iako je dobio pozitivne recenzije kritičara, film je u Francuskoj, ali i nizu evropskih država, naišao na negativne reakcije, pre svega iz krugova koji su njegov pacifisitički i antimilitaristički sadržaj smatrali subverzivnim. Iako Francuska nikada nije formalno zabranila film, u njoj je njegovo prikazivanje dozvoljeno tek 1975. godine.[5] Kongresna biblioteka je 1992. izabrala Staze slave za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država, zbog „kulturnog, istorijskog, ili estetskog značaja”.[6]

Radnja

[uredi | uredi izvor]
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Radnja filma počinje sa naratorskim opisom ratnog stanja do 1916. godine u Prvom svetskom ratu. Odmah nakon toga sledi scena u kojoj general Žorž Brular iznosi predlog svom podređenom, generalu Polu Mirou da pošalje svoju vojsku u napad na brdu koje nosi naziv „Mravinjak” i da bi ga taj potez generala Miroa doveo do unapređenja. General Miro u početku takav predlog odbija, navodeći da je takav pohod u startu poguban za francusku vojsku. Ali general Miro potpada pod ponudu svog nadređenog generala, u kojoj između ostalog stoji i potencijalno unapređenje. Uprkos neodobravanju, pukovnik Daks je morao da se pokori naredbi nadređenog, iako je i sam znao da će gubici po francusku vojsku biti veliki.

Tokom izviđačke misije, neposredno pre napada, pijani poručnik po imenu Rože, šalje jednog od dvojice skauta da izvidi situaciju i istraživajući jedan napušteni bunker, uplašen zbog neprijatelja, baca bombu na bunker, ne proveravajući stanje jednog od njegovih skauta. Drugi skaut pronalazi telo svog saborca, sa jasnim posledicama od bombe. Kada se vratio u bunker, optužuje poručnika Rožea, ali on taj navod pokušava da odbaci kao neosnovan, ali kada mu preživeli skaut Pari jasno stavlja do znanja da je video posledice pogibije svog saborca, poručnik pokušava da falsifikuje njegov izveštaj.

Napad na nemačke pozicije, na brdu zvanom „Mravinjak”, počev od prvog talasa vojnika, na čelu sa pukovnikom Daksom, se završava sa velikom katastrofom. Drugi talas vojnika odbija da napadne nemačke položaja suočavajući se sa gubicima prvog talasa francuskih vojnika. Oni ostaju u rovovima. Nezgodni general Miro naređuje da se otvori vatra na francuske položaje koji su bili nemoćni pred nemačkom vatrom. Komandant artiljerije odbija da to učini, čak i posle pretnje generala, koji je smatrao kukavičlukom, ponašanje svojih vojnika. Daks se u međuvremenu vraća u rov pokušavajući da pokrene drugi talas francuskih vojnika, ali bezuspešno.

Da bi skinuli ljagu sa imena francuske vojske, general Miro odlučuje da se strelja 100 vojnika za kukavičluk. General Brular ga ubeđuje da se smanji broj na tri vojnika, koje će izabrati svaki vod posebno. Skaut Pari biva izabran, zbog poručnika Rožea, koji nastoji da spreči njegovo izlaganje i svedočenje o postupcima Rožea u izviđačkoj misiji. Zatim je izabran Ferol, jer je „društveno nepoželjan”. Poslednji od trojice izabranih je Arno, koji je izabran nasumično putem žreba, iako je odlikovan više puta, zbog svojih hrabrih postupaka u pređašnjim bitkama.

Pukovnik Daks pokušava da odbrani svoje ljude, pa predstavlja ličnog branioca za optužene na vojnom sudu. Na njegovu nesreću sud je prava farsa, uprkos sjajnoj odbrani u uverljivim rečima, ovaj sud je bio sve samo ne objektivan. U poslednjoj reči, Daks osporava autentičnost i pravednost „prekog suda”, i kaže: „Gospodo u sudu, ovi nevini ljudi će vas proganjati do vaše smrti”. Sva trojica su osuđena na smrt.

Kasnije, Daks, shvatajući razloge za koje je Pari odabran da bude pogubljen, imenuje poručnika Rožea da pogubi ove ljude. Uprkos, permanetnom odbijanju i nastojanju da pukovnika Daksa ubedi da on nije sposoban da to učini, Daks mu naređuje da to mora učiniti on po svaku cenu. Kapetan Ruso, komandant artiljerije, koji je dan ranije odbio da izvrši naredbu od strane generala Miroa, stiže da javi pukovniku Daksu o onome šta je general pokušavao da učini. Te vesti od strane pukovnika Daksa stiže do generala Brulara.

Sledećeg jutra, trojica muškarca osuđenih na smrt izvedena su u dvorište pred svitom vojske, i osmoricom vojnika koji bi trebalo da ih streljaju. Rože se izvinjava Pariju za ono što mu je napravio. Sva trojica su streljanja potom, a zatim i sahranjena.

Nakon egzekucije, general Brular doručkuje sa Miroom. Daks ulazi zatim u dvoranu, na poziv generala Brulara. Brular otkriva generalu Mirou da će zbog navoda o njegovoj navodnoj „naredbi” sprovesti istragu protiv njega. Miro sa strašnim negodovanjem to prima, i ljutito napušta dvoranu. Potom, Brular nudi Daksu unapređenje, koje ovaj, reagujući žustro, odbija. General ismeva Daksa, tvrdeći da je on izuzetno oštrouman, ali i da je sentimentalista i idealista. Daks oštro napada generala Brulara, smatrajući ga odgovornim za mnoge nepravde koje su načinjene.

Daks, posle napuštanja dvorane, čuje buku, koja je dopirala iz mehane. Na sceni se nalazila mlada zarobljena Nemica, a publika (vojnici) je dočekuje pogrdnim uzvicima i psovkama, ali kada ona započne pesmu, zanemeli vojnici, u neverici posmatraju mladu Nemicu; neki su bili toliko uzrujani da su čak i plakali. Daks odlazi ne obavestivši ljude da im je naređeno da se vrate na front.

Uloge

[uredi | uredi izvor]
Glumac Uloga
Kirk Daglas pukovnik Daks
Ralf Miker kaplar Filip Pari
Adolf Menžu general-major Žorž Brular
Džordž Makredi brigadni general Pol Miro
Vejn Moris poručnik Rože
Ričard Anderson major Sen-Oban
Džo Terkel redov Pjer Arno
Suzan Kristijan nemačka pevačica

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ McGee, Scott; Steffen, James. „Paths of Glory (1958) - Articles”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 20. 12. 2014. g. Pristupljeno 15. 12. 2014. 
  2. ^ „Top Grossers of 1958”. Variety. 7. 1. 1959. str. 48.  Please note figures are for US and Canada only and are domestic rentals accruing to distributors as opposed to theatre gross
  3. ^ „The Big Idea - Paths of Glory”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 31. 10. 2018. g. Pristupljeno 25. 2. 2019. 
  4. ^ „Paths of Glory, Film Reviews”. Variety. Arhivirano iz originala 14. 9. 2012. g. Pristupljeno 15. 11. 2007. 
  5. ^ Robertson, Nan (15. 3. 1975). „French Delay Showing Films on Touchy Topics”. New York Times. Arhivirano iz originala 19. 7. 2022. g. Pristupljeno 16. 2. 2019. 
  6. ^ „Complete National Film Registry Listing”. loc. Arhivirano iz originala 17. 12. 2014. g. Pristupljeno 15. 2. 2019. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стазе_славе&oldid=28457027”